U senci sastanka Putin-Bajden u Ženevi i samita G7 u Velikoj Britaniji koji su održani prošle nedelje ostao je sastanak prvog čoveka SAD u NATO-u u Briselu. S obzirom na turbulentan odnos kakav je Bajdenov prethodnik Donald Tramp imao sa Severnom Alijansom, poseta šefa Bele kuće ima veliki značaj. Sporna tačka između NATO-a i Trampa bila je njegovo uverenje da SAD snoci veći deo troškova. Kakva je situacija sada?
PROČITAJTE JOŠ:
Govoreći na samitu G7 u Velikoj Britaniji, Bajden je rekao: „Verujemo da je NATO od vitalnog značaja za našu sposobnost da održavamo američku bezbednost“.
Bivši predsednik SAD Donald Tramp je redovno kritikovao članice NATO-a u Evropi zbog toga što nisu trošili dovoljno sredstava za podršku Alijansi, oslanjajući se na to da će SAD snositi veći deo tereta, prenosi BBC.
Koliko članice NATO-a u Evropi troše na odbranu?
U pogledu udela svog BDP (ukupne vrednosti proizvedene robe i usluga) namenjenog za odbrambene troškove, SAD troše više nego bilo koja druga od ostalih 29 članica NATO-a.
Procenjuje se da su 2020. godine, SAD potrošile više od 3,7 odsto svog BDP-a na odbranu, dok je prosek za evropske članice i Kanade bio oko 1,77 odsto BDP-a.
Potrošnja odbrane članova evropskih država NATO-a i Kanade se povećava poslednjih godina. Uprkos pandemiji, ove zemlje su povećale izdatke za odbranu u 2020. godini, šestu godinu zaredom.
Koje države povećavaju svoje budžete za odbranu?
Trenutni dogovoreni cilj za evropske države članice NATO-a je dva odsto BDP-a za odbranu do 2024. godine. Bivši predsednik SAD Donald Tramp pozivao je ostale države u Alijansi da povećaju izdatke na četiri odsto BDP-a.
U 2020. godini 10 zemalja NATO-a su dostigle ili premašile cilj od dva odsto BDP-a – više nego u 2019. godini, uključujući prvi put – Francusku i Norvešku.
Ostatak uključujući Nemačku, Italiju i Španiju, trošio je ispod te vrednosti u 2020. godine, iako su svi povećavali potrošnju, kao i procenat BDP od 2014. godine, kada je dogovoren cilj od dva odsto.
Nemačka je nagovestila 2019. godine, da neće dostići cilj od dva odsto do 2031. godine.
Članice NATO-a su se takođe obavezale da će do 2024. godine najmanje 20 odsto njihovih odbrambenih troškova da ide na nabavku i razvoj opreme.
Na ovu meru, većina članica NATO-a 2020. godine potrošila je bar taj udeo ili više na opremu, iako su Nemačka i Kanada i dalje trošile manje od 20 odsto.
Šta je sa troškovima pokretanja NATO-a?
Ukupni godišnji budžet i programi NATO-a iznose oko 2,5 milijarde dolara, a postoji dogovorena formula za podelu troškova kojom se plaćaju stvari poput:
*civilno osoblje i adminsitrativni troškovi sedišta NATO-a,
*zajedničke operacije,
*strateške komande, radarski sistemi i sistemi ranog upozoravanja,
*aerodromi, luke i zalihe goriva
Podela troškova se zasniva na nacionalnom dohotku.
U periodu od 2021. do 2024. godine, dva najveća doprinosa tome biće SAD i Nemačka, a svaka će platiti nešto više od 16 odsto.
Velika Britanija treba da plati nešto više od 11 odsto, a Francuska oko 10,5 odsto.
SAD su nekada plaćale više od 22 odsto ovih tekućih troškova. Ali formula plaćanja dogovorena je 2019. godine, kako bi se rešile žalbe Trampove administracije na teret SAD podrškom alijansi.
Šta SAD još rade za NATO?
SAD još uvek imaju hiljade aktivnog osoblja u Evropi, uključujući i Tursku.
Nemačka je trenutno domaćin ubedljivo najvećem broju američkih snaga u Evropi, a slede Italija i Velika Britanija.
Prošle godine bivši predsednik SAD Tramp je najavio da planira da povuče 12.000 američkih vojnika iz Nemačke i kritikovao je Nemce zbog „neplaćanja računa“.
Ti planovi su obustavljeni kada je Bajdenova administracija preuzela vlast.
Američke snage su takođe sarađivale sa svojim NATO kolegama van Evrope, na primer u Avganistanu.
Međutim, najveće pojedinačno raspoređivanje američkog osoblja u inostranstvu uopšte nije u državi članici NATO-a. To je u Japanu, gde SAD imaju više od 50.000 vojnika. Američke trupe su prisutne i na Bliskom istoku i Zalivu, mada se tačni podaci ne otkrivaju uvek.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare