Naučnici na korak do vakcine protiv multiple skleroze

Svet 19. jan. 202100:50
Podeli:
Ugur Sahin Foto:Biontech / Zuma Press / Profimedia

Naučnici nemačke biothenološke kompanije Bajontek (BioNTech), koji stoje iza vakcine protiv novog koronavirusa SARS-CoV-2, razvili su još jednu vakcinu, za koju tvrde da leči multiplu sklerozu kod miševa.

Nova vakcina protiv multiple skleroze (MS) deluje slično kao vakcina protiv koronavirusa koja se proizvodi u saradnji sa američkim farmaceutskim gigantom Fajzer (Pfizer), prenosi „Dejli mejl“.

Deo naslednog materijala, tzv. iRNK, kako navodi ovaj list, ubrizgava se u ruku i podstiče ćelije u organizmu da proizvode protein koji obezbeđuje imunitet. Kod vakcine protiv koronavirusa protein imitira protein iz šiljaka virusa, podstičući imunološki sistem da proizvodi antitela. Ukoliko se osoba kasnije zarazi koronavirusom, imunološki sistem brzo proizvodi antitela i suzbija infekciju pre nego što se proširi.

U slučaju vakcine protiv MS-a iRNK tehnologija sprečava imunološki sistem da napada neurone u mozgu i kičmenoj moždini, a samim tim i gubitak telesnih funkcija. Kliničke studije na miševima pokazale su da vakcina leči bolest, sprečava njeno napredovanje i čak ponovo uspostavlja pojedine od izgubljenih motoričkih funkcija.

Foto:EPA-EFE/Jacquelyn Martin

„Bajontekova“ vakcina protiv koronavirusa efikasna je 95 odsto i prva je iRNK vakcina koja je registrovana za primenu na ljudima izvan kliničkih studija, a njena registracija označena je kao prekretnica na polju imunologije i stručnjaci su uvereni da može da iskoreni i druge bolesti.

Informaciona RNK (iRNK) je nasledni material koji prirodno postoji u ljudskom telu, a ljudske ćelije ga koriste za prenošenje poruka i davanje uputstava kako bi počele da proizvode protein neophodan za odbranu organizma. Ova tehnologija se već decenijama razvija, ali je tek sada stigla do tačke da može da se koristi u obliku vakcine.

Glavni izvršni direktor kompanije „Bajontek“ dr Ugur Sahin primenio je iRNK tehnologiju protiv multiple skleroze, bolesti koja se javlja kada ljudski imunološki sistem napada zaštitni sloj koji okružuje neurone, tzv. mijelinski omotač, u mozgu i kičmenoj moždini. Reč je o masnoj supstanci koja omogućava prenošenje električnih impulsa od ćelije do ćelije i bez nje informacije iz mozga ne mogu da stignu do mišića. Kao posledica prekida, pacijent postepeno gubi sve više telesnih funkcija, sve dok bolest na kraju ne prestane da diše.

Dosadašnje metode lečenja funkcionišu po principu slabljenja imunološkog sistema kako bi se usporilo propadanje mijelinskog omotača, ali je loša strana u tome što oboleli postaje podložan infekcijama, jer ne može da se odbrani od virusa i bakterija.

Dr Sahin je pošao od pretpostavke da bi vakcina mogla obolelima od MS-a mogla da ubaci genetsku informaciju koja će dati uputstvo imunološkog sistemu da ne napada zaštitni sloj oko neurona. Njegov tim je ubrizgao vakcinu miševima obolelim od autoimunog encefalomijelitisa, životinjskog ekvivalenta multiploj sklerozi.

„Vakcina je blokirala sve kliničke znakove multiple skleroze kod miševa, dok je kontrolna grupa imala tipične sisteme bolesti“, navodi se u saopštenju kompanije „Bajontek“.

Neke životinje imale su simptome MS-a pre nego što im je ubrizgana vakcina, na primer oduzetost repa, a vakcina ne samo da je sprečila dalje napredovanje bolesti, već je i obnovila motoričke funkcije, pokazuje studija, koja je objavljena u časopisu „Sajens“.

Komentari

Vaš komentar