Podeli
Jelena Bojovic Borovinic Foto Ministarstvo zdravlja Crne Gore

Do pre dva meseca nova ministarka zdravlja Crne Gore dr Jelena Borovinić Bojović, dane je provodila u crvenoj zoni kovid bolnice, spašavala živote i borila se sa surovim koronavirusom, a jedan od njenih pacijenata bio je i pokojni mitropolit Amfilohije. Dr Borovinić Bojović sada je na čelu crnogorskog zdravstva, a u razgovoru za Nova.rs otkriva da je bivša postavka ministarstva podbacila u planovima za vakcinaciju, ali da će njen tim učiniti sve da i građani Crne Gore u najkraćem roku dobiju vakcinu protiv virusa Kovid-19.

Nakon gotovo mesec i po dana od kako ste na poziciji ministarke, u resoru koji važi za jedan od najkompleksnijih, pred kakvim ste se izazovom našli i da li pandemija koronavirusa drugačije izgleda sa ove, ili pozicije lekara u crvenoj zoni u kojoj ste bili od prvog dana epidemije?

Pročitajte još:

Teško je odrediti broj izazova sa kojim bih mogla izmeriti težinu jedne ili druge pozicije. Od prvog dana borbe sa koronavirusom bila sam deo tima koji se suočio sa nepoznanicom u svetu medicine. Naš cilj bio je da sačuvamo zdravlje i živote pacijenata, pa iako smo i sami bili ugroženi, lekari i medicinsko osoblje nisu mislili o tome. Bili smo zaista prva linija odbrane, iako ta sintagma danas zvuči kao opšte mesto. Verujem da će istorija dati posebno mesto svim kolegama širom sveta koji su se borili i stradali suočavajući se sa novim sojem virusa, koji nam je ugrozio i poremetio sve životne aktivnosti. Moj radni dan i ovih dana podrazumeva često oblačenje zaštitnog skafandera i neprestane konsultacije sa kolegama koji rade sa pacijentima koji su inficirani. Verujem da ću sa timom koji formiram uspeti da doprinesem da zdravstveni sistem bude kvalitetniji i u efikasnoj meri dostupan potrebama građana.

Foto: EPA-EFE/BORIS PEJOVIC

Vakcinacija je trenutno u fokusu borbe sa koronavirusom. I dok neke zemlje u regionu već sprovode vakcinaciju, nabavljaju vakcine, Crna Gora intenzivno pregovara. Šta se dešava, kada će pitanje vakcinacije biti rešeno i na koji način, i da li će neko odgovarati zbog propusta koje ste navodili da su se desili u prethodnom periodu?

Da li će neko odgovarati zbog propusta prethodnog saziva ministarstva zdravlja nije pitanje za mene. Postoje državne institucije čiji je zadatak ispitivanje i eventualno procesuiranje onih koji su radili na štetu zdravlja građana Crne Gore.
Ono što me je kao prioritetni zadatak dočekalo odmah po stupanju na funkciju jeste postupak nabavke vakcine protiv koronavirusa. Više puta sam u javnosti naglasila, da su osim COVAX inicijative, koju je ponudila Svetska zdravstvena organizacija, zemlje u regionu još u julu prošle godine krenule u direktne pregovore sa proizvođačima vakcina, kako bi sebi obezbedile sigurne doze ovog leka. Nas je čak sačekala i državna garancija za ovu inicijativu od oko 100 hiljada
evra sa kojom smo bili vremenski oročeni i za koju smo uplatili novac u poslednjem trenutku. Da li se radilo o lošoj nameri, neznanju ili nečem trećem, neka sudi javnost. Ono što građani treba da znaju da nismo časili časa sa ovim poslom i da su pregovori počeli odmah. Da li su administrativne procedure i ugovori zahtevni? Jesu. Da li postoje brojni izazovi tokom pregovora? Postoje. Za postizanje ovakvih vrsta ugovora neophodno je najmanje 4 do 6 meseci. Mi ćemo, naravno, ovaj posao dovesti do kraja i našim građanima obezbediti vakcinu u najskorije moguće vreme. Akcioni plan za imunizaciju protiv koronavirusa smo predstavili pre neki dan, i spremni smo za postupak vakcinacije. Čim budemo imali precizne informacije o prvim dozama koje stižu kod nas, javnost će biti obaveštena.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Šta mislite o najavama SZO da će ova godina biti još teža? Kako se Crna Gora priprema za pesimistične prognoze i može li ih izbeći?

Stručna tela u zdravstvu prate informacije koje dolaze iz relevantnih svetskih i evropskih centara. SZO je svakako naš partner i jedna od najvažnijih adresa. Ipak, svedočimo različitim pristupima u borbi protiv virusa SarsCov2 širom planete. Crna Gora kao zemlja sa ograničenim finansijskim kapacitetima i svakako ograničenim snagama u sektoru zdravstva mora pažljivo da kreira strategiju u odgovoru na zdravstvenu krizu. Ova situacija već dugo traje, oseća se jedna sveopšta zasićenost ili zamorenost virusom na svim nivoima. Mi u sektoru zdravlja, naravno, ne možemo i nećemo odustati. Moramo biti veoma obazrivi i nastaviti da primenjujemo sve mere zaštite do okončanja pandemije.

Foto: EPA-EFE/BORIS PEJOVIC

Da li stoje ocene da je medicinska struka popustila pod ekonomskim izazovima, i da otvaranje granica i popuštanje mera u ovim epidemiološkim uslovima kada su mnoge zemlje u karantinu i kada je na sceni pooštravanje mera, nije dobra odluka? Koliko će zdravlje građana trpeti zbog punjenja budžeta?

Retki su primeri zemalja koje sebi mogu da priuštie potpuni lokdaun. Jasno je i da su to mnogo razvijenije i naprednije privrede nego što je naša. Ne smemo da zaboravimo da zdravlje nije samo stanje fizičkog, već i psihičkog i
socijalnog blagostanja. Naš zadatak je da nađemo balans između potreba ekonomije i zdravlja, gde zdravlje nužno mora imati prioritet. Svako popuštanje mera je zasnovano na preciznim stručnim parametrima i indikatorima
epidemiološkog preseka stanja. Svoju opredeljenost da brine o različitim aspektima ove krize Vlada pokazuje i kroz plan subvencija na različitim nivoima.

Foto: EPA-EFE/BORIS PEJOVIĆ

Kako opstaje zdravstveni sistem u Crnoj Gori? Kako se zdravstveni radnici nose sa velikim obimom posla, s obzirom da ih je nedovoljno, a građani se razboljevaju, ne samo od korone? Kako sistem sada funkcioniše?

Tačno je da nas je korona udaljila od nekih zdravstvenih servisa u jednom trenutku, ali isto tako moramo biti svesni činjenice da smo morali i moramo funkcionisati po principu prioriteta. Iako je pandemija na trenutak praktično
zaustavila svet i uzdrmala redovnost pružanja zdravstvene zaštite, moram reći da su sva hitna stanja zbrinjavana, sa maksimalnom posvećenošću kolega na svim nivoima, od domova zdravlja do Kliničkog centra Crne Gore. Sada se već
uporedo odvijaju redovne procedure i realizuju zakazani specijalistički pregledi iz svih oblasti, kao i redovni operativni programi.

Foto:Shutterstock

Najavili ste smenu direktora pojedinih zdravstvenih ustanova, i zapošljavanje drugih kadrova, u skladu sa dogovorom poslaničkih klubova u Skupštini. Dokle se stiglo sa tim? Da li će svi biti smenjeni? Koji su kriterijumi za smenu?

Zapravo je najavljena, a usvajanjem izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ubrzo biti i omogućena jednaka, pravična i na stručnim referencama zasnovana raspodela čelenih pozicija u zdravstvenim ustanovama. To je suština. Nećemo više biti svedoci zakonskih i pravnih manevara koji su omogućavali pojedinim direktorima čak i višedecenijsku nesmenjivost. Važno je da će sada dobiti priliku svi, pod jednakim uslovima, na konkursima koji će biti javni. Ukoliko
neki od novoimenovanih direktora ne bude profesionalno obavljao svoju funkciju, biće u skladu sa zakonom razrešen sa te pozicije. Rezultati rada će biti osnovni kriterijum za direktorsku poziciju u zdravstvu, ne politička pripadnost.

Hoće li biti povećanja plata za lekare i ostale zdravstvene radnike? Da li je o tome već bilo reči u Vladi?

Vladu je sačekalo mnoštvo problema, posebno na planu fiskalne i ekonomske stabilizacije. S druge strane, mi kao i ceo svet moramo da uložimo značajne snage i resurse u borbu protiv pandemije. Ne smemo zaboraviti da su upravo lekari i zaposleni u zdravstvu stub i kičma te borbe. Unapređenje materijalnih i drugih uslova života i rada zdravstvenih radnika
biće jedan od osnovnih ciljeva kome ću stremiti dok god budem vršila ovu funkciju.

BONUS VIDEO

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar