Marija Domingez: Gradonačelnica, pionir i Frankova žrtva

Svet 07. feb. 202115:10
Podeli:
Maria Domingez Remo, Foto: Arhiva

Marija Domingez Remon prevazišla je siromaštvo i postala je prva gradonačelnica u Španiji 1930ih. Sada će DNK testovi tela iskopanog iz groba u malom gradu potvrditi da li je to ona.

Pročitajte još:

Kosa koju su šnale i češalj držale u punđi davno je nestala, kao i stopala u sandalama, a od odeće su ostala samo dva dugmeta. Samo to je preostalo od sredovečne žene ubijene 1936. koja je nedavno ekshumirana sa groblja u malom gradu Fuendehalon. Na lobanji je vidljiva rupa od metka.

Ako se DNK sa kostiju poklopi sa DNK Huana Hosea Espligaresa, 60-godišnjaka iz sat vremena udaljene Saragose, Španija će konačno saznati gde je sahranjena Marija Domingez Remon, žena koja je prevazišla siromaštvo, nepismenost i nasilje u porodici i postala pesnik, novinar i prva žena gradonačelnik Druge republike.

Espligares, praunuk sestre Domingezove posetio je lokalitet i gledao arheologe i istražitelje kako iz groba vade šnale, češalj, sandale i dugmiće.
Iako je Domingezova ubijena 24 godine pre nego što se on rodio, Espligares je prilično siguran da je skelet njen. „Mislim da je to ona jer smo mi u porodici prilično visoki. Nosila je kosu skupljenu u punđu, a češalj mora da joj je ispao kada su joj pucali u potiljak. Sahranili su je licem na gore i bacili češalj u raku“, rekao je on.

Ostaci su pronađeni šest metara od memorijalnog kamena posvećenog Domingezovoj koji stoji na lokalnom groblju. Ispod ženskog kostura, istražitelji su u grobu veličine 190 sa 50 centimetara, pronašli još kostiju koje bi mogle da pripadaju trojici muškaraca koji su zajedno sa njom ubijeni septembra 1936.

„Glupa Marija“

Rođena u porodici nepismenih poljskih radnika u Pocuelo de Aragonu 1. aprila 1882. godine, Domingezova je pomagala roditeljima čim je dovoljno stasala da može da radi na poljima, gde je skupljala masline, ječam i raž. Uprkos protivljenju roditelja, sama je naučila da čita i piše gutajući sve što bi joj palo pod ruku, od balada do žitija svetaca i starih novina. Ali je isto tako naučila da krije svoju inteligenciju.

„Zvali su je Glupa Marija jer je poslušala majčin savet da gleda u zemlju kada naiđe na nekog muškarca“, rekla je Pilar Gimeno iz Asocijacije rodbine i prijatelja ubijenih i sahranjenih u Magalonu, koja je godina tragala za ostacima Domingezove.

„Sa 18, roditelji su je naterali da se uda za čoveka koji ju je tukao. Na kraju je pobegla, prepešačivši 27 kilometara a onda uhvatila voz za Barselonu gde je radila kao služavka“, rekla je ona, a prenosi Gardijan

Sa novcem koji je uštedela u Kataloniji, kupila je šivaću mašinu kako bi mogla da se izdržava radeći kao krojačica, dok se školovala za učiteljicu.

Domingezova je počela da piše za vodeće republikanske novine a kada je njen suprug siledžija umro 1922. konačno je bila slobodna.

Drugi brak joj je bio mnogo srećniji i par se preselio u aragonski grad Galur gde su radili sa aktivistima trgovačkih sindikata i čija je gradonačelnica Domingezova postala 1932. Iako joj je mandat trajao svega nekoliko meseci, iskoristila je dobro to vreme, sagradivši školu i radeći na tome da poboljša život stanovnika Galura.

Kada se povukla iz politike, vratila se podučavanju i novinarstvu i napisala je nekoliko članaka potpisavši iz ironično sa Glupa Marija.

Rat

Kada je Frankov puč izazvao Španski građanski rat u julu 1936. godine, Domingezova je odbila da pobegne u Francusku i otišla je kod sestre u Pocuelo de Aragon. „Mislila je da je neće tražiti u gradiću sa 400 stanovnika“, rekao je Espligares. „Ali jesu.“

Domingezova i trojica muškaraca su 7. septembra 1936. odvedeni na groblje gde su ih Frankovi vojnici ubili.

Domingezova je bila jedna od stotina hiljada onih koji su skupo platili svoja ubeđenja. „Progonili su je jer je bila drugačija i jer je razmišlala drugačije. Progonili su je zbog hrabrosti i republikanstva. Bila je levičar i zato su joj smestili metak u glavu“, rekla je Gimeno.

Gimeno nema živaca za desničare koji smatraju da građanski rat i zločine tada počinjene i žrtve treba ostaviti na miru. „Ljudi pričaju o otvaranju i zatvaranju rana. Ali ako je rana zagnojena, morate da je otvorite, očistite i onda zatvorite. Ne možete da je ostavite da gnoji“, rekla je ona.

Otkriće skeleta pozdravila je i Karmen Kalvo, potpredsednica španske vlade i ministarka za istorijsko pamćenje.

„Marija Domingez Remon je bila veliki borac za socijalizam i feminizam. Zaslužuje priznanje i moramo da odbranimo njenu zaostavštinu“, navela je Kalvo.

Iz sveta i regiona čitajte:

Migel Anhel Kapape, predsedavajući memorijalnog udruženja Ariko, koje pomaže u pronalaženju ostataka žrtava režima, kaže da je ova ekshumacija izazvala veliku pažnju javnosti, veću nego neka druga. Kapape i njegove kolege su, ipak, više fokusirani na praktična pitanja. „Što se nas tiče, u pitanju je telo 54-godišnje žene koja je ubijena hicem u glavu“, rekao je on.

„Nas interesuju rođaci i kako da im se ostaci vrate. Sve ostalo – njenu političku stranku, činjenicu da je bila gradonačelnik – ostavili smo po strani“, rekao je Kapape.

Espligares i njegova porodica žele da ostaci – ako se ispostave da pripadaju Domingezovoj – ostanu na groblju Fuendehalon „gde su se o njima brinuli proteklih 85 godina.“

Više od svega, žele da ljudi saznaju i cene život Marije Domingez Remon i njena pionirska dostignuća.

„Ovde je važna njena zaostravština i to što je bila ispred svog vremena u stvarima za koje se borila. Ovde je reč o njenom delu i njenim člancima i govorima. Želeo bih da ih ljudi pročitaju“, rekao je Espligares.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar