Mesec dana nakon što su talibani ušli u Kabul i time preuzeli kontrolu nad skoro celim Avganistanom, život u toj zemlji skoro da je utihnuo. Iako je krvoprolića znatno manje, nego za vreme njihove prve vladavine od 1996. do 2001. godine, politika talibana suštiniski je ostala ista, te je za samo 30 dana unazadila decenijsku borbu Avganistanaca i potpuno ih izolovala od ostatka sveta.
Pročitajte još:
Već u prvim danima nakon pada glavnog grada, svet su obišle fotografije mudžahedina koji na svakom ćošku Kabula stoje sa kalašnjikovima u ruci, žene sa burkama kako štetaju ulicama isključivo uz mušku pratnju i očajne reke ljudi koji pokušavaju da se probiju do aerodroma kako bi uspeli da se ukrcaju u vojne avione za evakuaciju.
Ni mesec dana kasnije, slike koje dolaze iz Kabula nisu mnogo drugačije. Glavna razlika je što gužvi na aerodromu više nema, jer je rok za evakuaciju davno prošao. Sada talibanska vlast pokušava da uspostavi komercijalne letove, ali oni su i dalje samo lokalnog karaktera.
Danas niko u Avganistanu više ne može da podigne novca koliko želi, već postoje nedeljni limiti koji stvaraju ogormne redove pred bankomatima. Cilj ove odluke je da se spreči napuštanje Avganistana.
Što se fizičkog ograničenja slobode tiče najugroženiji su novinari, zatim oni koji su sarađivali sa prošlom vladom ili međunarodnim organizacijama. Te smo tako nekoliko puta imali prilku da gledamo kako talibani upadaju u TV emisije koje se emituju uživo i tako praktično preotimaju program, u kome zatim pričaju bajke, verovatno namenjene međunarodnoj zajednici. Medije su ovoga puta odlučili da iskoriste i u svrhu demonstracije nadmoći, te se rado fotografišu kako se baškare u vilama iz kojih su bivši avganistanski vojni zavničnici pobegli glavom bez obzira.
Pročitajte još:
Kada su shvatili da im Amerika i druge velike sile na sve ovo ćute, rešili su da odu korak dalje, najpre organizovavši „sahranu“ svih velikih sila (osim Rusije) koje su decenijama unazad pokušavale da osvoje Avganistan. Te su tako u improvizovanim sanducima prekrivenim zastavama „ležale“ SAD, Francuske, Velika Britanija i NATO.
Ubrzo su se na društvenim mrežama pojavili snimci kako guraju ljude u gepeke na sred ulice, vešajući ljude na helikoptere, demonstracije razbijaju preteranim nasiljem, hapse i tuku novinare koji o njima izveštavaju, a neki su platili i glavom. Među njima je i Rohulah Azizij, brat bivšeg potpredsednika Avganistana Amruha Saleha.
Prava žena više ne postoje
Iako su pre formiranja vlade, 7. septembra, talibanski zvaničnici obećavali da će u njoj učestvovati i žene, njima nije poveren nijedan resor. Postoje inormacije da su mnoge žene otpuštene sa svojih radnih mesta.
One trenutno mogu samo da studiraju, obučene u crnu abaju u grupama odvojenim od mušakaraca ili da rade u zdravstvu. Sve ostalo im je zabranjeno. Zbog toga su mnoge hrabre Avganistanke izašle na ulice na proteste upskos strahu id nasilja. Zabeleženo je i da su na jednom od protesta na alibani pucali na učesnice, koristili suzavac i biber sprej.
Ne prezaju ni od smrtne presude. Bivšu policajku, Banu Negar tukli su do smrti pred njenom decom. Ona je u tom trenutku bila trudna. Iako talibani negiraju da se to dogodilo, tri anonimna svedoka, potvrdila su navedenu informaciju BBC-u.
Avganistanci u potrazi za novim domom
Do sada je više od 180.000 ljudi, najčešće teretnim vojnim avionima, napustilo Avganistan. Hiljade njih danima je spavalo pred vratima aerodroma u Kabulu, čak i nakon što je 26. avgusta ISIS-K, lokalni ogranak Islamske države, poslao bombaše samoubice u masu. Stradali je više od 110 ljudi, ali već dan nakon eksplozije, hiljade očajnih Avganistanaca bilo je na kapijama aerodroma.
Oni koji su uspeli da odu, evakuisani su u okolne zemlje, ali i Veliku Britaniju, SAD, Kanadu, Austriju, Nemačku, Francusku, Australiju Švajcarsku, Tursku, Severnu Makedoniju, Kosovo i Albaniju, koje su se obavezale da će primiti od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada izbeglica iz Avganistana.
Iako je aerodrom je zatvoren, mnogi i dalje pokušavaju da pobegnu, strahujući da će nakon nedavnog pada Pandžšira, pokrajine koja je najduže pružala otpor, njihova vladavina biti još brutalnija.
BONUS VIDEO Avganistanci u balkanskim kampovima – u Kabulu je katastrofa
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare