Najnovija evropska migrantska kriza se odvija na jednom od najneverovatnijih mesta. Litvanija, baltička država sa nešto manje od 3 miliona stanovnika, nije bila poznata kao odredište imigranata bez dokumenata - svake godine ova država primu oko 70 ljudi koji ilegalno prelaze granice iz Belorusije, prenosi Vašington post. Međutim, u junu su vlasti uhapsile više od 470 ljudi duž granice. U julu je taj broj porastao na nešto više od 2.600 ljudi, uglavnom izbeglica iz Iraka i podsaharske Afrike. Zvaničnici očekuju da će taj broj u narednim nedeljama nastaviti da raste, a krivca vide u Belorusiji i njenom predsedniku Aleksandru Lukašenku.
PROČITAJTE JOŠ:
Taj novi protok ljudi nije počeo ogranski, kažu zvaničnici iz Litvanije i Evropske unije. Umesto toga, kažu to je rezultat „odvažnog“ plana beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da migraciju iskoristi kao oružje kao odgovor na EU sankcije.
„Sve je veći broj ilegalnih migranata koji prelaze granicu između Litvanije i Belorusije i to je hibridni napad koji je orkestrirao Lukašenkov režim“, rekao je predsednik Litvanije Gitanas Nauseda za Vašington post u saopštenju.
„Režim koristi ilegalnu migraciju kao oružje koje sponzoriše država u znak odmazde protiv politike Litvanije i EU“.
Lukašenko je u junu zapredio da će dozvoliti trgovcima ljudima i krijumčarima droge da uđu u Evropu. EU zvaničnici kažu da imaju dokaze da njegova vlada ohrabruje migrante da putuju tamo: koordinira sa beloruskom putničkom agencijom da ponuti turističke vize, uspostavi letove, a zatim prevozi ljude iz Minska do granice sa Litvanijom.
Belorusija negira da je podstakla novi talas migranata.
Andrej Lozovik, prestavnik zemlje u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, rekao je u četvrtak da je povećan broj posledica ublažavanja ograničanja pandemije, sezonskih uslova i tenzija u matičnim zemljama migranata, prenela je državna novinska agencija BelTA. On je takođe okrivio „nedostatak prva saradnje“ iz Evrope i optužio Litvaniju da je politizovala to pitanje.
Ovaj rastući sukob daleko je od razmera međunarodne vanredne situacije 2015. i 2016. godine, kada je 1,4 miliona migranata stizalo u Evorpu. Ipak to predstavlja hitan izazov na spoljnoj granici EU sa sve agresivnijim susedom koji je pre samo dva meseca hitni prizemljio putnički avion kako bi uhapsio novinara disidenta. I ističe nedostatak bloka koherentne politike migracije i azila, što čak i njegovi zvaničnici priznaju kao slabost.
Visoki predstavnik EU Džozef Borel rekao je da je to „pitanje koje zabrinjava ne samo jednu državu članicu već čitavu EU“. I evropska komesarka za unutrašnje poslove, Ilva Johanson, rekla je da je zaštita granice sa Belorusijom najvažniji zadatak EU.
„Ovo je čin lične agrecije Lukašenka i Belorusije“, rekla je Johanson. „On koristi ljude u činu lične agresije na Litvaniju, što je potpuno neprihvatljivo i ovo zahteva snažnu solidarnost svih EU članica i komisija“.
Portparol kancelarije EU za spoljnu politiku i bezbednost, rekao je za Post da će blok „dodati nove restriktivne mere protiv Lukašenkovog režima i onih koji ga podržavaju ili imaju koristi od toga“, ako se situacija ne poboljša. Portparol je odbio da kaže šta bi te mere uključile.
EU lideri su rasporedili agente granične patrole i obećali su veću pomoć jednoj na najmanjih zemalja bloka od 27 članica.
Litvanija, koja praktično i nema iskustva sa velikim brojem migranta, pokušala je da izgradi ogradu od bodljikave žice duž granice. Njihov parlament je usvoji zakon koji ubrzava proces azila i omogućava vlastima da pritvaraju migrante čak šest meseci bez sudskog naloga.
Advokati su rekli da bi novi zakon mogao da krši zakon o ljudskim pravima i ustav zemlje, ali kreatori litvanske politike su rekli da je to jedini način da se izbori sa tako velikim prilivom ljudi i branili su svoje pristupanje prema migrantima kao humano.
Litvanske vlasti smeštaju, hrane i brinu o migrantima u na brzinu izgrađenim kampovima koje je visoki zvaničnik opisao kao „apsolutno adekvatne“ ali „neudobne“, prenosi Vašington post.
Johanson nastojala je da ovu situaciju prikaže kao primer geopolitičkog neprijateljstva Belorusije, a ne „prvenstveno migrantske krize“, i rekla je da sumnja da većina ljudi koji traže azil imaju legitiman slučaj.
Međutim, pojavili su se izveštaji da je Litvanija poslednja stanica na mučnom putovanju za veliki broj migranata, od kojih se nekoliko izjasnilo kao pripadnici iračke manjine Jezida, koji su preživeli genocid Islamske države i borili se sa raseljavanjem u godinama nakon toga.
Od 230 do sada obrađenih zahteva za azil, nula je odobrena. U postu na Fejsbuku upućenom graničnim prelazima, ministar inostranih poslova napisao je da „pošto ste bili umešani u lukavi zločin, praktično niko od vas neće dobiti azil“.
Litvanski lideri zagovaraju novu rundu EU sankcija protiv Belorusije, kako bi odvratile Lukašenka ili bilo kog drugog lidera od upotrebe takve taktike.
Odnosi između EU i Belorusije su se dramatično pogoršali tokom prošle godine, a najnižu tačku su dostigli u maju ove godine kada je Belorusija prizemljila avion Rajanera kako bi uhapsili novinara Romana Protaševiča i njegovu devojku Sofiju Sapegu.
Članice EU bloka su odmah nakon tog događaja uvele sankcije Belorusiji i to ključnim sektorima beloruske ekonomije. Takođe su zabranile avio-kompanijama iz EU da lete preko Belorusije. SAD, Britanija i Kanada su najavile slične poteze.
Mere su usledile nakon ranijih sankcija zbog Lukašenkove represije protiv opozicionih ličnosti i aktivista nakon predsedničkih izbora prošlog leta.
Lukašenko je krajem juna najavio da Belorusija više neće sprečavati ulazak tražilaca azila, droga pa čak ni nuklearnih materijala u EU.
„Traže da ih zaštitimo od krijumčarenja i trgovina drogom. Čak i preko Atlantika čujemo pozive u pomoć da se zadrže nuklearni materijali kako ne bi ušli u Evropu“, rekao je tada.
„Vi vodite hibrini rat protiv nas i zahtevate da vam pomognemo kao i ranije?“. Lukašenko je rekao da su sankcije najteže sa kojima se njegova zemlja suočila, prenosi Vašington post.
Belorusija je takođe ljuta što je Litvanija odobrila stotine viza za beloruske novinare, studente i aktiviste, uključujući i opozicionu liderku Svetlanu Tihanovsku, koja je pobegla od režima.
Litvanski zvaničnici su rekli da imaju dokumente, izveštaje iz prve ruke, obaveštajne podatke prikupljene od društvenih medija i druge dokaze koji ukazuju na umešanost beloruske vlade i državnih preduzeća u prevoz migranata do granice. Analitičari su se složili, okarakterisavši ovaj potez kao bezobrazan i opasan.
Zašto toliko migranata dolazi u jednu od najamnjih evropskih zemalja? Krivite Belorusiju, kažu zvaničnici.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar