Lokalni izbori u Bosni: Ista priča, face i onlajn kampanja

Svet 12. nov. 202022:06 > 22:56
Podeli:
Foto: N1/Printscreen/YouTube/Televizija OSM/BN TV

U nedelju, 15. novembra u Bosni i Hercegovini će se održati sedmi po redu lokalni izbori nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine. Zbog epidemije koronavirusa, borba za gradove vodi se mahom putem društvenih mreža. Izbori će biti specifični i po tome što građani Mostara neće glasati sa drugim biračima.

Pročitajte još:

Koronavirus uticao je na sve sfere društvenog života. Zbog brojnih mera zaštite koje podrazumevaju fizičku distancu, zabranu masovnih okupljanja i tome slično, najveći broj od 90 kandidata za gradonačelnike 22 grada u BiH, vrlo se angažovalo na društvenim mrežama, animirajući birače.

Iste priče, iste prezentacije

Teme i načini prezentacije su vrlo slični – obećanja boljeg života, ulaganja u infrastrukturu, poljoprivredu, obrazovanje, ekologiju, turizam.

Uz „onlajn“ prisustvo, kandidati i pored ogromnog broja slučajeva koronavirusa sve češće organizuju i predizborne skupove, na kojima se retko kad poštuju propisane epidemiološke mere distance i maski.

Lokalni izbori 2020. godine, na kojima se gradonačelnici i načelnici biraju na mandat od četiri godine, ostaće zapamćeni i po tome što su pomereni za više od mesec dana. U skladu sa odredbama Izbornog zakona BiH, izbori se održavaju prve nedelje oktobra, osim u slučaju da padnu na neki verski praznik kada se pomeraju za nedelju dana.

Ovogodišnji izbori su pomereni jer na vreme nije bio usvojen budžet institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza u okviru kojeg se planira polovina sredstava potrebnih za izbore, u okviru čega je svakako najveća stavka štampanje i distribucija glasačkih listića, prenosi agencija AA.

Mostar i Istočno Sarajevo

Lokalni izbori u BiH biće specifični i po tome što ponovno, treći put za redom na njima istovremeno sa drugim biračima neće glasati građani Mostara.

Foto: Beta/AP Photo/Kemal Softic

Mostarci će naime, na lokalne izbore sami, i to sa mesec dana zakašnjenja, tačnije 20. decembra i to prvi put nakon 2008. godine. Naime, birači u Mostaru nisu glasali na lokalnim izborima 2012. i 2016. godine jer su odlukom Ustavnog suda BiH bile suspendovane odredbe Statuta Grada Mostara, jer nisu odražavale jednaku vrednost glasa u svih šest izbornih područja.

Tako su osam godina trajali dogovori političkih stranaka dok se nije došlo do rešenja za Grad Mostar ali je tada bilo suviše kasno da se lokalni izbori u Mostaru održe kada i u drugim delovima BiH jer je Centralna izborna komisija već donela odluku o datumu održavanja lokalnih izbora.

Foto: Beta/AP Photo/Kemal Softic

Ove godine, budući da je znatan broj opština dobio statuse gradova, na izborima će se birati 22 gradonačelnika i 120 načelnika u BiH, 14 gradskih veća u FBiH, sedam skupština gradova u entitetu RS, te 64 opštinska veća u Federaciji BiH i 56 skupština opština u Republici Srpskoj.

U skladu s izmenama Izbornog zakona RS-a, prvi put se na lokalnim izborima neposredno bira i gradonačelnik Istočnog Sarajeva, tako će birači pored odbornika za skupštinu opštine i načelnika, pred sobom imati i treći listić kojim će birati gradonačelnika Istočnog Sarajeva.

Pravo glasa na lokalnim izborima imaće ukupno 3.283.194 birača koji su upisani u Centralni birački spisak.

Ovogodišnji lokalni izbori ostaće upamćeni i po tome da je Centralna izborna komisija BiH prvi put zabranila učešće na izborima jednoj političkoj partiji – Ujedinjena Srpska, zbog uvredljivih spotova kojim se vređaju osećaji drugih naroda i širi mržnja. Apelacioni sud odbacio je tu odluku pa će se na izborima ipak naći i ta politička stranka i njeni kandidati.

Dodik, gejmerka, opozicionar

Srpskoj javnosti najzanimljiviji su, pored večitog funkcionera i pesnika Milorada Dodika i njegovog žestokog protivnika Draška Stanivukovića i Dodikova „pulenčica“ Ane Ljubojević, kandidati za gradonačelnika Banjaluke na lokalnim izborima ispred koalicije „Okupljanje za Banjaluku“ Igor Radojičić i predsednik Ekološke partije Republike Srpske Nikola Lazarević.

A tu je i Miroslav Lučić, kandidat Srpske demokratske stranke za gradonačelnika Istočnog Sarajeva koji je najavio da će se zalagati za „viziju koju su prvaci SDS-a još pre 30 godina osmislili, a to je ideja Srpskog Sarajeva“.

Ljubojević, kandidatkinja Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata za odbornika u Skupštini grada Banjaluke, je postala hit na društvenim mrežama sa svojom biografijom kojom se preporučuje biračima na predstojećim lokalnim izborima u Republici Srpskoj.

“Dugogodišnji gejmer, prati sport. Voli prirodu i životinje. U slobodno vreme malteriše, kreči, kosi, kuva i pravi likere”, stoji u biografiji Anje Ljubojević kojom SNSD želi da privuče birače.

Oštar na jeziku, mlad, perspektivan i bogat, Draško Stanivuković (27), poslanik je Partije demokratskog progresa u skupštini Republike Srpske i žestoki Dodikov kritičar.

„Prva stvar koju ću uraditi kada postanem gradonačelnik (Banjaluke) je skidanje okova građanima. Oslobodiću ih straha. Građani će moći normalno da šetaju, da se okupljaju, moći da kažu šta god misle o Drašku Stanivukoviću, a da zbog toga ne rizikuju gubitak posla. Svako ko radi, bez obzira kojoj stranci je naklonjen, imaće slobodu. Banjaluka je važna i za čoveka koji živi u Prijedoru, na Palama, u Trebinju. Oslobađanje Banjaluke, 2022. godine kada budu predsednički izbori, značiće oslobađanje Trebinja, Istočnog Sarajeva i svih drugih gradova!“, rekao je on za Nova.rs.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar