"Baš smo dugo u karantinu. Nedostaje mi Menhetn, ljudi, gužva, energija koju je samo Njujork imao. Sinoć su nam stigli i protesti, i sada se borimo za zdravlje, za život i konačno jednaka prava za sve, poslednjim atomima snage" priča za Nova.rs srpska književnica i novinarka Marija Šajkaš, koja nam se javlja iz karantina u Njujorku, gradu koji je najpogođeniji koronavirusom, a u kojem od juče bukte nemiri, motivisani borbom za prava Afroamerikanaca.
„Mislili smo, brzo će proći i život će se vratiti u normalu. Međutim karantin se otegao, odužio. Kažu nam da možda ni do sredine ili čak do kraja juna, nećemo izaći iz njega. Monotono je i iscrpljujuće. Podrazumeva rad preko interneta, duge i dosadne sastanke na Zumu i hodanje oko kuće, u krug. Gledamo se kroz maske. Pomislim nekada „Ima li kraja ovome?“. Onda čitam o gradovima koji su se prebrzo otvorili, o drugom talasu… Videli smo hladnjače, i kod mene u kraju, gde su odlagana tela mrvih. Imam nekoliko drugarica doktorki, koje kažu da je stanje i dalje urgentno, i da moramo da se strpimo“ priča Marija, sa kojom smo prvi put razgovarali pre dva meseca, kada je uveden karantin u „Veliku jabuku“, i kada je optimizam bio na znatno višem nivou.
Ono što Mariju, ali i sve Njujorčane najviše boli, je – Menhetn, njegove puste, tužne ulice.
„Menhetn je sada pustinja. Radnje su zatvorene, ljudi su se iselili, otišli u predgrađe, neprepoznatljiv je. Nama koji živimo u Kvinsu, Bruklinu… mnogo je lakše, jer oko nas ima sveta, ima života. Pre pandemije turista na Menhetnu bilo je u milionima, svakog dana, a sada nema nikoga. Nedostatak ljudi je najveći šok, nedostatak buke i svetla. Sada se čak čuju i ptičice. Nedostaje i podzemna železnica, zvuči sumanuto, ali tako je. To je najveća podzemna železnica na svetu, jedna od najstarijih. U svakom trenutku pre korone, u špicu, preko milion ljudi koristilo je podzemnu železnicu. Sada imamo koronu i prvi put u istoriji, ona ne radi“ opisuje nam Marija atmosferu u Njujorku, posle više od dva meseca karantina.
Koronavirus je Njujorčane još više udaljila jedne od drugih, prijatelji se ne viđaju, a grad koji nikada ranije nije spavao, sad nikako da se probudi.
„Nedostaju mi prijatelji i njujorška energija, sa kojom ste u svakom trenutku imali utisak da je ispred vas nešto novo, neočekivano, nešto što će da vas podigne. Do pandemije je Njujork bio grad koji nikada nije spavao. Ljudi i buka bili su mu zaštitni znaci. Sada, napolju sve cveta i lepo je, izgleda kao da priroda preuzma primat nad betonom, što i nije tako loše“ priča naša sagovornica, književnica iz SAD-a.
Pročitajte još:
Usred monotonije i depresije u koju je Njujork već duboko zagazio, od juče se ponovo na ulicama čuje galama. Naime, nemiri koji su krenuli u ponedeljak iz Mineapolisa, zbog brutalnog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda, od strane belog policajca, stigli su do Junion skvera.
„Neredi su stigli do Njujorka, a ovo je inače grad u kojem ima mnogo aktivista, koji se bore za prava drugih, potlačenih. Njujork je društveno svestan grad. U ostatku Amerike reflektuje se njegov odnos prema ugroženima. Česte su demonstracije podrške na Junion skveru, šta god da se dešava, bilo gde u Americi. Sinoć su se razbuktali protesti protiv policajca koji je ubio Afroameriknca u Mineapolisu. Uhapšeno je desetine ljudi na protestu“ prenosi nam Marija.
U Njujorku biti uhapšen na protestu, naglašava ona, znači biti ponosan građanin.
„U protestima koji se dešavaju u Njujorku, često učestvuju i naši lokalni političari. Tako da biti uhapšen u protestu je za ponos! Po onome što vidimo u medijima, situacija u Mineapolisu je prilično zabrinjavajuća. Nemiri koji su izazvani rasnim problemima, nažalost nisu ništa novo u Americi, naročito od kada imamo Trampa za predsednika, koji svojim tvitovima često ume da podbode situaciju, da je još više zaoštri. U trenutku kada se dešavaju neredi, naš predsednik Tramp, umesto da izađe sa nekakvom porukom ujedinjenja, pomirenja, izašao je sa tvitom u kojem otvoreno poziva na nasilje nad demonstrantima“ revoltirano priča Marija Šajkaš.
„Od jutros su glavne vesti u Njujorku, ne samo o nemirima i o dešavanjima u Mineapolisu, već i o tome da li i jedan čovek, uključujući predsednika, sme da ima takve poruke na Tviteru, kao što ima Tramp. Tviter je reagovao jer su Trampovi tvitovi protiv politike kuće, koju vodi ova mreža. Tramp je još pre dva dana reagovao i rekao da će doneti predsedničku uredbu kojom će cenzurisati Tviter, ali mu je rečeno da ne postoji zakon kojim će to moći da sprovede. Pored svega toga, juče se dogodilo i šokantno hapšenje novinarske ekipe CNN-a. Policija je već ranije slagala, rekavši da su oni uhapšeni, jer nisu hteli da se pomere kad im je rečeno, iako se novinar identifikovao. Ovo sve je šokantno za Ameriku koja je uvek izveštavala o slobodi medija širom sveta. U Americi, izveštavati sa protesta je nešto društveno korisno i neophodno“ naglašava Marija.
Usled koronavirusa, karantina, protesta, nemira, ubistava na ulicama, ljudi su očajni i veruju da život u Americi nikad više neće biti isti.
„Kažu da se ni poslovi koje radimo neće raditi na isti način, ali ja to ne vidim tako. Uvek sam optimista, nekako mislim da će biti isto, da će sve ovo proći i nadam se da će podzemna biti čistija i da će demokratska struja opstati!“ zaključuje na kraju Marija, Srpkinja iz Njujorka.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare