Svi smo znali da je promena od 30. avgusta velika i ozbiljna. Međutim niko nije bio sasvim siguran kako će se ta promena odraziti u očima i svesti građana Crne Gore.
Prvi utisak je da su crnogorski ispitanici i dalje, gotovo bez izuzetka, izrazito ljubazni i susretljivi – i u tom aspektu praktično bez premca u regionu. Ipak, ovaj put bio primetan i određeni zamor, naročito od političkih tema i pitanja.
Pročitajte još:
Generalno, anketirani građani Crne Gore u celini deluju kao neko ko je odradio, odnosno iza sebe ostavio neki veliki posao i zbacio sa pleća neki težak teret, i sada s pravom očekuju da ih puste da malo odahnu.
Naravno, nije i ne može biti isto raspoloženje kod onih koji podržavaju pobednike i onih koji su glasali za DPS. Ali interesantno je da, ukupno gledano, ni kod onih prvih nema previše euforije i prevelikih očekivanja, a ni kod ovih drugih mnogo rezignacije i žalosti zbog izbornog neuspeha. (Naravno, ovo se odnosi samo na tzv. „obične“ građane, dok je raspoloženje u krugovima stranačkih funkcionera i aktivista na obe strane verovatno znatno drugačije.)
Zapravo, najvažniji nalaz oktobarskog istraživanja NSPM jeste to da apsolutna većina od čak šezdeset odsto ispitanika (59,7) smatra da će „posle izbora stvari u Crnoj Gori da idu u boljem pravcu“, dok svega 21,5 odsto smatra da će da idu u gorem. I, što je posebno zanimljivo, među tom većinom nalaze se i neki koji su 30. avgusta glasali i za tada vladajuću stranku. To je pouzdan znak da su građani Crne Gore promenu od 30. avgusta doživeli kao definitivnu i, u suštini, dobrodošlu. I da čak ni oni koji su protiv aktuelne većine i kritični prema njenim glavnim protagonistima ne očekuju mehanički povratak na „staro“, niti taj povratak smatraju realnim.
Za širu javnost će možda najzanimljivije da bude pitanje: Šta je, po Vašem mišljenju bio glavni razlog zbog kojeg je DPS izgubio izbore? Ispitanici svih orijentacija su se na tu temu rado i opširno izjašnjavali, ali je na kraju čak
54 odsto svih ispitanika zaključilo da je za poraz DPS-a presudan bio „sporni zakon o slobodi veroispovesti i sukob sa mitropolitom Amfilohijem“. (A na drugom mestu je „kriminal i korupcija u vrhu vlasti“.) I opet je veoma interesantno i indikativno da su ova dva odgovora kao glavni razlog poraza DPS-a veoma često navodili čak i sami glasači DPS, i to u znatno većem procentu od takođe ponuđenih opcija „mešanje iz Moskve i Beograda“, „Zapad ga je pustio niz vodu“ i slično. A što sve opet pokazuje koliko je Đukanovićeva strategija igranja na „versku“, „nacionalnu“ i „geopolitičku“ kartu u završnici kampanje bila pogrešna i osuđena na propast. Odnosno, nije se previše primila čak ni kod pristalica vladajuće stranke.
Na pitanje ko je od političkih ličnosti (dakle, ne računajući verske lidere i javne ličnosti) najviše doprineo uspehu opozicije ubedljivo najveći broj ispitanika (i opet uključujući tu i one iz vladajuće stranke) izjasnio se da je
to Zdravko Krivokapić (43,7), ispred Dritana Abazovića (18,4) i Alekse Bečića (8,2). U drugom planu ostali su svi drugi, a pre svega – takođe ponuđeni – lideri DF-a, koji su, očito, ostali žrtve negativne kampanje kojoj
su godinama izlagani (a možda i nekih drugih stvari).
Stranačke ljude i političke kibicere uvek i pre svega zanimaju stranački i lični rejtinzi. I oni su ovde samo na prvi pogled neobični, ali, zapravo, potpuno logični s obzirom na sve ono što je maločas rečeno. U prvom planu su, očekivano, lideri i nosioci tri pobedničke liste. A mandatar Zdravko Krivokapić je trenutno „heroj dana“, koji uživa naklonost ogromne većine glasača liste koju je predvodio, ali i dosta rasprostranjeno poštovanje onih kojima je na izborima bio glavni protivnik. (To potvrđuju ne samo brojčane ocene, nego još i više komentari ispitanika koje objavljujemo u prilogu ovog istraživanja.) On lično je trenutno najveći politički autoritet u Crnoj Gori, a njegova stranka – ukoliko bi je napravio – mogla bi trenutno računati na najveću podršku. I u tom smislu se pokazuje osnovanom asocijacija sa Vojislavom Koštunicom, čija je popularnost takođe doslovno eksplodirala nakon pobede nad Miloševićem dvehiljadite godine, i koji je takođe slovio kao umereni i odmereni konzervativac, gospodin čovek, skroman intelektualac, i u odličnim odnosima sa visokim crkvenim krugovima. Ali bi, možda, uzgred rečeno, upravo politička sudbina Vojislava Koštunice Krivokapiću trebala biti ne samo laskavo poređenje, nego takođe i ozbiljna politička opomena.
Milo Đukanović je, razume se, i dalje bitan politički faktor i na otvoreno pitanje o tome za koga bi glasali na predsedničkim izborima aktuelni predsednik Crne Gore dobacuje do solidnih trideset odsto. Na drugom mestu je Zdravko Krivokapić sa 25 procenata, a na trećem i četvrtom mestu su Dritan Abazović i Aleksa Bečić sa otpirlike duplo manjom podrškom (13 i 12,7 odsto). No, interesantno je da u direktnom duelu „jedan na jedan“ svaki od ove trojice pomenutih dobija Đukanovića sa ubedljivom, gotovo dvostrukom razlikom. Što znači da je Đukanovićev autoritet, s jedne strane, još uvek znatan, ali, istovremeno, i veoma limitiran, dok mu je „koalicioni kapacitet“ veoma blizu nuli. Drugim rečima, i to je konačni zaključak koji sledi iz ovog istraživanja: Đukanović i njegova stranka se nekom ozbiljnijem političkom „kambeku“ mogu nadati samo i jedino pod pretpostavkom da se trenutno vladajuća većina i aktuelna liderska trojka brzo i što žešće međusobno posvađa i pocepa.
Posle nedvosmislene potvrde koju su naše, procene, analize i ankete dobile na avgustovskim izborima (mada smo zbog njih bili teško kritikovani od dela pro-DPS medija i rezimskih NVO) nadam se da nema potreba da
bilo koga ubeđujemo u njihovu objektivnost i realnost. (Uostalom, i ovde u Srbiji prilično je duga lista onih koji su zbog neverovanja u naše brojke tokom poslednjih godina i nekoliko poslednjih izbornih ciklusa završili
„ispod celzijusa“ i na političkoj margini.)
Istraživanje javnog mnjenja, naravno, nije barometar. A, kao što znamo, i barometri – o Kovid testovima da i ne govorimo – mogu da pogreše. Ipak, kao što rekoh, gotovo da nema nikakve sumnje da ubedljivo najveći
deo crnogorskih građana u ovom trenutku daje više nego ubedljivu podršku novoj vladajućoj većini i njenim političkim liderima. I da, prvenstveno, ipak samo od njih zavisi da li će ta podrška i ta očekivanja biti opravdana ili izneverena.
BONUS VIDEO
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar