Vladajuća stranka Mađarske, Fides, povukla se iz poslaničke grupe konzervativne Evropske narodne partije (EPP) u Evropskom parlamentu, posle višegodišnjeg sporenja o vladavini zakona i primene evropskih vrednosti u Mađarskoj. Ova vest izazvala je veliko interesovanje u javnosti i još jednom skrenula pažnju na ponašanje mađarskog premijera Viktora Orbana prema Evropskoj uniji i njenim institucijama.
PROČITAJTE JOŠ:
Orban je „crna ovca“ EU, onaj koji uvek odudara od ostalih država članica i izbegava da se povinuje odlukama Unije i „nastavlja da tera svoju politiku“, a to mu je dosad prolazilo bez kaznenih poena.
Fides napustio EPP
Dvanaest poslanika mađarske stranke Fides napušta poslaničku grupu Evropske narodne stranke (EPP) u parlamentu Evropske unije.
„Ovim vas informišem da će poslanici Fidesa okončati svoje članstvo u klubu EPP“, saopštio je mađarski premijer i predsednik Fidesa Viktor Orban. On je o tome pismom obavestio šefa poslaničke grupe EPP, nemačkog političara Manfreda Vebera (CSU).
Pismo je na svom Tviter-profilu objavila i kopredsednica Fidesa Katalin Novak.
Desničarska stranka Fides koja ima dvotrećinsku većinu u domaćem parlamentu skoro neprekidno od 2010. godine, napustila je EPP jer je prihvaćena izmena poslovnika koja omogućava da čitave stranke budu isključene iz te grupe, a ne samo poslanici pojedinačno.
We will not let our MEPs be silenced or limited in their capacity to represent our voters. Tackling the pandemic and saving lives remains our number one priority. Therefore, following the adoption of new rules in the @EPPGroup, #Fidesz has decided to leave the Group. pic.twitter.com/WSx1PmtKQ8
— Katalin Novák (@KatalinNovakMP) March 3, 2021
Mađarski premijer Viktor Orban je u pismu predsedniku poslaničke grupe EPP u Evropskom parlamentu preneo odluku Fidesa da je napusti.
„Izmene poslovnika grupe EPP očigledno su neprijateljski potez protiv Fidesa i naših glasača… To je antidemokratski, nepravedno i neprihvatljivo. Zato je upravni organ Fidesa odlučio da odmah napusti grupu EPP“, naveo je Orban.
Višegodišnji konflikt
Izlaskom Fidesovih poslanika iz EPP okončana je višegodišnja svađa između evropskih demohrišćana i desno-nacionalnog mađarskog premijera. U poslaničkoj grupi EPP su i političari nemačkih vladajućih stranaka CDU/CSU.
Na operativnom nivou, članstvo Fidesa u EPP suspendovano je još 2019, između ostalog i zbog (kako se prebacivalo Orbanu) kršenja osnovnih evropskih vrednosti i verbalnih napada na tadašnjeg šefa Evropske komisije, Žan-Kloda Junkera.
Izlazak Fidesovih poslanika iz EPP svojevrsna je prekretnica i za šefa poslaničke grupe Manfreda Vebera. On je dugo pokušavao da posreduje u tom konfliktu, ali se na kraju oštro sukobio i sa samim Orbanom. Posmatrači ocenjuju da je sada moguće očekivati da se Fidesovi poslanici priključe desno-nacionalnom klubu EKR ili grupaciji ID, koja zastupa oštre desničarske pozicije. Bez obzira na to kojoj poslaničkoj grupi se oni budu pridružili, Fides će dodatno ojačati desničare.
EPP je, bez obzira na gubitak 12 članova iz Mađarske, i ubuduće biti najjača poslanička grupa u Evropskom parlamentu.
Orbanov odnos prema EU
Odnos Viktora Orbana i EU je skoro oduvek bio nategnut, ali je mađarski premijer uvek terao po svom i to mu je uspevalo. Često upućuje kritike na račun EU institucija i čini se da radi šta hoće i misli da treba, bez obaziranja na stavove koji dolaze iz Brisela. Bilo je dosta slučajeva konflikta na relaciji EU-Orban, a ovo su samo neki od njih.
Drama oko budžeta EU
Mađarski premijer Viktor Orban zapretio je u novembru prošle godine Evropskoj uniji da će blokirati budžet i paket pomoći za oporavak od posledica koronavirusa zbog pokušaja Brisela da na taj način privoli Mađarsku da poštuje vladavinu prava.
U pismu upućenom predsedniku Evropske komisije Šarlu Mišelu, Orban je naveo da dogovor tri glavne institucije EU nije u skladu sa kriterijumima koje je postavila Budimpešta.
„Na osnovu izveštaja o sadržaju ovog sporazuma jasno nam je da on nije u skladu sa zahtevima koje je Mađarska jasno izrazila nekoliko puta tokom pregovora i zbog toga ga neću podržati“, naveo je Orban u pismu u koje je Politiko imao uvid.
EU institucije, međunarodne organizacije i grupe za ljudska prava optužile su vlade Mađarske i Poljske za podrivanje demokratskih standarda i vladavine prava. Budimpešta i Varšava odbacile su optužbe i pokušavaju da izbegnu bilo kakvo povezivanje EU fondova sa vladavinom prava, tvrdeći da je Brisel pristrasan.
Orban se ranije već sukobio sa Evropskom komisijom optuživši ih da vređaju i ponižavaju Mađarsku pozivima da se u ovoj zemlji poštuje vladavina prava, što je EK demantovala.
O stanju vladavine prava
Skandal je krajem septembra prošle godine uoči objavljivanja izveštaja Evropske komisije o stanju vladavine prava u državama članicama EU. Špigel je objavio intervju sa Verom Jurovom, potpredsednicom Evropske komisije (EK) zaduženom za vrednosti i transparentnost. Ona je tu rekla: „Gospodin Orban voli da kaže da gradi neliberalnu demokratiju. Ja bih rekla: on gradi bolesnu demokratiju. U mađarskim medijima jedva da postoji bilo kakva kritika vlade, tako da velika većina Mađara verovatno više ne može da formira slobodno mišljenje. Bojim se da bi narod Mađarske jednog dana mogao da konstatuje da su poslednji izbori u toj zemlji ujedno bili i poslednji slobodni izbori.“
Premijer Mađarske Viktor Orban reagovao je na to otvorenim pismom upućenim predsednici EU Ursuli fon der Lajen u kojem traži ostavku Jurove.
On navodi da je Jurova napala ne samo demokratski izabranu mađarsku vladu „što je nažalost postalo uobičajeno“, već i mađarski narod. Jurova je odstupila od uzdržanosti na koju je obavezna kao članica EK, navodi Orban, prenosi Dojče vele.
Potom je jedna portparolka šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u utorak saopštila da će Orbanu biti odgovoreno i da „potpredsednica EK ima puno poverenje predsednice EK“ te da njih dve tesno sarađuju.
Na više puta ponovljeno pitanje – da li Evropska komisija takođe smatra da Orban gradi „bolesnu demokratiju“ u Mađarskoj, odgovor je glasio: „Naša zabrinutost u vezi sa vladavinom prava u Mađarskoj je dobro poznata. Međutim, postoje različiti načini da se to izrazi. U izveštaju će tačno moći da se pročita kako EK ocenjuje slobodu medija, nezavisnost sudstva i borbu protiv korupcije u Mađarskoj.“
Odnos prema migrantima
Evropska unija je krajem januara ove godine pozvala Mađarsku da promeni pristup politici azila i da počne da poštuje prava migranata, nakon što je agencija EU za kontrolu granica Fronteks obustavila aktivnosti u toj zemlji.
Posle video konferencije ministara unutrašnjih poslova 27 članica Unije, evropska komesarka za unutrašnja pitanja Ilva Johanson izjavila je da je „pravo na podnošenje zahteva za azil osnovno ljudsko pravo“.
„To je ono što treba da branimo i štitimo. Očekujem da Mađarska promeni politiku i da dozvoli ljudima da podnose zahteve za azil na njenoj teritoriji. Ne može agencija kao što je Fronteks da pomaže Mađarskoj u sprečavanju ljudi da dođu u Mađarsku ako ona ne poštuje osnovna prava migranata i zakone EU“, rekla je Johanson.
Fronteks je juče saopštio da obustavlja aktivnosti u Mađarskoj dok nacionalistička vlada u Budimpešti ne uskladi zakone sa presudom Evropskog suda pravde (ECJ) iz decembra povodom odnosa prema migrantima. Kada su migranti 2014. godine masovno krenuli ka Evropi, pre svega bežeći od rata u Siriji, Mađarska je bila na popularnoj ruti ka Zapadnoj Evropi.
Fronteks je tada poslao policajce, vozila i drugu opremu za nadzor da pomogne Mađarskoj u obezbeđenju granica i otkrivanju falsifikovanih dokumenata i drugih oblika prekogranične kriminalne aktivnosti.
Portparol madjarske Vlade Zoltan Kovač izjavio je da „nisu dobili puno pomoći od Fronteksa, ali da deluje da Brisel želi da uzme i to malo što jesu dobili“.
„Mađarska neće podleći pritisku promigrantskih snaga. Nastavićemo da branimo mađarski narod i granice zemlje i EU“, naveo je Kovač na Tviteru.
Mađarska vlada je zauzela tvrd pristup prema migrantima, a premijer Viktor Orban stavlja to pitanje u središte politike od 2015. godine, snažno odbijajući da postupi u skladu s politikama EU, čiji je cilj da teret prihvata migranata i izbeglica ravnomernije rasporedi među članicama. Orban često navodi da Brisel pokušava da primora Mađarsku da prihvati veliki broj migranata i predstavlja sebe kao branioca evropske civilizacije i hrišćanske kulture zbog antimigrantskih politika.
Spor dolazi u vreme kada Evropska komisija nastoji da obezbedi podršku svih 27 članica za novi Pakt o migraciji i azilu koji treba da zameni nefunkcionialne zakone o azilu i da okonča razmirice oko migrantskog pitanja.
Vakcine
Vlada Mađarske, na čijem je čelu nacionalista Viktor Orban, oštro je kritikovala brzinu vakcinacije u EU i odlučila se za kupovinu vakcina iz Rusije i Kine, uprkos istraživanjima koja su pokazala da je poverenje Mađara u te vakcine nisko.
Mađarska je postala prva članica EU čiji građani primaju i kinesku vakcinu protiv koronavirusa, a zvaničnici nastoje da uvere građane u njenu bezbednost i efikasnost.
Lekari širom Mađarske danas su dobili instrukcije da počnu sa davanjem vakcine kineske državne kompanije Sinofarm starijim pacijentima.
“I’m not waiting,” declared Hungarian Prime Minister Viktor Orbán, explaining Budapest’s decision to buy Russia and Chinese vaccines.
?https://t.co/toDb0pbiUp— Sputnik V (@sputnikvaccine) March 3, 2021
Broj vakcina koje se koriste u Mađarskoj time je povećan na pet, što je znatno više nego u bilo kojoj drugoj članici EU. Među njima je i ruska vakcina „Sputnjik V“.
Mađarski premijer Viktor Orban primio je proteklog vikenda vakcinu protiv koronavirusa, koju je razvila kineska kompanija Sinofarm.
„Vakcinisan“, objavio je Orban na svom Fejsbuk nalogu.
Mađarska je prva zemlja Evropske unije u kojoj je počela vakcinacija kineskom vakcinom Sinofarm protiv koronavirusa, a prethodno je počela vakcinaciju ruskom vakcinom Sputnjik Ve. Te dve vakacine nisu odobrene u EU.
Evropski parlamentarci protiv Orbana
Poslanici Evropskog parlamenta zatražili su u maju prošle godine od Evropske komisije da pokrene postupak protiv Budimpešte zbog kršenja pravila EU i obustavi finansiranje te zemlje iz EU fondova u skladu sa procenom o vladavini prava u Mađarskoj.
“Zaustavite Orbana”, poruka je većine poslanika Evropskog parlamenta. Na burnoj raspravi posveženoj merama koje je Mađarska uvela u okviru borbe protiv pandemije koronavirusa, ocenjeno je da je Viktor Orban urušio demokratske vrednosti i krši vladavinu prava time što je sebi i stranci koju vodi omogućio neograničenu vlast bez roka trajanja i ograničio slobodu govora.
Poslanici mađarskog Fidesa, koji su u Evropskom parlamentu deo grupacije Evropskih narodnjaka (EPP) smatraju da je pokretanje rasprave besmisleno, optužujući političke protivnike da su iskonstruisali aferu.
Svega nekolicina poslanika stala je u odbranu Fidesa, navodeći da Mađarska nije jedina koja je donela slične mere. Međutim, većina je kritikovala Budimpeštu, a čak su i pojedini poslanici iz redova EPP-a stali na crtu mađarskim vlastima.
EU ultimatum
Evropska unija je sredinom februara Mađarskoj dala rok od dva meseca da promeni sporni zakon kojim se traži od civilnih organizacija da otkriju strane donatore, ili će se suočiti sa finansijskom kaznom, preneo je Rojters.
Evropski sud pravde prošle godine je ocenio da je mađarski zakon iz 2017. godine „uveo diskriminaciju i nepravedna ograničenja“ kršeći osnovna prava, uključujući i prava na zaštitu ličnih podataka i slobodu za organizacije.
„Civilne organizacije su neizostavni deo naše demokratije. Moramo da ih podržimo, a ne da se borimo protiv njih“, rekla je Vera Jourova, zamenik šefa Evropske komisije.
Evropska komisija je poslala pismo premijeru Mađarske Viktoru Orbanu, u kojem se navodi da mu daje dva meseca da implementira odluku Evropskog suda pravde.
„Šamar za Orbana“
S obzirom na često suglasice izmežu i EU i Orbana i da mađarski premijer neretko ume Unije da „štipa za živce“, sve je najsmejao jedan momenat koji se dogodio 2015. godine.
Mađarski premijer Viktor Orban dobio je „šamar dobrodošlice“ od tadašnjeg predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera.
Na samitu Istočnog partnerstva u Rigi kamere su zabeležile neobičan susret Junkera i Orbana.
Tadašnji predsednik Evropske komisije pokušao je da se našali, pa videvši Orbana, koji je poznat po „čvrstim“ stavovima kada je reč o migrantima i beskućnicima, dobacio mu je „Zdravo, diktatore!“ i lupio ga po obrazu.
Orban već godinama nervira svoje kolege iz EU „tupim komentarima o osetljivim temama“, ali kako i sam kaže, Mađari ne vole da okolišaju.
„Mi smo iskren narod“, rekao je Orban u Rigi.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare