Stručnjaci kažu da su tri milijardera izmenila tradicionalan način putovanja ljudi u svemir i da oblikuju naprednu novu eru, prenosi Gardijan. Ilon Mask, Džef Bezos i Ričard Brenson nalaze se u takozvanoj trci za dominaciju u svemiru.
PROČITAJTE JOŠ:
Pojavila se informacija da će osnivač Amazona Džef Bezos koji važi za najbogatijeg čoveka na svetu, krenuti u svemir sledećeg meseca. Tada će biti i prvo lansiranje njegove rakete Blu Oridžin Nju Šepard. Odmah nakon toga došlo je do curenje informacija iz kompanije Vrdžin Galaktik, carstva Ričarda Brensona da bi britanski tajkun mogao da ga sazeni 4. jula na Dan nezavnisnosti, prenosi Gardijan.
Brensonov tim je brzo umanjio mogućnost, insistirajući da datum njegovog leta u svemir tek treba da bude potvrđen. Ali mimo onoga što što bi neki mogli da vide kao igre dvojice milijardera, postavlja se pitanje koliko je privlačna i unosna nova komercijalna svemirska industrija.
Jedan bogati srećni dobitnik platio je na aukciji 28 miliona dolara za mesto za putovanje u svemir sa osnivačem Amazona Džefom Bezosom. To će biti prvi turistički svemirski let kompanije Džefa Bezosa „Blu Oridžin“ predviđen za 20. jul, na godišnjicu sletanja Apola 11 na Mesec.
Dobitnik čije ime će biti obelodanjeno tek za nekoliko nedelja pobedio je u nadmetanju sa oko dvadeset učesnika onlajn aukcije koja je trajala manje od deset minuta, prenosi Beta.
„Mnogo čestitki Džefu Bezosu i njegovom bratu Marku na najavi planova svemirskih letova“, rekao je Brenson u tvitu upućenom rivalu.
„Džef je počeo da gradi Blu Oridžin 2000. godini, mi smo počeli da gradimo Vrždin Galaktik 2004. godine i sada obojica otvaramo pristup svemiru – kako izvanredno! Gledaj ovaj prostor…“, dodao je.
U Brensonovom tvitu nije bilo nijednog pomena Ilona Mask, čija je svemirska istraživačka tehnologija – poznatija kao Spejs Iks – od klimavog rasta 2002. godine, postala dominantan igrač u komercijalnom svemirskom sektoru i ključni partner američke svemirske agencije NASA.
Ova kompanija redovno prebacuje astronaute na međunarodnu svemirsku stanicu, a ove jeseni iznajljuje svoju svemirsku kapsulu Dragon, za svoj prvi privatni svemirski let – vodiće četvoročlanu posadu u orbitu na tri dana.
Sa različitim dugoročnim ambicijama i ciljevima, troje milijardera zajednčki su podržali tradicionalni i usmereni model ljudskog leta u svemir i oblikuju novu, komercijalnu eru, kako kaže Metju Vienzierl, profesor sa Harvard Bizsnis škole i stručnjak za ekonomiju svemira.
„Skorašnja dostignuća Spejs Iksa, kao i napori kompanija Boing, Blu Oridžin i Vrdžin Galaktik da ljude pošalju u svemir, označavaju otvaranje novog poglavlja svemirskih letova koje vode privatne kompanije“, rekao je on.
„Oni imaju sposobnost i nameru da privatne putnike i turiste šalju u svemir, otvarajući vrata preduzećima da ispunjavaju zahteve koji ti ljudi stvaraju tokom sledećih nekoliko decenija“, dodao je.
On očekuje da će doći do postepenog prelaska sa novca potrošenog u svemiru u korist Zmlje, na takozvanu ekonomiju svemira za svemier, uključujući rudarstvo asteroida ili Meseca za meterijale koji će biti neophodni za podršku ljudskom staništu i podsticanje misija dubljeg svemira na Mars ili šire.
Bezos i Mask su uvek imali na umu uzvišenije ciljeve, čak iako su preduzimali prve probne korake u svemirskoj industriji kažu stručnjaci. Ali njihove vizije se razilaze dalje od toga da ljudi lete u niskoj Zeljinoj orbiti, ili suborbitalnog leta, kao što će biti Bezosov kratki julski poduhvat.
„Mask je skroz za Mars. Njegova strast je da ljude odvede na Mars kao rezervni plan za Zemlju i da od čovečanstva napravi vrstu za više planeta“, rekla je Marsija Smit, osnivačica i viša analitičarka u spacepolicyonline.com.
„Bezosa zanima Mesec i prostor između Zemlje i Meseca. Želi da svu tešku industriju preseli sa Zemlje u svemir. Govori o preuređenju Zemlje za laku industriju i stanovanje“, rekla je.
„Dakle oboje su zainteresovani za pokušaj spasavanja Zemlje, zbog svih problema koje planeta ima, ali imaju vrlo različite vizije kako će se to dogoditi“, dodala je.
NASA je prihvatila oba milijardera dok sprovodi sopstvene programe i istraživanja. U aprilu je agencija odabrala Spejs Iks za izgradnju svemirski letelice za povratak ljudi na Mesec prvi put od 1972. godine, odluku koju je Blu Oridžin osporila.
Poslovanje obe kompanije ima potencijal da provuče milijarde dolara investicija u SAD putem komercijalnih klijenata, a Veinzierl vidi svemir kao krajnju industriju budućnosti, iako će možda trebati i više od ovog veka da dostigne svoj potencijal.
„Sektor se promenio u velikoj meri tokom poslednje dve decenije, uglavnom po tome što postoje konkurenti koji pored vlada žele da usluže i privatne kupce“, rekao je on.
Smit tvrdi da je Mask stvorio vlastitu sreću da pozicionira Spejs Iks kao vodećeg pionira na novom privatnom svemirskom tržištu.
„Mask je transformisao posao i vratio komercijalno poslovanje u SAD nižim cenama i ponovnom upotrebom. Zaista je napravio promenu. Bezos pokušava da napravi ovu raketu Nju Geln i ima poteškoća u radu sa motorom“, dodala je.
Što se Brensona tiče, osnivač Vrždin Galaktika je postigao veliki uspeh prošlog meseca kada je njegov raketni avion dostigao visinu od 55,4 milja, bilo u svemiru ili na njegovoj ivici u zavisnosti od toga koja se percepcija granice svemira koristi.
Donosi njegovu dugo očekivanu ali dugo odlaganju težnju profitablinog poslovanja svermiskog turizma, značajan korak bliže otvaranju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar