Putin vs Merkel: Kako ruski obaveštajaci vode digitalni rat

Svet 09. mar. 202115:07 > 15:16
Podeli:
Foto: Shutterstock

"Evropa protiv dezinformacija" objavila je podatke o tome kako Rusija "dvostruko" izveštava o pojedinim temama, kreirajući sebi prostor za manverzacije. Nemačka se po ovim podacima, najčešće nalazila na meti lažnih informacija.

Pročitajte još:

Uočeno je da one služe političkoj igri i potiču iz Kremlja.

„Evropa protiv dezinformacija“ utvrdila je da je od 2015. godine Rusija lansirala preko 700 lažnih vesti o Nemačkoj.

To je čini najviše puta napadanom zemljom u poređenju sa ostalim državima članicama EU.

Kremlj je na ovaj način u svom narodu kreirao negativnu sliku o Nemačkoj, stvarajući predstavu o „rusofobiji“, koja prema njihovim izveštavanjima vlada tom zemljom.

Takođe su je optuživali i da izbegava dijalog sa Rusijom, prenosi DW.

Ruski mediji i političari, išli su toliko daleko, da su u svrhu diskreditovanja Nemačke koristili navodini loš položaj ruske dece u ovoj državi. Naime, oni su izveštavali kako su ta deca sistematski nipodaštavana u Nemačkoj.

Pročitajte i:

Ovakvi tekstovi plasirani su isključivo u ruskim medijima, dok su u izdanjima za Nemačko tržište delovi koji bi ugrožavali integritet Nemačke izostavljani.

Strategija dvostrukog izveštavanja, po mišljenju ljudi iz koji su istraživali ovu temu, služi „sejanju“ međunarodne nesigurnosti i stvara ruskim političarima prostor za manipulisanje. Te tako imamo situaciju u kojoj zvaničnici Rusije navodno podržavaju sprovođenje dijaloga sa drugim zemljama, dok istovremeno dopuštaju napade svojih medija na druge zemlje, prvenstveno na Nemačku.

Ni ostale zemlje nije zaobišao ovaj vid „ruske diplomatije“, te je Francuska napadana više od 300, Italija 170, a Španija 40 puta.

Ovo istraživanje ažurira se svake nedelje, a u ovom trenutku sadrži 6.500 hiljada ruskih „spin“ tekstova.

Foto:EPA/SERGEI ILNITSKY

Navaljni kamen u cipeli

Jedan od mogućih razloga za ovako učestale napade na Nemačku svakako može biti i to što je ona podržala Navaljnog i pružila mu utočište.

Rusija je tada prozvala Nemačku kako koristi „preglasnu diplomatiju“ (megafon diplomatiju) i širi dezinformacije. Ovi komentari izrečeni su na sastanku Organizacije za zabranu hemijskog oružja.

Na tom sastanku ni Nemačka nije ostala nema, te je ona uputila kritike Rusiji zbog trovanja opozicionara Alekseja Navaljnog.

Podsetimo, Navaljnom je 20. avgusta prošle godine pozlilo u avionu na lokalnom letu iznad Sibira. Kasnije je utvrđeno da je uzrok tome trovanje nervnim agensom Novičokom, a Nemačka je prva iznela sumnje da je ovaj događaj povezan sa njegovim političkim angažmanom.

On se nakon toga 5 meseci oporavljao u Nemačkoj, a ruske vlasti su ga uhapsile 17. januara ove godine, samo nekoliko trenutaka nakon što je iz Berlina sleteo u Moskvu, nakon višemesečnog lečenja u toj zemlji.

Tada su potkačili i Rusiji blisku Siriju

Sirija, koju podržava Rusija, takođe se suočava sa intenzivnim pritiskom Komisije za zabranu hemijskog oružja. Sirija je tada dobila 90 dana da prijavi oružje korišćeno u napadima na selo Lataminah 2017. godine i otkrije preostale zalihe hemijskog oružja.

Rečeno je i da postoje „praznine, nedoslednosti i neslaganja“ u izveštaju Sirije o njenom napretku. Naime, ona se sporazumom iz 2013. godine obavezala da će se odreći hemijskog oružja nakon što je, kako se sumnja, napadom sarina ubijeno 1.400 ljudi u predgrađu Damaska.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar