Kada je prošle nedelje Džejmi Vilijams odlučila da ponovo otvori svoj studio za tetoviranje u istočnom Teksasu prkoseći time restriktivnim merama i zabrani okupljanja, povela je svog psa Zevsa i zamolila prijatelja Filipa Arčibalda (29) za pomoć.

Arčibald je došao naoružan poluatomatskom puškom AR-15 i postavio kordon na parkingu tatu studija Džejmi Vilijams sa svojim naoružanim prijateljima, opremljenim toki vokijima i u majicama s natpisom „Narod se pita“, piše Njujork tajms.

„To je stvar vlasnika da li će da otvori svoju radnju ili će da je zatvori“, kaže Arčibald koji smatra da je njegova misija da pomogne Teksašanima, vlasnicima privatnih radnji da se usprotive naredbama teksaške vlade o zatvaranju poslovnih objekata i socijalnom distanciranju.

„Ko će doći da uhapsi čoveka koji je otvorio svoju radnju u skladu sa ustavnim pravima. To ja nazivam konfrontacijom, a vi nazovite oružanim otvaranjem radnji ako želite“, ocenio je Arčibald.

Guverner Teksasa, republikanac Greg Abot, odobrio je ovog meseca otvaranje velikog broja tržnih centara, restorana i drugih radnji, ali je zadržao restriktivne mere u slučaju barova, kafića, tatu salona i drugih radnji u kojima je teže obezbediti socijalno distanciranje. Zbog toga je desetak ogorčenih vlasnika radnji pod restriktivnim merama odlučilo da, naoružani do zuba i u maskirnim uniformama protestuju i bore se za svoja prava kao Filip Arčibald.

Lokalne vlasti su pred velikom dilemom – sa jedne strane javnoh zahteva implementiranje mera socijalnog distanciranja, dok je sa druge strane snažan otpor koji se pruža u nekim delovima savezne države Teksas gde građani smatraju da su restrikcije otišle predaleko.

Naoružana okupljanja u Teksasu nisu neuobičajena stvar – antivladini pokreti koji se zalažu za slobodno posedovanje i nošenje oružja već dugo glume amaterske patrole koje „čuvaju“ južnu granicu sa Meksikom.

Čitavim Teksasom kreću se grupe naoružanih demonstranata koje volonterski nude svoje usluge vlasnicima malih radnji i predutzetnika, a na društvenim mrežama pozivaju građane da pruže otpor vlastima i otvore se uprkos zabranama, uz naoružanu podršku. U Teksasu je stvar dodatno komplikovana činjenicom da zakonski okvir ne reguliše nošenje velikog oružja poput automatskih puški, recimo, i zvanično za to nije potrebna dozvola. Teksaški zakon nalaže da je dozvoljeno nošenje sve dok se osoba ne ponaša opasno.

To je dovoljno za Teksašane, naročito u zbunjujućoj situaciji u kojoj su sve preporuke o socijalnom distanciranju neprecizne i mogu se tumačiti na više načina. Jedan republikanac je sa pravom upitao – ako se otvaraju frizerski saloni i berbernice, zašto ne bi mogao i studio za tetoviranje?