Milatović: Crna Gora blizu oslobađanja od kineskog duga

Svet 07. jul. 202115:54 > 16:09
Podeli:
Jakov Milatovic ministar ekonomskog razvoja Crne gore
Jakov Milatović ministar ekonomskog razvoja Crne gore Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Crna Gora je na nekoliko nedelja od postizanja dogovora sa evropskim i američkim bankama o zameni ili refinansiranju gotovo milijardu dolara duga prema Kini i nada se da će smanjiti kamatnu stopu na dug ispod 1 odsto, izjavio je ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović za Rojters.

PROČITAJTE JOŠ:

Crna Gora je 2014. godine pozajmila 944 miliona dolara od Kine za finansiranje dionice puta od 41 km (25 milja), koju su oponeneti tadašnjeg premijera Mila Đukanovića prozvali „put u nigde“, rekavši da pokazuje tipično rasipništvo tokom njegove vlasti – optužbe koje je on negirao.

Premijer Zdravko Krivokapić, koji je na vlast došao u decembru, nastoji da smanji troškove kineskog duga sa kamatnom stopom od 2 odsto, kao i da smanji valutni rizik pošto je zajam denominovan u američkim dolarima, rekao je Milatović.

„Pregovaramo sa brojem zapadnih banaka iz Evrope i Sjedinjenih Država. Zasigurno je da će dogovor biti sklopljen sa zapadnim bankama,“ rekao je Milatović (35) i dodao da traži kamatnu stopu od „manje od 1 odsto“ za dug, prenosi Rojters.

Jakov Milatovic ministar ekonomskog razvoja Crne gore
Jakov Milatović ministar ekonomskog razvoja Crne gore Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

„Postoje dve mogućnosti: prva je refinansiranje, a druga zamenjivanje zajma, dok je treća opcija kombinacija prethodne dvije,“ rekao je. „Verujemo da možemo da dobijemo mnogo bolje uslove – vrlo sam optimističan po tom pitanju.“

Milatović je odbio da kaže koje su evropske ili američke banke u pitanju, ali je na pitanje kada bi moglo doći do rešenja rekao: „Uskoro – mislim da su nedjelje u pitanju“.

Rojters je 11. juna izvestio da Crna Gora računa na pomoć Evropske unije kako bi ublažila teret duga.

Kineski zajam je podignut 2014. godine kod državne Kineske izvozno-uvozne banke (EXIM) sa šestogodišnjim grejs periodom i dodatnim rokom dospijeća od 14 godina. Glavnica već počinje da se isplaćuje.

Izvor, koji je upoznat sa pregovorima, izjavio je za Rojters da će Crna Gora verovatno zamijeniti dug i nastaviti pregovore o refinansiranju, a zatim prekinuti zamjenu kada se pregovori o refinansiranju uspešno završe.

Crna Gora, zemljište, autoput
Foto: GOV.ME

„Zarobljena država“

Smeštena na obali Jadrana, Crna Gora je vekovima bila suočena sa promjenama velikih sila, mada se Crna Gora nakon raskida državne zajednice sa Srbijom 2006. godine pridružila NATO-u 2017. godine i gaji nade da će postati članica EU u ovoj deceniji.

Premijer Krivokapić, 62-godišnji bivši profesor mašinskog inženjerstva, rekao je da je Crna Gora po prvi put u poslednjih nekoliko decenija ušla u demokratsku tranziciju ka onome što je nazvao evroatlantskom budućnošću poput Luksemburga.

Krivokapić je rekao da je njegov najveći izazov uspostavljanje vladavine prava u Crnoj Gori, koja je – kako kaže – godinama bila „zarobljena“ od strane kriminalca i zarobljena u korupciji.

„Međunarodni organizovani kriminal prisutan je u Crnoj Gori i kao mala zemlja ne možemo sami da se borimo sa ovim problemom,“ rekao je Krivokapić. „Nulta tolerancija na korupciju je formula rada ove vlade.“

Zdravko Krivokapić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Turizam

Crnogorska ekonomija pala je 15 odsto u 2020. godini, što je jedan od najvećih padova u Evropi, dok je pandemija koronavirusa prekinula turizam.

„Sada vidimo snažan oporavak našeg turističkog sektora“, rekao je Milatović. Turistička aktivnost je oko 70-80 odsto nivoa 2019. godine, dok se potpuni oporavak sektora očekuje do kraja 2022. godine.

Vlada predviđa da će ekonomija rasti 10,5 odsto u 2021, sa inflacijom od oko 2 odsto i ekonomskim rastom od 6-7 odsto u 2022. godini.

Krivokapićeva vlada nasledila je loše vođena državna preduzeća pa ministri razmatraju mogućnost stvaranja profesionalno vođenog nacionalnog holdinga za upravljanje imovinom, rekao je Milatović.

„To je nešto što je Grčka uradila u periodu oporavka – ovo je pravi put kojim treba privatizovati deo imovine i učiniti neka državna preduzeća efikasnijim i na kraju obezbediti povraćaj imovine za poreske obveznike.

„Deo imovine bi se prodao, a delom bi upravljao holding“, rekao je.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar