Kada korupcija uzme tvoju slobodu, onda na kraju uzme i tvoj život. Tako Metju Karuana Galicija opisuje situaciju na Malti, zemlji endemske korupcije, nalik Crnoj Gori, u kojoj je njegova majka Dafne, koja je istraživala brojne koruptivne poslove malteških zvaničnika, surovo likvidirana pre skoro tri godine.
Ovako počinje kolumnu u Vijestima novinar Željko Ivanović, koju dalje prenosimo u celosti.
„Milo Đukanović je ključna osoba iz Crne Gore kojom se moja majka bavila dok je ispitivala slučaj Možura i veze između Đukanovića, premijera Malte Džozefa Muskata i vladajuće elite u Azerbejdžanu“, navodi Metju.
Kada korupcija uzme tvoju slobodu, onda na kraju uzme i tvoj život. Isti zaključak bi mogao da saopšti i Ratko Knežević, guru ubijenog hrvatskog izdavača Iva Pukanića, sa kojim je istraživao veze Mila Đukanovića, italijanske mafije, kontroverznog srpskog krojača Caneta Subotića i čitave galerije kumova i prijatelja crnogorskog premijera koji su “brinuli” o poslu veka vezanom za takozvani tranzit cigareta.
Pročitajte još:
“Pukanić je poginuo kao žrtva svog zanata, svog pera, svoje hrabrosti i hrabrosti njegovih novinara. Njegov je život bila ‘hronika najavljene smrti’ od kada je zaustavio svojim pisanjem najjaču mafijašku organizaciju na Balkanu u 20. veku“, reči su nekadašnjeg Kneževića, kojih se danas nerado seća. Tako ispadne da korupcija mnogima uzme slobodu, nekom i život, a ponekom i dostojanstvo.
Kada korupcija pojede državu, onda pojede i njene institucije. Nešto slično proizilazi iz zaključka američke ambasadorke Rajnke koja je pre par meseci napisala da je pojam ‘vladavina prava’ mnogo više od reči i da “svaki pojedinac koji zauzima neku poziciju u hijerarhiji moći mora jasno i istinski prihvatiti da za nju ili njega važe u potpunosti isti zakoni kao za sve druge građane”! Još samo da to savetnici i treneri iz redova američkih istražitelja objasne našim tužiocima sa kojima godinama rade obuke. Da ne ispadne – džaba smo krečili.
Kada korupcija postane modus vivendi jednog društva i njegove političke elite, onda je neophodan ‘jak bankarski sektor’ kako bi se oprao sav novac koji se preko koruptivnih šema sliva u privatne džepove moćnika. “Postoji mogućnost”, kaže malteški novinar, da su pojedini računi Univerzal banke, kontroverznog grčkog biznismena Petrosa Statisa, ličnog prijatelja Đukanovića, našeg strateškog investitora, medijskog mogula i donatora, “korišteni kao crni fondovi za korupciju u Evropi”. Desi se i u EU, kao u konkretnom slučaju u Letoniji, da jedna banka posluži u iste svrhe – ali se ubrzo nakon sumnji u pranje novca ona blokira i zatvori. Kada se korupcija i desi, u razvijenim demokratijama žive institucije koje ne leže i prave mrtve već brzo procesuiraju korumpirane i društvo onda izađe još jače iz tako bolnih situacija. Naš Centar za istraživačko novinartsvo je prošle godine, u velikoj analizi funkcionisanja crnogorskog bankarskog sektora, došao do frapantnih podataka da su baš Statisova Univerzal i njena prethodnica First financial banka godinama bile lideri u poslovanju sa sopstvenim vlasnicima i osnivačima, što u razvijenim demokratijama odmah budi sumnju u veliko pranje novca.
Kako je ovde korupcija pojela sve institucije, pa i nekad ozbiljnu i nezavisnu Centralnu banku, zvuči kao razuman predlog sina ubijene novinarke da bi “pojedini računi i banke u Crnoj Gori trebalo da privuku pažnju američkog Ministarstva finansija i Evropske bankarske agencije”. Po cenu da se Đukanović naljuti na svoje zapadne partnere.
Kada korupcija postane glavni motiv za bavljenje politikom, onda imate na čelu države jednog od najbogatijih političara u Evropi, što se ne bi dalo zaključiti po njegovom imovinskom kartonu koji, kao i svi ostali mehanizmi kontrole moćnika, služi za ismevanje ne samo činjenica već i zdravog razuma. Tako ilegalne donacije lokalnih tajkuna vladajućoj stranci postanu izraz ‘uzajamne dobrovoljnosti’, a plac šefa parlamenta I.B. plaćen po trostruko većoj ceni od tržišne – primer za ‘good deal’ jednog, po rečima SDT, “uglednog građanina”.
Kada korupcija ujedini Đukanovićeve poslanike kao žabe oko močvare onda ne čudi što oni, pozivajući se čak i na Platona, pokažu kako je kriminal ovde neiskorenjiv, odbijajući raspravu u Skupštini CG o aferi Možura i mogućim vezama nalogodavaca ubistva malteške novinarke sa našim visokim zvaničnicima. “Moć i uticaj će vremenom oslabiti, a sa tim i moć da se zataškavaju zločini”, kaže Metju Karuna Galicija. Čelnici policije tvrde da su spremni kao zapete puške da asistiraju malteškim kolegama u istrazi koruptivnog skandala Možura, čelnici tužilaštva takođe, fali samo da Katnić obeća kako neće biti umoran a time i sklon propustima u mogućoj istrazi ubistva Dafne Karuane, kao što je njegov kolega Ražnatović bio u noći likvidacije Duška Jovanovića. Da parafraziram Saramaga: korupcija ti ne uzme vid, ali te učini slepim.
Pročitajte još:
Kada korupcija isplete svoju mrežu, onda se dobija šema Možura, koju malteški novinar opisuje kao “primer organizovane kriminalne mreže koju su formirali korumpirani zvaničnici i biznismeni iz Malte, Azerbejdžana, Kine i Crne Gore, kojom su krali naš novac nama ispred nosa”. A kada na sve to EU i NATO odgovore pohvalama ili, što je još bolje, donacijama i povoljnim kreditima za tako korumpirane vlade, onda sve deluje, kaže Metju, “kao bacanje dinamita na logorsku vatru”. Reforme su dela a ne reči, zato sada portparolka EU Ana Pisonero direktno i bez diplomatskih oblandi istragu oko Možure dovodi u vezu sa napretkom Crne Gore u pregovorima. Evropska unija je godinama preko šargarepe upozoravala ovdašnje vlasti da su zarobljene institucije kamen o vratu CG u pristupnim pregovorima, da bi se sada prešlo na štap i otvoreno uslovljavanje Vlade CG, što se poklapa i sa ranijim informacijama iz Brisela da Crna Gora nikada neće dobiti poziv za članstvo dok se ne sprovede ozbiljna i nepristrasna istraga niza slučajeva vezanih za moguću korupciju samog Đukanovića.
Pravda za Mila, ne samo za Tačija.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare