Od kada je ruski lider Vladimir Putin proglasio delimičnu mobilizaciju u toj zemlji na hiljade građana je spakovalo kofere i krenulo ka drugim državama. Međutim, ruskim državljanima su veoma ograničene mogućnosti napuštanja zemlje, a četiri članice Evropske unije - Litvanija, Letonija, Estonija i Poljska ne žele da otvore vrata Rusima koji beže od rata.
Naime, tri baltičke zemlje i Poljska od početka septembra ne dozvoljavaju ulazak Rusima, čak i ako imaju iako imaju šengensku vizu.
One ni u narednom periodu ne žele da razmatraju eventualnu mogućnost otvaranja granica, i objavile su da prigovor savesti i bežanje od mobilizacije nisu dovoljni za dobijanje političkog azila.
Estonia, Latvia, Lithuania and Poland close entry for Russian citizens from September 19, including those with Schengen visas issued in other countries pic.twitter.com/6qXX1SPQGX
— ТРУХА⚡️English (@TpyxaNews) September 8, 2022
„Rat je počeo 2014. godine, i bilo je dosta vremena da ljudi odluče kakav je njihov stav u vezi sa ovim ratom“, izjavila je Ingrida Šimonite, premijerka Litvanije.
Ovo prestavlja veliki problem po one koji žele da napuste Rusiju kopnenim putem, jer su oni sada u Evropu kopnenim putem mogu samo preko Belorusije, Gruzije i Finske koja je takođe najavila „rampu“ za ruske izbeglice.
Naime, kako je tokom poslednja četiri dana rekordni broj građana iz Rusije prešao finsku granicu, ova zemlja je objavila da će „znatno“ ograničiti ulaz ruskih državljana na svoju teritoriju, i od sada će odbijati pristup osobama koje imaju turističke vize neke evropske zemlje iz Šengen zone.
Preciznije, samo u petak granicu je prešlo 6.000 Rusa, a prvog dana objavljivanja mobilizacije, u sredu, 4.824 njih. Kada ove brojke uporedimo sa brojem Rusa koji su granicu prešli tokom protekle nedelje – u proseku nešto više od tri hiljade dnevno, uočavamo da su „Rusi praktično preplavili Finsku“.
Pročitajte još:
Ipak, to nije razlog pooštravanja pravila za ulazak. Za razliku od ostale četiri zemlje koje se graniče sa Rusijom koje su opravdale restrikcije bezbednosnim razlozima Finska je navela da se uvodi restrikcija da bi se sprečila osnova za ozbiljno narušavanje međunarodnog položaja Finske, odnosno diplomatskih odnosa zemlje.
Finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto rekao je novinarima da bi posle odluke vlade ta mera mogla vrlo brzo da stupi na snagu.
„Oni koji prelaze granicu iz turističkih razloga neće moći da uđu. Potrebno je da imaju neki drugi razlog“, rekao je ministar i dodao da se odluka se odnosi na vize koje je izdala Finska kao i sve druge zemlje Šengen zone.
Inače, Finska koja ima granicu od oko 1.300 kilometara sa Rusijom, iako nije zabranila ulaz ruskim građanima, još pre objavljivanja mobilizacije je odlučila da drastično da smanji broj turističkih viza koje izdaje Rusima, ali je Helsinki do sada dozvoljavao osobama sa važećim šengenskim turističkim vizama da uđu.
Međutim, međunarodna zajednica je ne uvođenje „rampe“ sinhronizovano sa ostalima, ocenila kao davanje ustupka Rusiji. Najglasniji kritičar ove odluke je estonska premijerka Kaja Kalas koja je izrazila je frustraciju zbog podela unutar EU, upozorivši da će mnogi ruski putnici sada krenuti ka finskoj granici.
„Postoji rupa, a rupa je Finska. Dakle, zbog toga naš odluka nije sasvim efikasna, ali je ipak bolje nego ništa. Nadam se da će i oni to morati da urade što pre“, rekla je estonska premijerka.
Sa druge strane postoje i države, uključujući Srbiju, koje primaju Ruse širom raširenih ruku. Pored nas, to su i Turska, Ujedinjeni arapski emirati, kao i , Jermenija.
Međutim ono što je problem jeste što to po svemu sudeći mogu da priušte samo bogatiji građani, jer na više sajtova specijalizovanih za kupovinu avionskih karata zabeležen je rekordno veliki sadržaj, a karte su, prema zasad dostupnim informacijama, rasprodate do oktobra. One se trenutno kreću i po ceni od 10.000 evra u jednom pravcu.
BONUS VIDEO Cene avio karata obaraju rekorde: Od 1.600 do 5.600$ za beg iz Moskve u Beograd
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
