Milijardu vakcina, Rusija, Kina: Ambiciozna obećanja G7

Svet 14. jun. 202112:41
Podeli:
G7 lideri
G7 Foto:Tanjug/Leon Neal/Pool Photo via AP

Lideri zemalja G7 završili su trodnevni samit nizom inicijativa uključujući i obavezivanje da će pomoći pri vakcinaciji siromašnih zemalja protiv koronavirusa, obećanje da će naterati velike korporacije da plate svoj deo poreza i plan borbe protiv klimatskih promena, prenosi Al Džazira.

PROČITAJTE JOŠ:

U zajedničkom saopštenju objavljenom u nedelju na kraju sastanka u britanskom gradu Kornvolu na jugozapadu zemlje, lideri zemalja G7 – Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Ujedinjenog Kraljevstva i SAD – pokušali su da pokažu da se međunarodna saradnja vratila nakon pandemije i nepredvidivih poteza bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.

Šta je dogovoreno na samitu G7?

Milijarda doza vakcina

G7 je dao ambiciozna obećanja, poput toga da će bogate zemlje podeliti velike doze vakcina sa siromašnim zemljama kojima su hitnu potrebne. Premijer Velike Britanije Boris Džonson, koji je održao konferenciju za novinare na kraju samita, rekao je da se grupa složila da da najmanje milijardu doza, od čega će polovina doći iz SAD, a 100 miliona iz Britanije, prenosi Al Džazira.

Mnoge obećane doze će prostrujati kroz Kovaks, globalni sistem sa raspodelu vakcina iza kojeg stoje SZO i Gavi, savez sa vakcine.

Donacija je daleko manja od potrebnog broja vakcina za siromašne zemlje. Šef SZO-a i drugi zvaničnici javnog zdravstva pohvalili su ovo obećanje, ali su rekli da to nije dovoljno. Da bi se okončala pandemija potrebno je 11 milijardi doza vakcina kako bi se vakcinisalo najmanje 70 odsto svetske populacije do sredine 2022. godine.

Transparentna istraga o poreklu virusa

G7 je pozvao Kinu da sarađuje sa zdravstvenom agencijom UN u istrazi porekla pandemije koronavirusa.

„Pozivamo na blagovremenu, transparentnu, stručno vođenu i naučno zasnovanu istragu o pokrelu kovida-19“, saopštila je grupa u svojoj završnoj fazi.

Pojačavanje akcija protiv klimatskih promena

Klimatske promene su bile ključni fokus poslednjeg dana razgovara lidera sa zemljama G7, koji su formalno podržali ubrzavanje kolektivne akcije za rešavanje ekološke krize.

„Obavezujemo se da ćemo prepoloviti kolektivne emisije tokom dve nedelje do 2030. godine, a povećati i poboljšati finansiranje klime do 2025. godine i da ćemo sačuvati ili zaštiti najmanje 30 procenata naše zemlje i okeana do 2030. godine“, navodi se u zajedničkom saopštenju.

Zvaničnici su se složili da povećaju svoje doprinose kako bi ispunili zalogu od 100 milijardi dolara godišnje kako bi pomogli siromašnijim zeljama da smanje emisije ugljenika i da se izbore sa globalnim zagrevajem.

Međutim, klimatske grupe su rekle da takvim obećanjima „nedostaju detalji“. Portparol Britanskog premijera Borisa Džonsona rekao je da očekuje da će pojedine države odraditi veličinu povećavanja „vremenom“.

Globalni minimalni porez za multinacionalne korporacije

Odluka se dugo očekivala nakon što su ministri finansija ranije ovog meseca prihvatili stvaranje globalnog minimalnog poreza od najmanje 15 procenata na velike multinacionalne kompanije, u pokušaju da se spreči da korporacije koriste poreske oaze da bi izbegle poreze i na taj način „pljačkale“ neke zemlje. Predlog će sada ići na zemlje G20 koje će se sastati u Italiji sledećeg meseca.

Rusija i sajber napadi

Bogate države su zatražile od Rusije da preduzme mere protiv onih koji vrše sajber napade i zatražile su istragu upotrebe hemijskog oružja na ruskom tlu.

„Pozivamo Rusiju da hitno istraži i verodostojno objasni upotrebu hemijskog oružja na svom tlu, da okonča njegovo sistematsko nasilje nad nezavisnim civilnim društvom i medijima i da indentifikuje i pozive na odgovornost one koji u okviru njenih granica sprovode napade, zloupotrebljavaju virtuelnu valutu za pranje otkupnina i druge sajber-kriminale“, saopšteno je nakon zaključka samita lidera u Britaniji.

Zaustavljane rata u Etiopiji

G7 je takođe pozvao na hitno okončanje neprijateljstava u etiopskoj regiji Tigraj.

„Duboko smo zabrinuti tekućim sukobom u etiopskoj regiji Tigraj i izveštajima o velikoj humanitarnoj tragediji“, kaže se u saopštenju.

„Pozivamo na trenutni prekid neprijateljstava, nesmetan humanitarni pristup svim oblastima i trenutno povlačenje eritrejskih snaga“.

U regionu su u novembru počele borbe između vladinih trupa i bivše vladajuće stranke u regionu, Narodnog oslobodilačkog pokrata Tigraj. Trupe iz susedne Eritreje su takođe ušle u sukob da bi podržale etiopsku vladu.

Izazov za Kinu

Lideri bogatih demokratija kažu da će zajedno raditi na osporavanju kineske „netržišne ekonomske prakse“ i pozivajući Peking da poštuje ljudska prava u Sinđijangu i Hongkongu.

Američki predsednik Džo Bajden želeo je da ubedi kolege da predstave jedistveniji front da se ekonomski takmiče sa Pekingom i snažno prozovu kinesku „netržišnu politiku i kršenje ljudskih prava“.

U saopštenju G7 je rečeno sledeće: „Što se tiče Kine i konkurencije u globalnoj ekonomiji, nastavićemo da se konsultujemo o kolektivnim pristupima osporavanju netžišnih politika i praksi koje podrivaju pošteno i transparentno delovanje globalne ekonomije“.

Lideri su takođe rekli da će promovisati svoje vrednosti pozivanjem Kine da poštuje ljudska prava i osnovne slobode u Sinđijangu, gde je Peking optužen za ozbiljne povrede ljudskih prava nad ujgurskom manjinom i u poluatonomnom gradu Hongkongu.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar