MAPA Uporedili smo zvanične korona brojke Srbije i Evrope

Svet 12. apr. 202110:59 > 11:05
Podeli:
Zaraženi po zemljama Evrope, Evropa. Brojke, korona, grafika, 11.04.2021. Grafika: Slađana Đermanović
Grafika: Slađana Đermanović

Od prvih slučajeva novog virusa do prvih vakcina protiv Kovida-19, menjali su se i načini na koji su naučnici, stručnjaci i političari odgovarali na svetsku zdravstvenu krizu. Pandemija traje dugo, a izazovi su sve veći. Uporedili smo brojeve zaraženih i preminulih u Srbiji sa zemljama u Evropi koje imaju slične epidemiološke mere kao i mi, a to su: Švedska, Danska, Norveška, Hrvatska i Nemačka.

PROČITAJTE JOŠ:

Međutim, epidemiolog Zoran Radovanović u razgovoru za Nova.rs izražava sumnju u zvanične brojeve, pa samim tim ističe da svako poređenje Srbije sa drugim zemljama ne bi imalo smisla.

„Brojevi koji se zvanično prikazuju u Srbiji su nerealni, oni daleko odudaraju od stvarne epidemiološke situacije. Drugo, ne možemo da ih poredimo sa okolnim zemljama jer ispada da je kod nas smrtnost 0,9 odsto čak i malo niža, a u Hrvatskoj 2,3 odsto. Jasno je da je nerealano da je tolika razlika između Srbije i Hrvatske i da su oni toliko lošiji od nas ili toliko manje otporni“, kaže Radovanović i zaključuje da je „jasno da krivotvorimo podatke“.

„Svako poređenje ne bi imalo smila. Mi smo jedna od zemalja sa najblažim merama. Mi smo još od Đurđevdana imali taj ‘lako ćemo’ pristup, mi smo se držali skoro švedskog modela, znači jako labave mere, za razliku od ostalih zemalja. Mi smo imali vrlo blage mere, a ispada da nemamo toliko mnogo žrtava prosto zato što smo žrtve sakrili. Kod nas je umrlo jedno tri puta više građane nego što zvanično priznaju. Mi smo imali skoro 14.000 umrlih u 2020. godini, od toga zvanično 3.511 od Kovida. U stvari tu je između 9 i 10 hiljada verovatno broj umrlih od Kovida i tu negde 4 do 5 hiljada od drugih bolesti, prosto zato što nisu mogli da se leče, da stignu do lekara jer je sve bilo pretvoreno u kovid bolnicu“, rekao je epidemiolog Zoran Radovanović za portal Nova.rs.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Dok od početka godine u većini zemalja Zapadne Evrope važe mere zatvaranja, u Srbiji ste mogli da izađete na kafu, ručak i poneki koncert. Kliničari, direktori kovid bolnica i zdravstveni stručnjaci u Kriznom štabu nedeljama su pozivali na poštovanje i pooštravanje mera – zatvaranje od najmanje 14 dana kako bi se aktivnost virusa spustila. Posle višenedeljnog odlaganja, usvojen je poluotvoren režim.

Traži se „kompromisno rešenje“, a ono podrazumeva, objasnila je premijerka Brnabić, „ravnotežu između zaštite zdravstvenih radnika, radnih mesta i podrške privredi, kao i mentalnog zdravlja nacije“.

Proces vakcinacije, saglasni su stručnjaci, jedina je mera koja nudi svetlo na kraju tunela, ali ni ona neće imati efekta ako se dovoljno ljudi ne vakciniše, a postojeće mere se krše.

bašta kafić
Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Zemlje na Balkanu rano su se suočile s prvim slučajevima koronavirusa i pokušale su da ograničenjima i merama spreče širenje zaraze. Prvih nekoliko meseci sve zemlje uspevale su da drže stvari pod kontrolom – uvođenjem strožih ili blažih mera. U svim zemljama, osim u Hrvatskoj na snazi je bio policijski čas, a u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji ponovo je na snazi.

Mere u Srbiji

Vlada Srbije je saopštila da će ugostiteljskim objektima sa baštom biti dozvoljen isključivo na otvorenom, uz poštovanje svih epidemioloških mera, koje podrazumevaju najviše petoro ljudi za istim stolom uz obavezan razmak od dva metra između stolova.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Živa muzika u baštama je zabranjena, a kafići i restorani i dalje mogu vršiti šaltersku prodaju hrane i pića, bez obzira da li imaju ili nemaju baštu. Dostava hrane ostaje dozvoljena 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Od sutra se otvaraju i tržni centri, dok kafići i restorani koji nemaju baštu ostaju zatvoreni. Ipak, kako su uz branč najavili predsednik i premijerka, i to bi uskoro moglo da se promeni.

I dalje je na snazi mera da svi objekti moraju obezbediti poštovanje mere od minimum devet kvadratnih metara po osobi ili posetiocu. Izuzetak su fitnes klubovi, spa centri, teretane i slično gde mora biti obezbeđeno šesnaest kvadratnih metara po osobi.

U broj prisutnih osoba u objektu ulaze i zaposleni. Apoteke, benzinske pumpe, laboratorije, ordinacije veterinarske ambulante i slično mogu raditi non stop svakoga dana, kao i do sada.

Ukupan broj zaraženih u Srbiji je 642.208, a ukupan broj preminulih od početka pandemije je 5.735.

Vasington vakcinacija koronavirus
Masovna vakcinacija u Vašingtonu Foto:EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS

Koje zemlje su slične Srbiji po merama

Epidemiološke mere u Hrvatskoj predlaže Nacionalni štab civilne zaštite, a na kraju ih potpisuje šef Nacionalnog stožera – potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović. Od početka epidemije u toj zemlji nije uvođen policijski čas, a na snazi je trenutno ograničenje okupljanja.

U novembru i decembru Hrvatska je imala ogromne dnevne brojeve, bolnice su bile pune, pa je većina stručnjaka saglasna da su restriktivne mere dale rezultate. Tada su bili zatvoreni ugostiteljski objekti, teretane, fitnes centri, a sport se odvijao isključivo za profesionalce. Mere su nedavno popuštene, pa su otvorene terase ugostiteljskih objekata.

U poslednja 24 sata zabeleženo je 1617 novih slučajeva zaraze virusom SARS-CoV-2 pa je broj aktivnih slučajeva u Hrvatskoj danas ukupno 13.241. Među njima je 1870 pacijenata na bolničkom lečenju, od toga su na respiratoru 182 pacijenta. Preminulo je 39 osoba.

Ukupan broj zaraženih u Hrvatskoj od početka pandemije je 292.516, a ukupan broj preminulih 6.308.

Foto:EPA-EFE/ANTONIO BAT

Nemačka je donekle slična Srbiji po merama. Na poslednjem sastanku zvaničnika su samo produžili postojeće mere do 18. aprila. U Nemačkoj je dozvoljeno okupljanje najviše pet osoba iz dva različita domaćinstva. Svi u Nemačkoj moraju nositi medicinske maske u sredstvima javnog prevoza i prodavnicama. Rade prodavnice prehrambene robe, a kafići i restorani prodaju svoje proizvode samo za poneti.

U Nemačkoj ima oko 2,9 miliona aktivnih slučajeva korone, a preminulo je preko 78.000 ljudi od početka pandemije.

Minhen Foto: EPA-EFE/LUKAS BARTH-TUTTAS

Danska: Nakon Uskrsa frizeri i drugi zaposleni u sektoru uslužnih delatnosti mogu da otvore svoje radnje širom zemlje. Osnovnim školama do četvrtog razreda već duže vreme omogućeno je da nastave rad u školama, a i učenici viših razreda sada bi, korak po korak, trebalo da se vrate u školske klupe i to s nastavom u smenama. Svakih 14 dana bi trebalo da usledi novo ublažavanje mera: od 21. aprila bi se otvorili restorani i kafići koji imaju terase i stolove napolju, kao i muzeji i biblioteke. Od 6. maja na red bi došli prostori unutra: barovi, pozorišta i bioskopi.

Koronavirusom je zaraženo ukupno 237.792 ljudi, a preminulo je 2.441 ljudi.

Foto:EPA-EFE/MIKKEL BERG PEDERSEN

Norveška: Vlada Norveške uvela je nove mere protiv epidemije KOVID-19, nakon što su se u nekoliko gradova pojavili slučajevi infekcije sa „britanskom mutacijom ovog virusa“. Novim merama zabranjena su sva okupljanja u zatvorenom i na otvorenom, osim sahrana.

Zatvorene su sve radnje i tržni centri sa izuzetkom samoposluga, apoteka i benzinskih pumpi, a poslodavcima je naloženo da zaposlenima omoguće rad od kuće u što većem obimu. Do kraja januara zabranjen je rad restoranima, teretanama, bazenima, spa centrima, hotelskim bazenima i sličnim objektima. Zatvorene su sve biblioteke, muzeji, pozorišta, bioskopi, kao i sva ostala javna mesta i lokacije na kojima se građani okupljaju.

U Norveškoj je zaraženo ukupno 103.200 ljudi, a preminulo je 684 od početka pandemije.

Foto:EPA-EFE/VIDAR RUUD

Švedska: Zbog rasta broja novozaraženih covidom-19 švedska zdravstvena agencija preporučila je u utorak da se epidemiološke mere produže.

Mere su trebale biti ublažene 11. aprila, ali Agencija za javno zdravlje preporučuje vladi da pričeka 3. maj, uz uslov dovoljnog pada broja zaraženih. Švedski model suzbijanja pandemije manje je strog nego u drugim evropskim zemljama, ali ona je postepeno pooštravala ograničenja. Tako se ugostiteljski objekti moraju zatvoriti u 20:30 bez obzira na to prodaju li alkohol ili ne.

U Švedskoj ukupan broj zaraženih iznosi 857.401, a preminulo je 13.621 osobe od početka pandemije.

Foto:EPA-EFE/JANERIK HENRIKSSON

Prošle godine Srbija je bila u grupi od 14 zemalja sveta sa najstrožim merama zaštite

Prema analizi naučnika sa poznatog univerziteta Oksford, Srbija je u aprilu prošle godine bila u grupi od 14 zemalja sveta sa najstrožim merama zaštite od korona virusa.

Pored Srbije, maksimalnih 100 poena imale su još Hrvatska, Slovenija, Indija, Pakistan, Sirija, Vijetnam, Šri Lanka, Tunis, Uganda, Južnoafrička Republika, Bocvana, Honduras i Kostarika.

Najblaže mere i samo 42,86 poena, tada su imale Kina, koja je pre nekoliko dana ukinula karantin i zvanično je suzbila epidemiju, koja je u toj državi počela.

Pre nego što su u Kini ukinute najstrože mere, najmanje ograničenja imala je Švedska, koja je u jednom momentu imala 42,86 poena, a nakon što je ipak uvela neke blage restrikcije ima 52,38 poena, preneo je Indeks.

Foto: EPA-EFE/SHI ZHI

U analizi Oksforda navodi se da izueteno blage mere imaju Zambija sa 47,62, Gvatemala sa 52,38, Rumunija sa 57,14 i Kenija sa 59,52 poena.

Relativno blage mere imaju Bolivija (61,9), Alžir (61,9), Mongolija (61,9), Čad (66,67), Kolumbija (66,67), Japan (66,67), Gana (66,67) i SAD (66,67). Za neke države nemaju dostupnih podataka o zaštitnim merama. Među njima su Turkmenistan, gde je vlast zabranila upotrebu reči korona virus, i Belorusija, čiji je predsednik Aleksander Lukašenko poručio građanima da piju votku kako bi se borili protiv bolesti.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar