Ako postoji jedna stvar u kojoj su Nemci neprikosnoveni (pored inženjeringa i skromnosti) to je nörgeln, drevna teutonska veština konstantnog kukanja koja se graniči sa patološkom. A nema boljeg perioda za nörgeln od Božića. Još ove godine, sa pandemijom koronavirusa, Nemci su dodatno ispirisani da se žale i kritikuju sve, od političara do medija, što su im uništili praznike.
Mesecima je Nemačka uživala u pohvalama za način na koji su se izborili sa prvim naletima pandemije. Onda je došao novembar, broj zaraženih je vrtoglavo porastao i gurnuo naciju u ničeovsku depresiju. „Zimska propast“, naveo je Špigel na svojoj sumornoj naslovnoj strani uz još sumorniji grafikon porasta broja umrlih od kovida 19 u Nemačkoj.
Pročitajte još:
Da li je Nemačka zaista toliko „uprskala“?
Do ovog vikenda, oko 25.000 ljudi umrlo je od posledica koronavirusa u Nemačkoj, više od polovine u proteklih mesec dana. To je težak gubitak ali sa stopom od 30 smrti na 100.000 stanovnika Nemačka je i dalje među zemljama sa nižom stopom srmtnosti u poređenju sa Španijom, Italijom, SAD i Velikom Britanijom. Čak je i u susednoj Francuskoj ta stopa tri puta viša nego u Nemačkoj.
Štaviše, zahvaljujući dobroj, pravovremenoj i relativno blagoj reakciji vlade, Nemačka ekonomija zabeležila je impresivan skok proteklih meseci. Nemački BDP porastao je 8,5 odsto u trećem kvartalu u odnosu na prethodni, prevazišavši očekivanja ekonomista i to zahvaljujući izvozu u Aziju. U novembru je stopa nezaposlenosti pala na najniži nivo od aprila, što je još jedan znak oporavka ekonomije.
To možda zvuči kao cinična razmena ali, piše Politiko, treba imati na umu da su realne posledice kraha ekonomije, koje su doživele brojne druge zemlje, porast stope samoubistava i nasilja u porodici.
Snažna ekonomija
Jedan od razloga uspešne ekonomije Nemačke je što škole nisu zatvarane što je, pak, omogućilo roditeljima da neometano rade i privređuju. Da je vlada u oktrobru zatvorila zemlju, četvrti kvartal koji je često najbolji u mnogim zemljama, bi sasvim sigurno bio katastrofalan.
To ne znači da je sve u najboljem redu. Zdravstveni radnici su u petak prijavili rekord kada je reč o broju novozaraženih u jednom danu – 34.000. Iako je prošle sedmice uveden strogi lokdaun, lekari strahuju da će se kovid kriza vrlo brzo pogoršati.
Zatvaranje koje je stupilo na snagu uoči sezone kupovine božićnih poklona, naročito će žestko pogoditi trgovinski sektor i iako će većina vlasnika prodavnica i radnji dobiti neku državnu pomoć, to neće biti dovoljno da im nadoknadi gubitke. Koliko god to bilo teško prodavcima da prihvate, raniji lokdaun bi ih gurnuo u još nezavidniji položaj.
To važi i za ostatak nemačke ekonomije. Na osnovu trenutnog plana zatvaranja (koji može da se menja), restrikcije će potrajati do 10. januara. Drugim rečima, zemlja će biti zatvorena u vreme praznika, kada su mnogi ionako na odmoru.
Kritike
Sa porastom broja zaraženih u oktobru krenule su i kritike javnosti i medija na račun vlade Angele Merkel koja je uspela da ubedi šefove 16 federalnih država da pristanu da delimični lokdaun koji je podrazumevao zatvaranje restorana, barova, bioskopa, sportskih klubova, ali su škole i frizerski i kozmetički saloni nastavili da rade.
Zvaničnici su se tada nadali da će jednomesečni „lagani“ lokdaun pomoći da se smanji broj novozaraženih kako bi Nemci mogli potpuno da se otvore za Božić. Merkelova je tada rekla da je cilj lokdauna povratak u „normalu“ u decembru.
Ali, u nedeljama koje su usledile, broj zaraženih je nastavio da raste zbog čega je bilo nemoguće targetiranim merama ograničavati žarišta i pratiti kontakte. U poređenju sa mnogo strožijim, zatvaranje s proleća kada su Nemci smanjili dnevno kretanje za 40 odsto, ovoga puta mobilnost je bila manja za svega 10 procenata.
Do početka decembra, broj zaraženih u pojedinim delovima zemlje bio je toliko visok da su lokalne vlasti uvele noćni policijski čas.
Iz sveta i regiona čitajte:
Politički poeni
Sa prvim naznakama drugog talasa u septembru, Merkelova je pozvala regionalne lidere da prihvate strože mere upozorivši ih da će, u protivnom, do Božića dnevni broj zaraženih dostići 19.200 slučajeva. Iako je kancelarka narednih nedelja nastavila sa pozivima regionalnim liderima da uvedu strože mere oni je nisu poslušali iz straha od političkih posledica.
Jedina pozitivna stvar kod „laganog“ zatvaranja bio je njegov pozitivan uticaj na mentalno zdravlje Nemaca. Svega 44 odsto Nemaca prijavilo je negativne psihološke posledice povezane sa pandemijom, što je najniža stopa u 16 zemalja koje su bile uključene u JuGov studiju objavljenu prošle sedmice.
A s obzirom na najnoviji nalet nörgeln-a, Nemcima će biti potrebno svako zrnce pozitivnosti koje mogu da skupe.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar