Mapa: DES/darkenergysurvey.org, Shutterstock

Međunarodni tim istraživača u Parizu stvorio je najveću i najdetaljniju mapu distribucije takozvane tamne materije u univerzumu. "Možda vam se ovo čini kao mala stvar, ali ako su nagoveštaju tačni, znači da nešto nije u redu sa Ajnštajnovom teorijom relativnosti, jednim od velikih stubova fizike", kaže jedan od vođa misije Nial Džefri.

Rezultati do kojih je tim naučnika došao su iznenađujući, jer pokazuju da su tamne mrlje nešto glatkije i raširenije nego što predviđaju najbolje teorije trenutno dostupne. Čini se da se studija Niala Džefrija udaljava od Ajnštajnove teorije opšte relativnosti, što predstavlja pravu enigmu za naučnike širom sveta. Rezultate do kojih je došao tim dr Džefrija objavila je organizacija „Dark Energy Survey Collaboration“, koja se bavi istraživanjem kosmičke istorije.

Šta je tamna materija univerzuma?

Ne možemo da je vidimo, jedva razumemo o čemu se radi, ali znamo da postoji zbog moćeg uticaja koji vrši na svemir.

Tamna materija čini oko 27 odsto svemira, a njena gravitaciona sila dovoljna je da poveže čitave galaksije u strukturu poznatu kao kosmička mreža.

Naučnici su sada stvorili najveću mapu ove misteriozne supstance, što bi moglo da implicira da nešto nije u redu sa Ajnštajnovom terorijom relativnosti.

Astronomi su mapirali lokaciju ogromnih kosmičkih praznina u kojima se uobičajeni zakoni fizike možda neće primenjivati. Oni su uspeli da mapiraju postojanje tamne materije posmatrajući svetlost koja putuje ka Zemlji iz udaljenih galaksija. Ukoliko je ta svetlost iskrivljena, znači da je u prvom planu materija koja savija svetlost dok dolazi ka nama. Koristeći metode veštačke inteligencije za analizu slika 100 miliona galaksija, članovi međunarodnog tima za istraživanje tamne energije (DES) su stvorili mapu koja pokriva četvrtinu neba južne hemisfere.

Mapa: DES/darkenergysurvey.org

 

Vizuelno su prikazane kao ljubičaste, crne i ružičaste mrlje, skupljene u bledom prstenu. Najsvetlija područja na mapi prikazuju tamnu materiju sa najvećom gustinom, dok su crna područja kosmičke praznine.

Dr Nial Džefri, predavač sa univerziteta u Londonu i Parizu, je vođa ovog projekta i ističe da je DES na pragu velikog otkrića.

„Pokazuje nam nove delove univerzuma koje nikada ranije nismo videli. Zaista možemo videti kosmičku mrežnu strukturu, uključujući kosmičke praznine, a to su regioni univerzuma vrlo male gustine u kojima je malo galaksija i materije“, objasnio je Džefri.

Naučnike zanimaju ove strukture jer sumnjaju da se gravitacija u njima može ponašati sasvim drugačije. Identifikujući njihove oblike i lokacije, mapa bi mogla da pruži polaznu osnovu za dalje proučavanje.

Ona će biti objavljena u mesečnim izveštajima Kraljevskog astronomskog društva, što nas približava momentu razumevanja onoga od čega je svemir napravljen i kako je evoluirao.

Prema standardnom modelu kosmologije, svemir je započeo velikim praskom, da bi se potom proširio. Materija je, prema Ajnštajnovoj teoriji, evoluirala. Gravitacione sile su ono što je stvorilo nakupine prazne materije, koje čine kosmičku mrežu.

„Ako pažljivo pogledate u svemir, materija nije toliko nezgrapna kao što očekujete – ima naznaka da je površina glatka“, kaže Džefri.

„Možda vam se ovo čini kao mala stvar, ali ako su nagoveštaji tačni, znači da nešto nije u redu sa Ajnštajnovom teorijom relativnosti – jednim od velikih stubova fizike“, poručio je on.

teorija relativiteta
Foto: Shutterstock

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare