Druga faza rata u Ukrajini počela je ofanzivom na istok te zemlje, preciznije region Donbasa. Samoproglašene Donjecka i Luganska Narodna Republika (DNR i LNR) pomažu ruskim snagama da i potpuno osvoje ovaj deo Ukrajine. Čini se da velika ofanziva trenutno ne ide po planu, a Rusija je juče rasporedila jedinu operativnu četu svojih vozila za podršku tenkovima BMP-T "Terminator" u istočnom regionu Donbasa.
Jedan od ključnih taktičkih prioriteta Rusije u ovom momentu je grad Severodonjeck.
Upotreba „Terminatora“ sugeriše da je ovde prisutna ruska formacija poznata kao Centralna grupacija snaga – formacija koja je pretrpela velike gubitke oko Kijeva ranije tokom rata.
General-major Igor Konašenkov, portparol ministarstva odbrane Rusije, rekao je da su rakete sa vazdušnim lansiranjem pogodile tri komandne tačke, 13 oblasti u kojima su se gomilale trupe i ukrajinska vojna oprema, kao i četiri skladišta municije u Donbasu.
Ruske snage već su jednom pokušale da osvoje ovaj grad, ali bezuspešno. Naime, gradonačelnik Severodonjecka Oleksandar Strijuk rekao je 6. maja da je njegov grad „praktično opkoljen“ ruskim vojnicima i proruskim separatistima iz Donbasa koji pokušavaju da preuzmu kontrolu nad čitavim regionom.
Severodonjeck je pre svega jedan od nekolicine gradova u tom regionu koji je još u ukrajinskim rukama. Na nešto manje od 100 kilometara od njega nalazi se grad Kramatorsk koji je administrativni centar ukrajinskog dela Donbasa, još od 2014. godine kada su separatisti zauzeli istočni deo tog velikog basena.
Dakle, zauzimanjem ovog grada Rusija bi ostvarila mnogo veći cilj od pukog proširenja liste teritorija koje se nalaze po njihovom kontrolom. Zauzimanjem Deverodonjecka oni bi imali kontrolu nad gradom koji bi povezao Donbas, koji se već nalazi pod ruskom kontrolom, sa istočnim delom Ukrajine.
To bi onda mogla da bude i okosnica rata, kojom bi sukob ušao u novu fazu, jer bi ovim osvajanjem ruska vojska praktično dobila uporište na teritoriji Ukrajine iz kojeg bi mogla da nastavi dalja osvajanja.
Predajom vojnika koji su bili stacionirani u čeličani Azovstal, palo je i poslednje uporište ukrajinske vojske u Marijupolju. Ovaj lučki grad od strateškog je značaja za ruske snage, obzirom da ima izlaz na Crno more. Njegovim osvajanjem Rusija kontroliše veći deo crnomorskih luka, a samim tim i izvoz žitarica iz Ukrajine.
Pored toga, Marijupolj možda da pruži kopnenu odstupnicu do regiona Donbasa i separatističkih republika DNR i LNR. Neposredno pre Marijupolja, ruske snage uspostavile su kontrolu i nad Hersonom, koji je takođe kopnenim putem povezan sa Donbasom.
Drugi po veličini grad u Ukrajini od početka rata 24. februara meta je žestokih napada. Imajući u vidu da je Krim anektiran 2014. godine, kao i da su Donjecka i Luganska Narodna Republika pod kontrolom Rusije, osvajanje Harkova, Hersona, Marijupolja, Severodonjecka i čitavog regiona Donbasa omogućilo bi Rusiji da formira jak front na istoku, koji ima izlaz na Crno more, ali je i u blizini ruske granice.
POGLEDAJTE JOŠ:
Ruske snage nekoliko puta su pokušale da zauzmu Harkov, ali su ukrajinski vojnici uspeli da uspostave kontrolu. On je sada većinski pod kontrolom Ukrajine, ali nastavljaju se napadi ruske vojske.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski optužio je Rusiju da je region Donbasa pretvorila u „pakao“, dok se tamo vode intenzivne borbe.
„Stalni su udari na oblast Odese, na gradove centralne Ukrajine. Donbas je potpuno uništen. Ovo je smišljen i zločinački pokušaj da se ubije što više Ukrajinaca. Uništite što više kuća, društvenih objekata i preduzeća“, rekao je ukrajinski lider.
Ministarstvo odbrane Ukrajine optužilo je Rusiju da intenzivira svoje napade u Donbasu i sprečava civile da pobegnu iz devastiranog područja.
BONUS VIDEO Rusi upali u prostorije bataljona Azov
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
