Izbori za rusku Državnu Dumu, donji dom parlamenta, počeli su 17. septembra i trajaće tri dana zbog pandemije koronavirusa. Rusi glasaju u čak 11 vremenskih zona, od obale Pacifika do Baltičkog mora, ali promene se ne očekuju. Vladimir Putin i njegova Jedinstvena Rusija (JS) mogli su da proglase sebe pobednicima mesec dana pre otvaranja birališta - ne zato što imaju veliku podršku, već zato što su opozicione stranke ugušene ili zabranjene, a njihovi lideri iza rešetaka.
POGLEDAJTE JOŠ:
Na glasačkom listiću je ukupno 14 stranaka i stotine nezavisnih kandidata. Ove godine će se u nekim delovima zemlje održati lokalni izbori na kojim će građani birati poslanike u lokalnim parlamentima, kao i službenike lokalne izvršne vlasti (u 39 od 85 regiona) i njene čelnike (u devet regiona i republika). Prvi rezultati očekuju se već u ponedeljak 20. septembra.
Ipak, već sada se može reći da će sastav ruske Dume ostati gotovo isti nakon izbora. Gledajući rejtinge, Putinova stranka jeste u padu i to godinama unazad. Nedavno je doživela i istorijski najniži rejting od dolaska na vlast, ali i sa takvim rezultatom ubedljivo je ispred svih. Pored JS, gotovo izvesno u parlament ulaze i levičarska nacionalistička Pravedna Rusija, komunisti, kao i desničarska LDPR.
Koga je sve Putin zabranio
Spisak onih koji neće imati priliku da se bore za mesto u Dumi mnogo je duži. U nedeljama pre izbora zabranjen je čitav niz opozicionih pokreta i stranka, a zabeležena su i hapšenja nezavisnih kandidata. Svakako najpoznatiji slučaj je Aleksej Navaljni, čija je organizacija ocenjena kao “ekstremistička“, a on sam je osuđen na višegodišnju robiju.
Na spisku onih koji su odustali zbog pritiska je i Ljubov Sobol, zaposlena kao advokat u fondaciji Navaljnog, koja je dugi niz godina bila njegova desna ruka. Odustala je od kandidature za rusku Dumu nakon žestokih napada vladajuće partije na fondaciju i nju samu.
Kako se bira ruska Duma
Izbori za ruski parlament ove godine će trajati tri dana zbog pandemije koronavirusa. Polovinu mesta u Dumi, odnosno 225 poslanika određuje partija sa izborne liste, dok drugu polovinu čine pojedinačni kandidati stranaka, koji su osvojili najveći broj glasova na izborima. Oni će dobiti mandat od pet godina.
Rusija broji više od 108 miliona građana koji imaju pravo glasa, a više od dva miliona Rusa će glasati iz inostranstva. Iako predsednik u Rusiji ima veću izvršnu moć, poslanici u parlamentu imaju ključnu ulogu u predlaganju novih zakona.
Opštinski poslanik u Moskvi Ilija Jašin bio je primoran da prekine kampanju za gradsku Dumu u Moskvi jer se izborna komisija pozvala na zakon koji zabranjuje svima koji su povezani sa terorističkom ili ekstremističkom organizacijom da se kandidjuju za javne funckije. Jašin tvrdi da je taj potez usledio nakon njegove kritike upućene zvaničnom Kremlju.
Nisu samo pristalice Navaljnog označene kao teroristička pretnja narodu Rusije. Vodećem komunističkom kandidatu Pavlu Grudininu zabranjeno je da se kandiduje za Dumu zbog navodnog posedovanja imovine u inostranstvu. Grudinin, pak, veruje da je odluka politički motivisana.
Jednom od nezavisnih kandidata Antonu Furgalu blokirana je kandidatura nakon što je regionalna izborna komisija proglasila nevažećim 48 odsto potpisa koje je prikupio. Furgal tvrdi da je u pitanju velika prevara, a izbornu komisiju optužio je za netačnu analizu rukopisa i korišćenje zastarelih podataka.
Još jedan presedan jeste činjenica da izbore neće pratiti posmatrači Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Zbog aktuelne pandemije, pozvano je samo 60 posmatrača, a OEBS je odustao od kontrole “najizvesnijih izbora u Rusiji”.
BONUS VIDEO Navaljni – kamenčić u Putinovoj cipeli
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare