Mesta koja će preživeti kraj sveta

Svet 08. avg. 202112:25
Podeli:
Foto: Shutterstock

Da li će se život na Zemlji u narednih 100 godina promeniti do neprepoznatljivosti i da li će uopšte biti mesta za ljudsku egzistenciju, pitanja su koja u poslednje vreme ne muče samo naučne krugove. Uzimajući u obzir okolnosti u kojima živimo: ekstremne vremenske prilike, klimatske promene, pandemiju koja hara na globalnom nivou, imamo svaki razlog da budemo zabrinuti za svet koji ostaje posle nas.

Pročitajte još:

Autor: Magdalena Belić

Britanski akademici, Aled Džouns, direktor Instituta za globalnu održivost u engleskom Kembridžu i njegov saradnik Nik King, na dobrom su putu da pronađu neke odgovore. Oni su u julu u časopisu „Sustejnabiliti“ (Održivost) objavili članak zasnovan na podrobnoj analizi koja za cilj ima identifikaciju najbolje pozicioniranih mesta za život kada i ako ceo svet ode dođavola. Takva mesta na kojima bi živeli pravi srećnici nazvali su „čvorovima trajne komleksnosti“.

Na prvom mestu nalazi se Novi Zeland, mesto koje je već prepoznato od strane svetskih moćnika koji su uveliko izgradili bunkere u kojima će mirno čekati kraj sveta, a slede Tasmanija, Irska, Island, Velika Britanija, SAD i Kanada.

Njihov članak ipak nije naišao na oduševljenje kolega koji mahom tvrde da su previše prednosti dali ostrvskim zemljama potpuno zanemarujući faktor vojne moći, koji je neizostavan kada se piše o ovoj temi. Mnogi su složni po jednom pitanju: ako ikada dođemo u situaciju da život na Zemlji bude ugrožen i ako se dozvoli da klimatske promene poremete civilizaciju do ovog stepena, nijedna zemlja na svetu neće imati razloga za slavlje.

1. Novi Zeland

turizam u doba korone
Foto: Shutterstock

Profesor Džouns, doktor kosmologije (grana astronomije o poreklu univerzuma) kaže da ga zanimaju načini na koje kolaps u jednom delu sveta, izazvan ekstremnim vremenskim događajem ili nečim drugim, može dovesti do kolapsa u drugom kraju planete.
Džouns ne može da tvrdi da će klimatske promene izazvati kraj civilizacije, ali su na pravom putu da naprave „globalni šok“.

„Bićemo srećni ako to izdržimo“, izjavio je Džouns.

Osnovna pretpostavka njegovog modela je da kada svet počne da se urušava, najrazvijenije i najbogatije zemlje biće spremnije da odgovore na ekstremne situacije i, najverovatnije, nastaviti da funkcionišu najbolje moguće u datim okolnostima.

Za svoju studiju na Univerzitetu Noter Dam pokrenuo je program Globalne inicijative prilagođavanja prema kojoj je izvršio rangiranje 181 zemlje po spremnosti da se uspešno prilagode klimatskim promenama (Norveška je na samom vrhu liste, dok je Novi Zeland je na drugom mestu).

Tri faktora koja je dodao naknadno bila su količina obradivog zemljišta za prehranu stanovništva, energetski kapacitet da ih „osvetli“ u teškim vremenima i izolovanost koja bi sprečila priliv stranaca iz zemalja u okruženju.

Novi Zeland
Foto: Shutterstock

Novi Zeland se nalazi na prvom mestu jer se Džounsu čini da je spreman da na pravi način odgovori na situaciju prouzrokovanu klimatskim promenama, poseduje dosta kapaciteta za obnovljivu energiju, može da proizvodi sopstvenu hranu i za sam kraj, ostrvo je, što mu garantuje izolovanost.

2. Tasmanija

Tasmanija, australijska ostrvska država daleko od kopna, nalazi se na drugom mestu jer ima pogodnu infrastrukturu za prilagođavanje klimatskim promenama i vrlo dobro razvijenu poljoprivredu.

Linda Ši, profesorka na katedri za gradsko i regionalno planiranje Univerziteta Kornel čija je uža specijalnost prilagođavanje urbane klime i socijalna pravda, rekla je da ceni pokušaj autora studije da razmišljaju „na duge staze“ i njihov pokušaj rangiranja zemalja, ali osporava nekoliko aspekata liste, počevši od Tasmanije.

„Ako ćete u vaše istraživanje uključiti Tasmaniju, a svejedno vam je šta će se desiti s Australijom, kako ćete opravdati izostanak s liste Kine koja bi sigurno pronašla način da zaštiti svoje građane“, rekla je Ši.

Foto: Shutterstock

Profesorka Ši zabrinuta je što je model po čijem osnovu su prikupljani podaci čvrsto povezan sa prihodom po glavi stanovnika. Nije sigurna da će na osnovu bogatstva nacije moći da se garantuje njena sigurnost. Ši nije sigurna ni u tvrdnju da fizička izolovanost sprečava opasnosti.

„Vojni brodovi bez problema mogu da stignu do Novog Zelanda“, rekla je ona.

„Svaka pretpostavka koja ne uzima u obzir upravljanje ili vojnu moć je nepotpuna“, tvrdi Ši.

3. Irska

Stanovnici Irske bili su oduševljeni plasmanom Irske na ovoj listi, nakon što je objavljen članak. Profesor Džouns rekao je da je Irska dobro pozicionirana na listi prvenstveno zbog svojih poljoprivrednih kapaciteta i obnovljivih izvora energije, kao i izolovanosti.

Doktor Džozef Tejnter, hvaleći ambiciju studije, rekao je da autori nisu uzeli u obzir količinu fosilnih goriva koja je vrlo bitan faktor pri izradi ovakve studije.

ostrvo posao
Foto: The John Hinde Archive / Mary E / Mary Evans Picture Librar / Profimedia

„Bez fosilnih goriva, poljoprivreda bi se vratila na volovski i ljudski rad“, kaže Tejnter.

On je odlučan u tvrdnji da bi čak i zemlje koji bi preživele u novonastalim okolnostima bile suočene sa društvenim, ekonomskim i tehnološkim pojednostavljenjima.

4. Island

Za dobro kotiranje Islanda na listi najzaslužnije je po profesoru Džounsu, gle čuda, dobar odnos poljoprivrednih i obnovljivih izvora energije, kao i izolovanost. Osim toga, čak i s promenom klime, funkcionalnost državnog aparata ne bi trebalo da se dovede u pitanje.

S ovom konstatacijom nije se složio Džastin Mankin, profesor geografije u Dortmutu.

„Prostorni obrazac ekstremnih vremenskih prilika i drugih opasnosti izazvanih globalnim zagrijavanjem nesumnjivo će duboko uticati na mesta poput Velike Britanije, Novog Zelanda, Islanda i Tasmanije“, rekao je on.

5. Velika Britanija

Pozicioniranje Velike Britanije na visoko peto mesto na listi iznenadilo je i samog profesora Džounsa.

britanija
Foto:EPA-EFE/VICKIE FLORES

„Velika Britanija je odavno meta omalovažavanja zbog toga što nije učinila dovoljno u vezi s klimatskim promenama. Svakako, činjenica da se nalazi na ostrvu daje joj garanciju i sposobnost da preživi apokalipsu“, rekao je Džouns.

6. Sjedinjene američke države i Kanada

SAD i Kanada bratski dele šesto mesto na listi. Jedini faktor koji ih sputava, po profesoru Džounsu, jeste zajednička kopnena granica. Njegov model kao polaznu tačku ima pretpostavku da bi zemlji bilo teže održati stabilnost u slučaju da bi masa očajnih ljudi mogla da pohita ka državnoj granici.

Profesorka Ši istakla je da ova pogrešna premisa rizikuje podsticanje ksenofobičnih impulsa.

Džouns priznaje da je ideja o masovnoj migraciji loša za državu, ali to je jedan od načina da se proceni da li će država imati dovoljno da se prehrani dok u susedstvu bukte neredi.

Endru Peršing, čelnik udruženja naučnika i novinara Klajmet sentral fokusiranim na izveštavanje o klimatskim promenama, rekao je da bi bilo mnogo bolje da se naučnici, umesto da usmere pažnju na to kako bi jedna zemlja mogla da se izbori sa globalnim kolapsom, usredsredili na to kako da izbegnu taj kolaps.

Foto: EPA-EFE/MAURITZ ANTIN

„Globalne temperature su već porasle za nešto više od jednog stepena Celzijusa, ali katastrofalno povećanje od tri stepena oko kojeg je izgrađen model gospodina Džounsa nije neizbežan“, izjavio je Peršing.

„Posedujemo tehnologiju da ograničimo zagrevanje na nešto blizu 1,5 stepeni Celzijusa. Umesto da razmišljamo o čamcima za spasavanje, više me zanima šta možemo da učinimo da brod ne potone“, zaključuje Peršing.

Džouns je mišljenja da ljudi možda pogrešno tumače njegove namere. On svakako ne sugeriše da bi imućni ljudi trebalo da počnu sa izgradnjom i kupovinom bunkera na Novom Zelandu ili Islandu. Njegov cilj je da što veći broj zemalja prouči načine za poboljšanje svoje otpornosti u slučaju kolapsa.

BONUS VIDEO: Požar na deponiji u Vinči

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar