Novi lider kubanske vladajuće Komunističke partije prvi je na toj funkciji koji je rođen nakon revolucije 1959, takođe je lojalista od kojeg se ne očekuje da će napraviti značajnije izmene u jednopartijskom sistemu i prilično je suzdržan i po pitanju tržišnih ekonomskih reformi.
PROČITAJTE JOŠ:
Od kako je nasledio svog mentora 89-godišnjeg Raula Kastra na dužnosti predsednika 2018. godine, Migel Dijaz Kanel, 60, naglašavao je potrebu za kontinuitetom, a ne obnovom.
Nakon imenovanja za prvog sekretara – najmoćniju poziciju u ovoj komunističkoj zemlji – na partijskom kongresu u ponedeljak Dijaz Kanel je rekao delegatima da će konsultovati svog prethodnika prilikom donošenja važnih odluka.
Mada bi takav stav mogao biti strategija za osvajanje poverenja starijih partijskih kolega, to je razočaralo mnoge mlađe Kubance koji su se radovali naznakama promena.
Dijaz Kanel, po struci inženjer elektronike nema harizmu pokojnog lidera revolucije Fidela Kastra niti autoritet njegovog mlađeg brata Raula, piše Rojters.
Takođe se trudio da se ne eksponira previše jer je to ranije okončalo karijere drugih pretendenata na kubansku „krunu“. Ipak on često deluje modernije o svojih starijih prethodnika. Kao mladi stranački šef u dve provincije, Dijaz Kanel je uzdrmao partijski establišment kada je podržao LGBT kulturalni centar, slušao rok muziku i nosio dugu kosu.
Na državnom nivou, kao sekretar za obrazovanje i tada potpredsjednik, Dijaz Kanel se zalagao za veći pristup internetu i na sastanke nosio tablet. Sada redovno tvituje.
Kao predsednik, ovaj krupni sedi lider često se pojavljivao na događajima držeći za ruku suprugu, koja je stvorila poziciju prve dame koja prethodno nije postojala na Kubi.
Uprkos signalima da se zalaže za otvoreniju Kubu, slogan vlade Dijaza Kanela je „mi smo kontinuitet“, a mandat je počeo sa pojačavanjem državne kontrole nad kreativnim i ekonomskim sektorima.
Takođe je podržao odbacivanje disidenata od strane Komunističke partije kao manjine koju finansiraju SAD nazivajući ih „ružnim plaćenicima“ i upozoravajući da „strpljenje ima svoje granice“.
Lider koji je odrastao u skromnom domu u centralnoj provinciji Vila Klara gajio je imidž vrednog čoveka iz naroda.Tokom 1990-ih nakon pada Sovjetskog Saveza, na posao je išao u šortsu biciklom umesto sovjetskom „ladom“ poput drugih partijskih lidera.
Prvu godinu kao predsednik – pre pandemije – proveo je obilazeći Kubu kako bi stekao bolji uvid u živote Kubanaca. Te posete su emitovane na državnoj televiziji što je u suprotnosti sa njegovim povučenim prethodnikom koji se uglavnom klonio kamera.
„Za razliku od Raula, Dijaz Kanel je na ulicama“, kazao je za Rojters Havijer Menendez, 32-godišnji muzičar iz Havane. „Međutim on treba da pridobije mlade ljude… jer mnogi od njih nisu zadovoljni pravcem kojim ide Kuba“.
Vladavina Dijaz Kanela je ograničena konstantim krizama od kako je on stupio na dužnost, počev od tornada do avionske nesreće, američkih sankcija i pandemije, kazao je Majkl Bustamante, profesor latinoameričke istorije na Međunarodnom univerzitetu u Floridi.
„Međutim napravili bi sebi uslugu kada bi olakšali izlaz iz krize naprednom vizijom i kada bi Dijaz Kanel definisao sopstvenu poziciju“, kazao je on.
Analitičari tvrde da će to biti neophodno budući da on nema legitimitet koji donosi borba u kubanskoj revoluciji.
Nezadovoljstvo raste dok internet omogućava Kubancima nove platforme za izražavanje frustracija i dozvoljava opoziciji da se bolje mobiliše.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar