Vojni stručnjaci naglašavaju da bi invazija na Ukrajinu, sa ciljem zauzimanja glavnog grada Kijeva, dovela do toga da ruski predsednik Vladimir Putin započne rat u razmerama koje nisu viđene od Iraka 2003. godine. Rusija bi taj vojni poduhvat mogla da izvede na šest načina, ukoliko pregovori koji su u toku sa NATO propadnu.
Prema procenama, oko 100.000 ruskih vojnika okuplja se u blizini ukrajinskih granica. Ipak, stručnjaci koji pomno prate krizu kažu da bi za invaziju na celu zemlju taj broj morao da se skoro udvostruči, i da bi skoro sigurno uključivao snage koje prolaze kroz Belorusiju.
Pročitajte još:
Dr Fred Kejgan, viši saradnik na Američkom institutu za preduzetništvo, saglasan je sa tim mišljenjem.
„To će verovatno zahtevati invaziju u razmerama koje se ne razlikuju od onih iz 2003. godine, negde između 150.000 i 200.000 vojnika”, rekao je Kejgan.
On predviđa da bi taj broj vojnika mogao da bude na pozicijama do kraja januara.
Da li je okupacija moguća?
Kejgan, koji je koautor serije izveštaja koji su doveli do povećanja američkih trupa u Iraku 2007. godine, rekao je da je pravi izazov za Putina to kako će Rusi kontrolisati Ukrajinu ako dođe do pobune nakon zauzimanja Kijeva.
“Odlučna operacija zahtevala bi jednog protivpobunjenika na 20 stanovnika”, naveo je Kejgan u radu koji je napisao sa drugim stručnjacima Instituta za proučavanje rata.
Prema toj računici za kontolu pobunjenika potrebno je oko 325.000 ljudi.
Sa druge strane, Ukrajina ima vojsku od 145.000 ljudi, prema Međunarodnom institutu za strateške studije (IISS), ali se procenjuje da ima i 300.000 veterana u regionu Donbasa koji su učestvovali u sukobima 2014. godine. Ankete pokazuju da bi trećina građana Ukrajine bila spremna da pruže „oružani otpor“.
Ipak, Moskva ima ogromnu prednost u pogledu početne invazije, pre svega u raketiranju i vazdušnim snagama. To bi moglo da demorališe Ukrajince i natera milione da izaberu beg na zapad, umesto borbe. Rob Li, bivši američki marinac i saradnik Instituta za spoljnu politiku, rekao je da Rusija ima kapacitet da uništi ukrajinske vojne jedinice.
“Oružje poput balističkih raketa Iskander, pogubno je i sa velike udaljenosti. Skoro nikada ne vidimo ovakvo moderno oružje i ono daje Rusiji sposobnost da prouzrokuje hiljade žrtava dnevno“, rekao je Li.
Civilne žrtve u značajnom broju su gotovo izvesne, što predstavlja operaciju koja se razlikuje od svih koje je Putin izvodio ranije, uključujući rat sa Ukrajinom 2014. godine.
Dr Samir Puri, viši saradnik na IISS-u, koji je prethodno proveo godinu dana kao posmatrač sukoba u Ukrajini, rekao je da je teško je zamisliti punu invaziju bez upotrebe vazdušnih snaga.
Ukrajina trenutno ima samo desetine turskih dronova TB2, što je ništa u poređenju sa hiljadama tenkova Rusije.
Rusija takođe mora da odluči kako će pokoriti ukrajinske gradove, pre svega Kijev, koji ima tri miliona stanovnika, ali i Harkovom na severoistoku, sa skoro 1,5 miliona stanovnika.
Spekulacije o planovima Rusije su delimično zasnovane na procurelim informacijama koje su objavljene u nemačkom listu Bild i sugerišu da bi Kremlj opkolio Harkov i na kraju Kijev, prekidajući snabdevanje i nadajući se da će se na srednjovekovni način predati. To bi moglo biti manje nasilno, ali bi i dalje potkopalo ideju da Rusija deluje kao ujedinjujuća sila.
Zapadni analitičari su mišljenja da opkoliti Kijev nije lako. Ključne tačke grada, uključujući predsedničku palatu, nalaze se zapadno od lako odbranljive reke Dnjepar. Prvi mostovi južno od grada udaljene su oko 100 kilomenara, brana koja je sedam kilometara severno pretvorila je deo reke koja teče do granice sa Belorusijom u jezero.
Stoga, najjednostavniji način jeste prelazak preko reke na bezbednu teritoriju – preko Belorusije na severu. To bi zahtevalo podršku Minska, što je vrlo verovatno s obzirom na njegovo približavanje Moskvi. U govoru povodom obeležavanja pravoslavnog Božića 7. januara, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je rekao da će njegova zemlja „učiniti sve“ da povrati Ukrajinu.
Ruske mehanizovane snage bi imale za cilj da opkole Kijev sa zapada. Jedna ruta je prelazak preko močvara Pripeta, koje se zimi zamrzava, i područja Černobilja.
Alternativa bi mogla da bude sa daljeg zapada u Belorusiji, preko područja za obuku Baranoviči. Ključni znak da je Rusija spremna da deluje, rekao je Kejgan, biće „ako se ruske mehanizovane snage rasporede u Belorusiju“.
Rizici invazije i okupacije dovode stručnjake kao što je dr Taras Kuzio, saradnik u Društvu Henrija Džeksona, do zaključka da je sveopšti napad „najmanje verovatan” od vojnih scenarija dostupnih Putinu. Umesto toga, ukrajinski stručnjak vidi tri druge opcije.
„U prvom slučaju, Rusija jednostavno okupira i anektuje deo Donbasa koji kontrolišu ruske snage, što je delimična invazija koja podseća na krizu u Gruziji 2008. To je počelo nakon što su ponovljene vojne provokacije dovele do intervencije gruzijskih trupa, dajući Putinu izgovor za odgovor”, napisao je Kuzio.
Drugi je proširenje okupirane teritorije kopnenim koridorom na prethodno aneksirani Krim, zauzimanje primorskog grada Mariupolja. Rusija bi takođe mogla da zauzme druge ključne industrijske i pokuša da degradira ukrajinsku vojsku u blizini.
„Mogli bi da uklone turske dronove TB2 i artiljeriju u Donbasu u otvorenoj kampanji koja je osmišljena da oslabi Ukrajinu”, rekao je Li.
Kuzio, sa druge strane misli da će konačna opcija biti oživljavanje projekta ’Nova Rusija‘ iz 2014. godine kojim bi se pokušalo odsecanje Ukrajine od Crnog mora. Ovo bi značilo zauzimanje juga, luke Odesa i možda industrijskog grada Dnjepra.
Zauzimanje Odese, koja ima milion stanovnika, verovatno bi zahtevalo dramatičnu vazdušnu i pomorsku operaciju, padobrance sa Krima, praćene sletanjem marinaca na obližnje plaže, prenosi Gardijan.
Od tih opcija, aneksija okupiranog Donbasa bi gotovo sigurno bila povoljna po Rusiju. Međutim, to bi bio izuzetno ograničen odgovor s obzirom na insistiranje Kremlja da je njegov glavni cilj, kao što je nedavno ponovio Sergej Rjabkov, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, „ne -širenje NATO-a, nepristupanje Ukrajine, Gruzije i drugih zemalja alijansi” – što izaziva zabrinutost da je verovatna vojna kampanja.
BONUS VIDEO: Ukrajinci u rovovima čekaju ishod pregovora
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar