BiH slavi Dan državnosti, a nikada nije bila podeljenija

Svet 25. nov. 202110:19 > 12:14
Podeli:
Bosna i Hercegovina, sud, zastava
Foto: Shutterstock

Podizanjem zastave i intoniranjem himne na sarajevskom brdu Hum počela je proslava Dana državnosti Bosne i Hercegovine, zemlje čiju su istoriju obeležili ratovi i podele. U momentu kada je jedinstvo možda najpotrebnije, čini se da nikada veći raskol unutar ove države nije postojao.

Državnost Bosne i Hercegovine obnovljena je pre 78 godina, a Dan koji to slavi nije priznat na teritoriji cele države. Vlasti Republike Srpske smatraju da nije reč o državnom prazniku, dok javne institucije unutar same Federacije ne rade na praznik.

BiH danas ima ime, institucije, granice, društvo i jezik, ali nema ono što joj je, čini se, uvek i nedostajalo – slogu i stabilnost.

Kako se proširila „zapaljiva retorika“

Jedna od većih kriza u BiH počela je takozvanim Inckovim zakonom. Naime, nekadašnji Visoki predstavnik EU Valentin Incko odlučio je da predloži zakon, koji kažnjava sve one koji negiraju da se u Srebrenici dogodio genocid. Očekivano, ova odluka izazvala je bes i ostrašćenost lidera Republike Srpske, prvenstveno Milorada Dodika i Željke Cvijanović. RS je tada započela bojkot institucija na nivou Federacije.

Milorad Dodik Foto:AP

Ono što je izazvalo najveći broj problema, razmirica, naposletku i svađa među liderima zemlje jeste odluka Milorada Dodika da bojkotuje rad tela čiji je član, a ujedno i najbitnije institucije BiH – Predsedništva.

Od tog momenta, rad institucija je blokiran, a mnoga pitanja od životnog značaja ostala su bez odgovora. Dodik je svojim postupkom okovao već posrnule građane Bosne i Hercegovine.

“Ne zanima da li zakon krši neko ko se zove Milorad Dodik. Svako ko je svojim postupcima spustio život građana na nivo na kojem se sada nalazi mora snositi odgovornost. Paradoks BiH je što svako može da se igra sa građanima kako želi. Tu mislim na sveto trojstvo koje svoje postupke naziva demokratskim. Institucije BiH su poslednji put radile 1990. godine. Tada su pričali da će od zemlje napraviti Švajcarsku, a desio se Vijetnam“, rekao je tada za Nova.rs Esad Bajtal, sociolog i politički analitičar iz Sarajeva.

Foto:EPA-EFE/FEHIM DEMIR

Drugi članovi Predsedništva – Šefik Džaferović i Željko Komšić istakli su više puta da zemlja pati, jer nije moguće sprovesti bilo kakav plan bez saglasnosti svih članova te institucije. Kako ni sami nisu preterano doprineli prevazilaženju krize, ono što je od strane evropskih zvaničnika ocenjeno kao „zapaljiva retorika“, rapidno se raširilo i postalo normalan ton komunikacije.

„Zato bih ja da im postavim pitanje – Nacionalisti, zašto ste pustili da vam nacije gladuju?“, upitao je nedavno profesor Bajtal.

POGLEDAJTE JOŠ:

Tužiću vas Angeli

Kako su brojni evropski zvaničnici reagovali na katastrofalno stanje u kojem se nalaze institucije BiH, uključujući nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa, Dodik je bio prisiljen da se brani, i to pred Angelom Merkel.

Mas je u intervjuu za sarajevski Klix.ba istakao da Nemačka ne može skrštenih ruku da gleda neodgovornosti političara. Ekonomske sankcije nisu isključene, a to se prevashodno odnosi na vlasti Republike Srpske.

Dodik je, međutim, smatrao da je napad najbolja odbrana, te je tako upozorio ministra da će o njegovim postupcima morati da obavesti još uvek aktuelnu kancelarku Angelu Merkel.

„Kao ministra spoljnih poslova Nemačke pozivam Vas da istinito informišete svoju Vladu o događajima u BiH. Ukoliko to ne uradite Vi, mi ćemo učiniti sve da kabinet kancelara Angele Merkel dobije sve potrebne i tačne informacije“, poručio je Dodik u pismu upućenom Masu.

Na Dodikovu nesreću, „mutti“ Merkel više nije u poziciji da obigrava nad balkanskim liderima, jer će po svemu sudeći Olaf Šolc uskoro preuzeti kancelarsku poziciju, dok diplomatija odlazi u ruke Analene Berbok.

BONUS VIDEO Šta Dodik očekuje od Beograda

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar