Na današnji dan počela je četvorogodišnja opsada Sarajeva

Svet 05. apr. 202116:14
Podeli:
Sarajevo 1992god. Foto:GEORGES GOBET / AFP / Profimedia

Pre 29 godina napadnuto je Sarajevo. Tog 5. aprila 1992. počela je četvorogodišnja blokada glavnog grada BiH. Opsada je počela zauzimanjem Međunarodnog aerodroma Sarajevo od strane JNA, u noći sa 4. na 5. april 1992. Snage JNA su u saradnji sa novoformiranom Vojskom RS-a zauzele Ilidžu, napadnuta je Policijska škola na Vracama, a na Marijin-Dvoru pale su prve žrtve opsade Sarajeva. Tog 5. aprila 1992. održale su se demonstracije za mir, na kojima su građani Sarajeva tražili da se uklone barikade.

PROČITAJTE JOŠ:

Nekoliko desetina hiljada ljudi je tražilo da se spreči rat i da se suprotstavi već spremnoj agresiji na nezavisnu Bosnu i Hercegovinu. Pripadnici SDS-a pucali sa krova hotela Holidej In na demonstrante.

Sarajevo 1992god. Foto: MANOOCHER DEGHATI / AFP / Profimedia

Nakon demonstracija održanih na Marijin-Dvoru, okupljeni demonstranti su se uputili prema tadašnjem mostu Vrbanja. Snajperisti koji su bili pozicionirani u objektu naspram benzinske pumpe otvorili su vatru na narod i tu, na mostu ubili su​ Suadu Dilberović i Olgu Sučić.

Sarajevo 1992god. Foto:Christophe SIMON / AFP / Profimedia

Suada i Olga bile su prve žrtve opsade grada. Suada Dilberović je bila 24-godišnja studentkinja pete godine medicine, rođena u Dubrovniku, a poreklom iz BiH. Olga Sučić je bila 34-godišnja službenica Skupštine RBiH, zaposlena u daktilobirou.

Tog presudnog dana zabeležena je i prva razmena vatre upravo u centru grada, a nedugo zatim počelo je neselektivno granatiranje ulica, stambenih zgrada, policijskih objekata i zgrada u kojima su odsedale institucije tadašnje RBiH.

Istog dana paravojne formacije SDS-a i JNA počinju granatiranje Sarajeva, a prve granate na prigradska naselja ispaljene su sa položaja na Lapišnici, Borijama i Trebeviću. Grad nadleću borbeni avioni JNA, otvarajući vatru na objekte od vitalnog značaja, prenosi Oslobođenje.ba. JNA pogađa televizijski repetitor na brdu Hum u Sarajevu i zgradu Radio-televizije BiH.

Sarajevo 1992god. Foto: PASCAL GUYOT / AFP / Profimedia

Sarajevo je 1.425 dana bilo u opsadi. Za to vreme ubijeno je više od 11.000 civila u gradu, od kojih 1.601 dete, a više od 50.000 civila je bilo lakše ili teže ranjeno.

Sarajevo 1992god. Foto:EPA/MIKE PERSSON

Procenjuje se da je oko 500.000 projektila ispaljeno na grad za vreme opsade, dok je zabeleženo da je 22. jula 1993. na grad ispaljeno rekordnih 3.777 projektila.

Granate su napravile ogromnu štetu, a najveću štetu su pretrpeli civilni, kulturni i verski objekti. Ubijani su ljudi, rušeni civilni, kulturni, verski objekti, pa čak i bolnice. Na brdima oko Sarajeva bilo je stacionirano 120 minobacača i 250 tenkova JNA.

Sarajevo 1992god. Foto:Christophe SIMON / AFP / Profimedia

Iako je rat okončan potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma 14. decembra 1995, prema podacima Armije RBiH opsada je okončana 29. marta 1996. Projektil ispaljen 9. januara 1996. sa Grbavice, tada još pod kontrolom VRS-a je pogodio tramvaj i ubio jednu ženu i ranio 19 ljudi. To su bile poslednje žrtve opsade.

Doživotna robija

Međunarodni sud pravde u Hagu pravosnažno je osudio mnoge vojnike i oficire bivšeg VRS-a zbog ratnih zločina, uključujući one počinjene u Sarajevu tokom opsade. Među njima su i nekadašnji komandanti Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS-a Stanislav Galić, koji je osuđen na doživotnu robiju, te Dragomir Milošević, koji izdržava kaznu od 29 godina zatvora.

Sarajevo 1992god. Foto: Christophe SIMON / AFP / Profimedia

Za najteže ratne zločine počinjene u Sarajevu tokom opsade 1992 – 1995. optuženi su i bivši predsednik RS-a Radovan Karadžić, kao i komandant VRS-a Ratko Mladić.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar