Vodu na Marsu, veruju, zapravo je upila njegova kora. Brojno kamenje postepeno reaguje u dodiru sa vodom i pretvara se u raznovrsne minerale
Pročitajte još:
Zemlja i Mars bili su vrlo nalik jedno drugomu pre otprilike četiri milijarde godina. Današnja Crvena planeta tada je bila prekrivena okeanom, dubokim od 100 do 1500 metara. Na površini Marsa tekle su reke, padale su kiše, skupljale se u brojna jezera. No, milijardu godina kasnije, gotovo sva voda s površine Marsa je nestala. U novo istraživanju, tim naučnika sa Kalteka i NASA-e veruje da su rešili misteriju staru tri milijarde godina.
Donedavno najpopularnija radna teorija među planetolozima bila je da je voda na Marsu jednostavno isparila u svemir. Kako je Mars mnogo manji od Zemlje – ima upola manji radijus i tek 15 procenata mase i volumena – njegova usijana jezgra su se brzo ohladila i kristalizovala, zbog čega je Mars izgubio magnetno polje koje je štitilo njegovu atmosferu od Sunčevog vetra. Zajedno s manjom gravitacijom – oko 38 procenata Zemaljske – Sunčevi vetrovi su bukvalno oduvali Marsovu atmosferu u svemir.
Naučnici su pretpostavljali da je pad pritiska na površini Marsa uzrokovao isparavanje vodenih masa, koje su potom takođe oduvane u svemir, ali sada Eva Šeler sa Kalteka i profesorka planetologije Betani Elman sa Kek instituta kažu da ta teorija ne može da objasni nestanak tolike količine vode i da bi, da su vetrovi zaista oduvali vodu iz atmosfere, ostao veći procenat težih molekula vodonika.
Vodu na Marsu je upila njegova kora. Brojno kamenje postepeno reaguje sa vodom i pretvara se u raznovrsne minerale koji sadrže vodu – takav se proces odvija i na Zemlji. No, voda zarobljena u mineralima na Zemlji se reciklira kroz vulkansku aktivnost – kada minerali potonu ispod površinske kore u magmu. Kako je tektonska aktivnost na Marsu minimalna, do te reciklaže ne dolazi, i većina vode ostaje zarobljena u mineralima.
Iz sveta i regiona čitajte:
Prema modelu predstavljenom u novom istraživanju, Marsova kora upila je od 30 do 99% sve vode koja se jednom nalazila na površini, dok je za gubitak ostatka odgovorno isparavanje atmosfere. “Sva ta voda je odvojena relativno rano, i potom se nikad nije vratila u opticaj,” objasnila je Šeler.
Isti tim sada planira da sprovede eksperimente na mineralima na Zemlji, kako bi potvrdili svoju hipotezu, a nadaju se i novim podacima s rovera Perseverans, koji je tek započeo svoje istraživanje Marsa u krateru Jezero. Ukoliko su naučnice u pravu, analiza kamenja na dnu nekadašnjeg jezera mogla bi da potvrdi njihovu teoriju.
Dve naučnice sarađuju sa timom rovera koji će krajem ove decenije poslati na Zemlju uzorke tla sa Marsa, što će omogućiti temeljnu laboratorijsku analizu minerala u Marsovoj kori i konačan, sigurni odgovor na pitanje – gde je nestao okean koji je nekada prekrivao celu planetu?
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar