Vest godine za sve koji žele da rade u Nemačkoj

Svet 11. mar. 202110:53 > 11:14
Podeli:
Foto:EPA-EFE/TOBIAS SCHWARZ

Zapošljavanje se nekad smatralo dovoljnim za uspešnu integraciju stranaca u društvo, ali Nemačka napušta takva razmišljanja.

PROČITAJTE JOŠ:

Nakon gotovo tri godine planiranja i rasprave, nemačka kancelarka Angela Merkel, zajedno sa saveznim i građanskim liderima, najavila je 100 mera u sklopu Nacionalnog akcionog plana za integraciju. Predviđa se uvođenje „integracionih skauta“, svojevrsnog sistema kolegijalne podrške za pridošlice. Ideja je da nemački pripravnici budu mentori stranim pripravnicima kako niko ne bi bio izgubljen u sistemu, piše Dojče vele.

Socijalna kohezija

„Stvarna socijalna kohezija zahteva više od odbacivanja mržnje i nasilja. Ona zahteva toleranciju i otvorenost“, rekla je Merkelova, koja je u utorak prisustvovala poslednjem integracionom samitu pre nego što će na izborima za jesen završiti njen mandat.

Napominjući kako se koncept integracije promenio tokom njezina mandata, Merkelova je rekla: „Naučili smo da integracija ne utiče samo na neke grupe ljudi, ona utiče na društvo u celini“.

Foto:EPA-EFE/CHRISTIAN MARQUARDT

Samit kojem je predsedavala ministarka za integracije Anete Vidman-Mauz, okupio je oko 120 predstavnika središnje države, lokalnih vlasti i organizaciona civilna društva. Tokom konferencije za novinare nakon samita Vidman-Mauz naglasila je važnost, posebno tokom pandemije, što bržeg pronalaženja učinkovite strategije kako bi se osigurala uloga Nemačke kao „ekonomski snažne, moderne imigracone zemlje za budućnost“.

„U prošlih smo nekoliko godina postigli puno, a sada moramo učiniti sve što je u našoj moći kako pandemija koronavirusa ne bi poremetila ta dostignuća“, rekla je Vidman-Mauz.

Nacionalni akcioni plan pokrenut je 2018. godine i ima za cilj stvaranje integracione mape za razdoblje nakon 2020. godine. Projekat je značajan pothvat za oko 300 partnera, koji predstavljaju države, gradove i oko 75 migrantskih organizacija.

Plan od 100 tačaka i pet kategorija

U osnovi se plan od 100 tačaka iznosi u pet kategorija, od predintegracionih mera poput određivanja očekivanja pre nego se osoba doseli u Nemačku, do jačanja socijalne kohezije kroz obrazovanje i društvene aktivnosti. Diskriminacija je bila jedna od glavnih tema razgovora u utorak. Merkelova i ostali govornici na konferenciji za novinare nakon samita naglasili su da rasno motivisani teroristički napadi, poput smrtonosne pucnjave u Hanauu 2020. godine ili ubistva koje je provodilo Nacionalsocijalističko podzemlje (NSU), predstavljaju ogroman korak unazad u stvaranju sigurnog i inkluzivnog okruženja u Nemačkoj.

Foto:EPA-EFE/GUIDO BERGMANN

Osim na prevenciju nasilja, akcioni plan poziva i na širenje napora protiv diskriminacije, kao što su savetovališta koja mogu pomoći ljudima koji su izloženi govoru mržnje ili zbog svoje etničke pripadnosti ili vere nisu mogli dobiti posao. U izveštaju objavljenom uoči samita traži se i jedinstveno dokumentovanje ovakvih slučajeva kako bi se bolje razumelo kako dolazi do diskriminacije.

„Žrtve diskriminacije ne smemo prepustiti same sebi. Njihova se iskustva moraju ozbiljno shvatiti. Da bismo to postigli, potrebna im je podrška profesionalnog antidiskriminacionog savetovanja“, rekao je Bernhard Franke, direktor nemačke Savezne antidiskriminacione agencije.

Žarište brojnih rasprava

Integracija je bila žarište mnogih žestokih rasprava u Nemačkoj poslednjih godina, koje je dobrim delom pokrenuo istorijski priliv izbeglica između 2015. i 2019. godine. Tokom tog razdoblja, Nemačka je primila više od 1.8 miliona zahteva za azil i otprilike 75 odsto svih zahteva za azilom podnesenih u poslednjih desetak godina. Rasprave oko toga kako se nositi sa tako velikom izbegličkom populacijom, ponajpre iz Sirije, Avganistana i delova Afrike, ubrzo su se usresredile na zabrinutosti oko integracije.

Zapravo, zabrinutost zbog integracije ponovno je otvorila pitanja o integraciji imigracionih grupa koje već dugo postoje u Nemačkoj, posebno turskih imigranata i njihovih potomaka koji čine najveću manjinu u zemlji. Uprkos poboljšanju obrazovanja, ova je grupa 2017. godine i dalje imala tri puta veću verovatnost da će imati problema sa zapošljavanjem ili da će se oslanjati na državnu pomoć od Nemaca bez turskih korena, pokazuje studija OECD-a.

To je pokrenulo široku raspravu koju su vodile imigracione organizacije i imigranti druge i treće generacije, koji su zakonodavce pozvali da uče iz prošlih neuspeha integracije i menjaju mere van časova stranih jezika i zapošljavanja.

25 odsto nemačke populacije je stranog porekla

Otprilike 25 odsto nemačke populacije stranog je porekla. Zajedno sa činjenicom da je Nemačka na drugom mestu nakon SAD-a među zemljama OECD-a prema imigracionim brojkama, to ukazuje na još jedan aspekt integracije, a to je da integracija nadilazi izbeglice. Zahvaljujući snažnoj privredi, Nemačka je zabeležila porast treće grupe, odnosno kvalifikovanih radnika, koji potiču iz celog niza zemalja. Zemlje članice EU zabeležile su najveći porast u poslednjih nekoliko godina.

U 2018. godini oni su činili 60 odsto svih useljenika koji su došli u Nemačku i to najviše iz susednih zemalja EU. Nemački sistem visokog obrazovanja takođe je magnet za strane studente, kojih je pre pandemije na nemačkim univerzitetima bilo 400.000.

U razgovoru sa novinarima u utorak, Godža Turkeli Denert, koja vodi integraciono udruženje „Integracija nemačke fondacije“, rekla je da su mnogi mladi ljudi koji dolaze u Nemačku vrlo talentovani i često govore dva jezika kao izvorni govornici, te još najmanje dva strana jezika.

„Oni ne moraju da ostanu u Nemačkoj i neće ostati ako ne prepoznamo ono što oni nude“, zaključila je ona.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar