Generalni sekretar NATO Džens Stoltenberg ocenio je da je najnovija izbeglička kriza na granicama Belorusije sa baltičkim zemljama i Poljskom novi hibridni napad Belorusije i da NATO zato šalje u Litvaniju svoje eksperte.
Pročitajte još:
„To što vidimo na granici i kako beloruska vlada upotrebljava migrante kao instrument hibridnog napada to je jako uznemirujuće i pažljivo se time u NATO bavimo. Odlučili smo da pošaljemo na belorusko-litvansku granicu tim eksperata NATO. On treba da pomogne Litvaniji da se bori protiv te hibridne pretnje i da oceni na mestu situaciju“, kazao je Stoltenberg poljskom listu Žečpospolita.
U medjuvremenu kao i Litvanija i Poljska je u sredu počela da diže na granici sa Belorusijom ogradu visoku 2,5 metra kojom želi da spreči nelegalne prelaske izbeglica uglavnom iz Avganistana i Iraka da traže u Poljskoj azil.
Ograda koja je vladu premijera Mateuša Moravjeckog inspirisala, slična onoj koju je u jeku izbegličke krize postavila na granici sa Srbijom Madjarska, biće postavljena na 180 km kopnene zelene granice sa Belorusijom, na kojoj je već provizorno razapeta bodljikava žica.
U novoj anketi za televiziju Polsat 47,4 odsto Poljaka podržava odluku da se Poljska ogradi zidom i ne dozvoli otvaranje nove migracijske trase, kada izbeglice dolaze legalno u Belorusiju na turističku vizu, često avionima u Minsk i posle pokušavaju da predju u Poljsku i tu zatraže azil a Belorusija od maja odbija da ih prima natrag po medjunarodnim ugovorima o readmisiji koje je potpisala.
Većina od 55 odsto anketiranih odbija da Poljska treba uopšte da prima izbeglice iako su i biskupi uticajne Poljske katoličke crkve u sredu apelovali na Poljake da je odbijanje pomoći izbeglicama i raspoloženje protiv njih potpuno suprotno učenju hrišćanstva.
Više od dve nedelje u Poljskoj izaziva buru strasti tragedija grupe od 32 izbeglice iz Avganistana koji su ostali blizu Usnaža Gurnog zarobljeni bez jela i pijaće vode izmedju dva kordona vojnika i graničara, poljskih koji ih ne puštaju u Poljsku, niti da podnesu zahtev za azil, i beloruskih koji im ne daju natrag u Belorusiju.
Poljske vlasti ne puštaju ni humanitarne organizacije da im doture hranu, vodu, higijenske potrebe, šatore i ćebad, ni lekare, pravdajući to činjenicom da je grupa na beloruskoj teritoriji i umesto toga su poljske vlasti poslale konvoj pomoći koji je ostao blokiran na graničnom prelazu jer beloruske vlasti nisu dale dozvolu da udje.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo je u sredu privremenu meru u kojoj je obavezao Poljsku i Letoniju, gde na granici sa Belorusijom logoruje grupa od 41 iračkog Kurda, da hitno dostave hranu, vodu i odeću izbeglicama koji su se našli kao taoci na granici i da im pruže neophodnu lekarsku pomoć.
Privremena mera koja važi do 15. septembra obavezuje Letoniju i Poljsku da prime zahteve za azil tih izbeglica na granici ali ne i da ih puste, pa čak ni privremeno, na svoju teritoriju, iako im to Evropski sud preporučuje.
Premijer Mateuš Moravjecki optužio je nekoliko puta poslednjih dana beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da pokušava kao odmazdu za sankcije Evropske unije da destabilizuje susede i otvori novu izbegličku trasu da bi u Poljsku i baltičke zemlje pohrlile desetine hiljada izbeglica iz Avganistana i azijskih zemalja, pošto bez problema mogu da dobiju beloruske turističke vize.
Moravjecki je saopštio da je završena i evakuacija Poljaka i Avganistanaca sa porodicama koji su saradjivali sa poljskim vojnicima tokom misije u toj zemlji i sa humanitarnim organizacijama.
„Poljski avionu su u 44 leta prebacili 1.100 osoba. U Poljsku smo evakuisali oko 900 ljudi iz Avganistana, medju njima oko 300 žena i skoro 300 dece. Obezbedili smo im pomoć i u Poljskoj. Pomažemo svuda gde treba da pomognemo. Poljska ne ostavlja svoje prijatelje u nevolji“, kazao je danas premijer Moravjecki.
Poslednji letovi u Varšavu iz Uzbekistana kuda su prebacivani vojnim avionima Poljaci, avganistanski prevodioci i saradnici iz Kabula planirani su za petak.
BONUS VIDEO: „Život“ migranata u Majdanu i pogled kroz žicu u bolje sutra
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar