Aleksandar Vučić, predsednik Srbije je nedavni referendum o promeni ustava iskoristio kako bi proverio podršku glasača pred predstojeće aprilske izbore, a postoje spekulacije i da su u njemu "provučene" i neke neustavne reforme, čije bi usvajanje ojačalo predsednikovu poziciju. Vučić se toga nije dosetio prvi, mnogi autokratski vladari redovno koriste referendum kao sredstvo, a taj trik će iskoristiti i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko narednog meseca.
Naime, beloruski predsednik sazvao je za idući mesec referendum o ustavnim amandmanima koji bi mogao da mu dozvoli da dalje učvrsti svoju vladavinu i ostane na vlasti do 2035. godine.
Pročitajte još:
Amandmanima bi se ponovo uvela ograničenja na predsedničke mandate koji su ukinuti za vreme Lukašenkove vladavine, i kojima bi se vladavina predsednika ograničila na samo dva petogodišnja mandata. Međutim, restrikcije stupaju na snagu tek kada novoizabrani predsednik preuzme dužnost, što daje Lukašenku šansu da se kandiduje za još dva predsednička mandata kada mu sadašnji istekn i ostane na vlasti do 2035 godine.
Amandmani takođe daju znatna ovlašćenja novoj Svebeloruskoj narodnoj Skupštini.
Skupština bi delovala kao paralelna struktura pored parlamenta, koja bi imala široka ovlašćenja za odobravanje spoljne, bezbednosne i ekonomske politike. Takođe bi mogla da predlaže promene Ustava, nacrte zakona i bira članove Centralne izborne komisije te sudije najviših sudova.
Prema predloženim amandmanima, Lukašenko bi mogao da pored predsedniče obajvalja još jednu funkciju. On bi automatski postao delegat Skupštine od 1.200 mesta i mogao bi njome predsedavati, ako ga izaberu drugi delegati.
Inače, predložene izmene ustava izrađene su za vreme političkih previranja u Belorusiji, kada je u avgustu prošle godine ovu državu zahvatio talas protesta, zbog navodne krađe izbora od strane Lukašenka.
Ovim povodom oglasila se i jedna od najljućih protivnica Lukašenka, Svetlana Tihanovska, koja se protiv njega i kandidovala na izborima 2020. godine i zatim pobegla u izgnanstvo.
Tihanovska je pozvala pristalice opozicije da označe sve opcije na glasačkim listićima kako oni ne bi bili validni. Za odobrenje amandmana potrebna je podrška od 50 odsto onih koji su glasali i 50 odsto izašlih birača.
Ovu taktiku koristio i Erdogan
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je 2017. godine ustavnim promenama i referendumom prigrabio sebi veću političku moć.
Proširena su mu ovlašćenja predsednička ovlašćenja. To su najveće ustavne promene od uvođenja moderne turske republike 1923. godine. Građani su se izjašnjavali o ukupno 18 ustavnih amandmana.
Mesto premijera je ukinuto u korist predsednika države, koji može da razrešava ministre, proglasi vanredno stanje, izdaje uredbe, imenuje ljude na ključnim pozicijama, uz neograničen broj potpredsednika.
Takođe predsednik može da bude izabran za dva uzastopna petogodišnja mandata, što bi, uz prevremene izbore omogućilo predsedniku da se kandiduje na još jedan mandat i vladavinu do 2029. godine.
Putinu ustavne promene omogćile da bude na vlasti do 2036. godine
Dužu vladavinu je ustavnim promenama 2020. godine obezbedio i ruski predsednik Vladimir Putin.
Većina građana Rusije glasala je sredinom prošle godine za izmene Ustava koje će omogućiti Putinu da ostane na vlasti do 2036. godine. Kremlj smatra da su amandmani neophodni za stabilnost i sigurnost zemlje, dok Putinovi kritičari smatraju da izmene predstavljaju potez koji bi mu obezbedio da ostane još dugo na vlasti.
BONUS VIDEO: Referendum kao politička predigra za izbore
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare