Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko objavio je nacrt ustavnih amandmana koji bi mu omogućili da dodatno ojača svoju autoritarnu vladavinu i ostane na funkciji od 2035. godine, prenosi Radio Slobodna Evropa. Ova taktika već je viđena - u Turskoj 2017. godine kada je Redžep Tajip Erdogan ustavnim promenama i referendumom prigrabio sebi veće moći, ali i u Rusiji gde se isličnim trikom poslužio ruski predsednik Vladimir Putin.
PROČITAJTE JOŠ:
Lukašenko (67) rekao je da će promene, koje je navela državna novinska agencija BelTA i koje su objavljene na predsedničkom sajtu 27. decembra, biti iznete na referendumu u februaru 2022. godine.
Lukašenko je predložio izmenu ustava nakon domaće i međunarodne reakcije zbog nasilnog gušenja protesta posle spornih izbora u avgustu 2020. godine. On tvrdi da je tada dobio šesti predsednički mandat, a opozicija i Zapad tvrde da su ti izbori namešteni.
Šta će obuhvatati ove izmene Ustava?
Predložene izmene bi dale Lukašenku imunitet od krivičnog gonjenja i postavile bi ograničenja na dva mandata, svaki na pet godina. Međutim, ograničenja će važiti samo ubuduće što znači da bi Lukašenko mogao da vlada do svoje 81. godine.
Amandmani bi takođe oslabili sadašnji parlament i ojačali bi ulogu Svebeloruske narodne skupštine, periodičnog okupljanja lojalista koji trenutno nema status vlasti prema zakonima. Skupština bi delovala kao paralelna struktura pored parlamenta koja bi imala široka ovlašćenja za odobravanje spoljne, bezbednosne i ekonomske politike. Takođe bi mogao da predlaže promene ustava, nacrte zakona i bira članove Centralne izborne komisije zemlje i sudija najviših sudova, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Prema predloženim amandmanima, aktuelni predsednik automatski postaje delegat Skupštine od 1.200 mesta i može njome da predsedava ako ga odaberu drugi delegati. Amandmani bi takođe zabranili svakome ko je privremeno napustio zemlju u poslednjih 20 godina da postane predsednik što je promena koja direktno udara na opozionare koji su potražili azil u drugim zemljema zbog političkog progona.
Lukašenkovi protivnici su pokušaj prepravljanja ustava nazvali lažnom vežbom kako bi mu se pomoglo da se održi na vlasti usred sankcija Zapada i međunarodne izolacije zbog suzbijanja protesta nakon spornih izbora 2020. godine.
„Nacrt ustava režima ne daje Belorusima pravi izbor. To će dozvoliti diktatoru da obezbedi vlast, kontroliše situaciju preko veštačke Savebloruske narodne skupštine i izbegne krivično gonjenje. Novi predsednički izbori su jedino rešenje za krizu“, navela je u tvitu opoziciona liderka Svetlana Tihanovska, koju Zapad smatra pobednikom izbora prošle godine.
Američki Stejt department je pozvao Lukašenka da održi „nacionalni dijalog“ sa opozicijom i civilnim društvom kako bi se došlo do političkog rešenja, raspisivanja novih izbora i organizovanja oslobađanja stotina političkih zatvorenika.
Ide Erdoganovim i Putinovim stopama
Ovaj postupak Lukašenka dosta podseća na ono što su već uradili predsednici Turske i Rusije.
Građani Turske su 2017. godine rekli „da“ ustavnim promenama. Ovim promenama su proširena ovlašćenja predsednika Erdogana. To su najveće ustavne promene od uvođenja moderne turske republike 1923. godine. Građani su se izjašnjavali o ukupno 18 ustavnih amandmana.
Prema ustavnim promenama, mesto premijera biće ukinuto u korist predsednika države, koji dobija šira ovlašćenja – da razreši ministre, proglasi vanredno stanje, izdaje uredbe, imenuje ljude na ključnim pozicijama, uz neograničen broj potpredsednika, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Takođe predsednik može da bude izabran za dva uzastopna petogodišnja mandata, što bi, uz prevremene izbore omogućilo predsedniku da se kandiduje na još jedan mandat i vladavinu do 2029. godin.
Dužu vladavinu je ustavnim promenama 2020. godine obezbedio i ruski predsednik Vladimir Putin.
Većina građana Rusije glasala je sredinom prošle godine za izmene Ustava koje će omogućiti Putinu da ostane na vlasti do 2036. godine. Kremlj smatra da su amandmani neophodni za stabilnost i sigurnost zemlje, dok Putinovi kritičari smatraju da izmene predstavljaju potez koji bi mu obezbedio da ostane još dugo na vlasti.
Putin je predložio da oni koji u Rusiji borave neprekidno duže od 25 godina i koji nikada nisu posedovali strani pasoš ili stalnu dozvolu boravka mogu da budu kandidovani za predsednika te zemlje. Ovo je najvećoj meri pogodilo ruske oligarhe koji mahom imaju dvojna državljanstva.
Predložio je i veću ulogu savetodavnog tela nazvanog Državno veće – u veću, kojim predsedava Putin, nalaze se ljudi koji su na čelu ruskih regiona.
Ostale mere koje je Putin predlagao su: ograničavanje moći međunarodnog prava, izmenu pravila da predsednik može da ima samo dva mandata. Predložio je da se izbor premijera Rusije održi u donjem domu parlamenta i da će onda kabinet da bira premijera, a ne predsednik, kao što je bilo.
BONUS VIDEO: Sukobi poljske vojske i migranata na granici sa Belorusijom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar