Mandela efekat – najveća misterija 21. veka

Svet 21. jan. 202216:22 > 16:29
Podeli:
Foto:Shutterstock

Mandela efekat ili iskrivljeno sećanje mnogi nazivaju najvećom misterijom ovog stoleća. Sigurno ste barem jednom u životu pod pritiskom činjenica morali da priznate sebi da se neki događaj nije odigrao onako kako vi pamtite. Ne, to se nije dogodilo samo vama, i niste zbog toga ludi, vaše iskustvo dele milioni ljudi širom sveta.

Iskrivljeno sećanje može biti intimno iskustvo vezano za to kako se neko seća scene koja mu se dogodila tokom života, ali i kolektivno poput događaja sa početka ovog, kada je desetine miliona ljudi bilo potpuno sigurno da je predsednik Južne Afrike preminuo osamdesetih godina prošlog veka, po čemu je ovaj efekat i dobio ime.

Pročitajte još:

Danas, četrdeset godina kasnije, ovaj fenomen obično se vezuje za popularnu kulturu. Tačnije, za kultne scene iz filmova, stihove pesama koje milionska publika citira potpuno pogrešno, uverena da ih je čula u originalnim delima.

Kako je ovo polje još uvek neistraženo, za njega se vezuje čitav niz teorija zavera, ali zvanične teorije još uvek nema.

Kako je Mandela efekat dobio ime

O ovom fenomenu prva je počela da govori blogerka Fiona Brum 2010. godine. Brumova je ispričala kako je na jednoj od konferencija srela niz ljudi koji su imali isto, ispostaviće se pogrešno, sećanje kao ona. Oni su bili uvereni da je južnoafrički predsednik Mandela preminuo tokom boravka u zatvoru dvadesetak godina pre kraja prošlog veka. Njihovo sećanje bilo je savršeno jasno: o tome su čuli na vestima, pročitali su vest u novinama, a neki su čak tvrdili da se sećaju televizijskog prenosa sahrane i potresnog govora Vini Madikizel Mandele, predsednikove supruge. Da stvar bude još bizarnija, o ovom događaju je i pisano i to u udžbeniku. Naime, u u jednoj knjizi o južnoafričkoj istoriji piše da je Mandela preminuo 1991. godine.

Međutim, dok su se oni prisećali događaja, koji su se odigrali verovatno dok su bili deca, Mandela je bio i više nego živ. Postalo im je jasno da njihova sećanja povezuje neka čudna neistražena nit, koja mora biti imenovana. Ne zna se ko je prvi došao na ideju da naziv fenomena bude "Mendelin efekat", ali su ga usvojili još tokom samog razgovora.

Ubrzo su to podelili sa ostatkom sveta, što je dovelo do toga da milioni drugih ljudi shvate da i oni imaju iskrivljena sećanja o bezbroj drugih događaja. Od tada o ovom fenumenu počinje naširoko da se govori, a Nelson Mandela, po kome je dobio ime umire u devedeset petoj godini, tri godine kasnije, i dvadeset dve godine kasnije nego što je zabeleženo u istorijskom udžbeniku.

Primeri Mandela efekta

Jedan od najpoznatijih primera Mandela efekta vraćaju nas u najranije detinjstvo. Sigurno se svi sećate priče o Snežani i sedam patuljaka. Ne, nista pobrkali imena patuljaka, greška je vezana za Snežaninu zlu maćehu.

"Ogledalce, ogledalce moje, reci mi na svetu najlepši ko je", replika je koja zapravo ne postoji. Zla maćeha zapravo samo pita ogledalce šta vidi.

Drugi primer vezan je za čikicu koji krasi kutiju od monopola i njegovog stajlinga. Većina ljudi je sigurna da ovaj podeblji čikica pored džaka para u rukama i šešira na glavi ima i monokl na desnom oku. Zapravo, maskota monopola nikada nije imala problema sa vidom i nema ništa na očima. Ako ste nekada uz monopol nekada grickali čokoladice, ona je možda mogla da bude Kit-Kat ili kako mnogo ljudi pogrešno misli KitKat.

Još jedan primer iz sveta umetnosti je citat Dark Vejdera zlog junaka iz serijala "Ratovi zvezda" koji on izgovara dok istinu Luku Skajvokeru, njegovom ispostaviće se sinu. On zapravo govori: "Ne, ja sam tvoj otac", a ne: "Luk, ja sam tvoj otac". Oni koji su ljubitelji serijala shvatiće da ovo zapravo i ima više smisla, jer ovaj citat zapravo znači dvostruko prizanje. Dark Vejder otkriva Luku da nije ubio njegovog oca, jer je njegov otac on, kao i da mu je Luk sin.

Ovaj serijal ima još jedan detalj koji je mnoge doveo u zabludu. Čuveni brbljivi android zapravo nije potpuno zlatan, već ima jednu srebrnu nogu.

Još jedan hit serijal "žrtva" je Mandela efekta. Serija koja se ponovo nalazi u žiži javnosti zbog toga što je izašao nakon mnogo godina izašao njen nastavak "Seks i grad" godinama se za milione ljudi zvala "Seks u gradu". Ako uzmemo u obzir dešavanja u seriji, ovo bi možda i moglo da ima smisla.

Ostajemo u sveri umetnosti, jedan vanvremenski hit legendarne grupe Kvin publika je pevala pogrešno.

Fredi Merkjuri i Brajan Mej Foto: Ian Dickson / Shutterstock Editorial / Profimedia

"Nema vremena za gubitnike, jer mi smo prvaci... sveta", ukoliko kraj pesme Mi smo šampioni pevate ovako, grešite. Vi niste prvaci sveta, već šampioni.

Sledeća dva primera su nešto ozbiljnije prirode. Prvi se tiče broja saveznih država u SAD. Njih zapravo nema 52, već okruglo 50.

Poslednji primer tiče se čuvene fotografije čoveka ispred tenka koja je nastala u Kini na trgu u Tjenanmenu tokom protesta 1989. godine. Na njoj čovek, na potpuno raščićenoj ulici, na kojoj nema ljudi, prkosno stoji ispred tenka. S obzirom na to da je prikazivanje ove fotografije još uvek zabranjena u Kini, mnogi su u nedostatku informacija počeli da razvijaju teorije, u koje su onda poverovali. Tako su mnogi tvrdeli kako su videli snimak na kome se vidi kako tenk prelazi preko čoveka. Zapravo, istina je da se on na tenk popeo i razgovarao sa vozačem, a da ga je zatim policija odvukla.

Šta su uzroci Mandela efekta?

Iako smo već napomenuli da ovaj fenomen još uvek nije valjano ispitan, postoji nekoliko mogućih uzoraka. Jedno od objašnjenja svakako je koncept lažnog sećanja. On podražumeva iskrivljena sećanja u kojima su neki od elemenata slični stvarnom događaju, dok su drugi potpuno izmišljeni.

Foto:Shutterstock

Ovo ne znači da ljudi izmišljaju, već da se događaju greške pri pamćenju koje su veoma česte, ali i da emocije i lična pristrasnost utiču na formiranje uspomene.

Jedan od uzoraka može biti i sugestibilnost fenomen u kojem izlaganje stimulusu direktno utiče na odgovor osobe na naknadni stimulus. To zapravo znači da ukoliko neko izgovori na primer, "kafa" mi sa tom rečju možemo u mislima povezati srodni pojam, poput "šolje" i biti potpuno sigurni da je osoba izgovorila obe reči, a ne samo jednu.

Postoje i ona skoro nedokaziva objašnjenja, poput postojanja paralelnih univerzuma. Tačnije, da efekat Mandele nastaje kada naša stvarnost stupa u interakciju sa drugim alternativnim realnostima ili paralelnim univerzumima.

Konfabulacija

Tu je i konfabulacija. Ovim pojmom označavaju se lažne izjave ili prepričavanja događaja kojima nedostaju dokazi. Prema mišljenju psihologa, ljudi ih koriste kako bi svoja objašnjenja učinila tačnim. Često je simptom Alchajmerove bolesti i drugi oblika demencije. Ona pomaže ljudima koji ne mogu da pravilno povezuju stvari da zadrže samopoštovanje i izbegnu frustracije.

Takođe, jedno od obajšnjenja konfabulacije je da čovek puni prazninu u sećanju nečim drugim, što mu je asocijativno logičnije i da ona najbolje oslikava to kako ljudi reaguju na stvari koje kulturološki variraju od njihove stvarnosti.

Može se i javiti u sitacijama kada mozak prosto nije u stanju da obradi informacije, kada je pod uticajem psihoaktivnih supstanci, alkohola, velikog straha, uzbuđenja, traume.

Pojam u nauku uvod nemački psihijatar, KL Kahlbaum. On je verovao da je konfabulacija povezana sa mentalnim poremećajima, najčešće šizofrenijom. Koncept "Konfabulacije" u prevodu sa latinskog znači "fikcija".

Postoji i psihijatrijski tretman za one koji imaju problema sa konfabulacijom i naziva se kognitivna rehabilitacija. Tretman uključuje tehnike čiji je cilj da pomognu ljudima da postanu svesni svojih neuverljivih sećanja i percepcije.

Postoji nekoliko vrsta konfabulacije. Ekmnestične, pri kojima pacijent gubi razumevanje za okolne stvarnosti i njegove godine, zatim fantastične, kada su informacije koje osoba izgovara neuverljive i imaju fantastičan karakter. Mnemonička, kada fikcija događaja ima relevantne okolnosti. Postoje i onirička i ekspanzivna. Prva se javlja u trenucima kada osoba ima psihičke probleme, a druga kada osoba ima poriv da sebe pokazuje u megalomasnskom svetlu, kao izuzetno zdravog, fizički jakog, supriornog, sjajnog, bogatog.

BONUS VIDEO: Jelena Đokić i Predrag Đorđević: Kako se slažu astrologija i psihologija

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram