Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena je ubrzala napore da preoblikuje tajvanske odbrambene sisteme jer predviđa snažnije američko vojno prisustvo u regionu, kako bi pokušala da odvrati potencijalni napad kineske svojske, kažu sadašnji i bivši američki zvaničnici.
Rat Rusije u Ukrajini učinio je američke i tajvanske zvaničnike svesnim da bi Kina mogla da naredi invaziju na ostrvo u svakom trenutku. Ali takođe je pokazalo i kako bi mala vojska mogla da izdrži da se bori protiv moćnog neprijatelja.
Američki zvaničnici uzimaju lekcije naučene iz naoružavanja Ukrajine, kako bi sarađivali sa Tajvanom u formiranju jače sile, koja bi mogla da odbije invaziju Kine, koja ima jednu od najvećih armija na svetu.
Cilj je da se Tajvan pretvori u ono što neki zvaničnici nazivaju teritoriju punu naoružanja i drugih oblika podrške koju predvode SAD, a koja izgleda previše nezgodno da bi bila napadnuta, prenosi Njujork tajms.
Tajvan ima rakete koje bi mogle da pogode Kinu. Ali američko oružje koje je nedavno kupila – reketne platforme, borbeni avioni F-16 i protivbrodski projektili – su pogodniji za odbijanje napadačkih snaga. Neki vojni analitičari kažu da bi Tajvan kasnije mogao da kupi i morske mine i dronove. I kao što je uradila u Ukrajini, američka vlada bi mogla Tajvanu da obezbedi i obaveštajne podatke kako bi povećala smrtonosnost oružja, čak i ako se uzdrži od slanja trupa.
Američki zvaničnici su tiho izvršili pritisak na svoje tajvanske kolege da kupe oružje pogodno za asimetrično ratovanje, sukob u kojem manja vojska koristi mobilni sisteme za izvođenje smrtonosnih udaraca na mnogo veće snage, kažu tajvanski i američki zvaničnici.
Vašington sve više koristi prisustvo svoje vojske i saveznika kao strategiju odvraćanja. Pentagon je počeo da otkriva više detalja o plovidbi američkih ratnih brodova kroz Tajvanski morauz – čak 30 od početka 2020. godine.
Učvršćujući svoj stav, SAD pokušavaju da hodaju po tankoj liniji između odvraćanja i provokacije. Akcije rizikuju da gurnu kineskog predsednika Si Đinpinga da naredi napad na Tajvan, kažu neki analitičari. Kineska ofanziva na Tajvan, mogla bi imati različite oblike, kao što su potpuni morski i vazdušni napad na ostrvo raketama, pomorska blokada, sajber napad…
„Da li vam je jasno šta odvraća, a šta provocira Kinu?“, rekla je Boni S. Glejzer, direktorka programa za Aziju u nemačkom Maršalovom fondu SAD. „Odgovor na to vam je ‘ne’, a to je opasna teritorija“, rekla je ona.
Američki zvaničnici često razgovaraju o potencijalnim akcijama odvraćanja od kojih se na kraju odustaje jer se smatraju previše provokativnim.
Snažan rečnik koji je Bajden upotrebio prilikom posete Tokiju doveo je do provokacija, rekla je Gelejzer, a drugi analitičari se slažu sa njom, prenosi Njujork tajms.
Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da bi bio spreman da koristi silu kako bi odbranio Tajvan i da SAD stoji čvrsto uz druge države kako bi onemogućile Kinu da koristi silu na Tajvanu.
Bajden je kazao da se Kina „flertuje sa opasnošću“ po pitanju Tajvana, jer ima dolete aviona blizu ovog ostrva, preneo je Rojters.
Ubrzo posle izjave Bajdena, oglasila se Bela kuća, koja je saopštila da nema promene u američkoj politici prema Tajvanu.
„Kako je predsednik rekao, naša politika se nije promenila“, rekao je zvaničnik Bele kuće, koji je odbio da bude imenovan.
„Bajden je ponovio našu „politiku jedne Kine“ i našu posvećenost miru i stabilnosti širom Tajvanskog moreuza. On je, takođe, ponovio našu posvećenost Tajvanskom sporazumu kojim se Tajvanu obezbeđuju vojna sredstva da se brani“, kazao je zvaničnik.
„Politika jedne Kine“ je diplomatsko priznanje stava Kine da postoji samo jedna kineska vlada. SAD priznaju i imaju formalne veze sa Kinom, a ne sa ostrvom Tajvan, koje Kina vidi kao otcepljenu provinciju koja će se, kako navode iz Pekinga, jednog dana ponovo ujediniti sa kopnom.
SAD pozivaju saveznike da pregovaraju o Tajvanu u nastojanju da pokažu Pekingu da Vašington može da okupi drugi nacije potiv Kine ako napadne samoupravno demokratsko ostrvo.
Tokom tri meseca rata u Ukrajini, Vašington je okupio koaliciju evropskih i azijskih partnera da uvede sankcije Rusiji. Američki zvaničnici kažu da se nadaju da ove mere šalju poruku Kini i drugim nacijama o troškovima izvođenja invazije.
Zvaničnici raspravljaju i kojoj bi meri mogli da ponove ekonomske kazne i vojnu pomoć raspoređenu u odbranu Ukrajine u slučaju sukoba oko Tajvana. Analitičari proučavaju razvoj odnosa između Kine i Rusije i lekcije koje bi Peking mogao da izvuče iz sukoba u Ukrajini.
Kineski lideri se suočavaju sa komplikovanom kalulacijom u vaganju da li njihova vojska može da zauzme Tajvan bez velikih troškova. U izveštaju Pentagona objavljenom prošle godine, navodi se da napori Kine za modernizacijom vojske nastavljaju da povećavaju jaz u sposobnostima između snaga u Kini i snaga Tajvana. Ali kineska vojska nije vodila nijedan rat od 1979. godine kada je napala Vijetnam u ofanzivi koja se zavrila strateškim gubitkom za Kinu.
Da bi zauzela Tajvan, kineska mornarica bi morala da pređe više od 160 kilometara vode i završi amfibijski napad, operaciju koja je mnogo složenija od bilo čega što je Putin pokušao u Ukrajini. U svakom slučaju, planovi i procene na papiru, možda neće moći da se izvedu na terenu.
PROČITAJTE JOŠ:
„Kao što smo videli u Ukrajini, niko zapravo ne zna koliko će se vojska boriti dok rat zapravo ne počne“, rekao je Džejms G. Stavridis, penzionisani admiral sa četiri zvezdice i bivši dekan Flečerove škole za pravo i diplomatiju na Tafts Uniferzitetu.
„Kina verovatno nije spremna da preuzme rizik invazije sa tranutnim nivoem snaga i sposobnosti u smislu napada na Tajvan“, dodao je on. Admiral kaže da SAD moraju brzo da dovedu oružje u ruke Tajvanaca ako invazija izgleda neizbežno, sa fokusom na sisteme koji bi istrošili kineske ofanzivne sposobnosti.
„To bi uključivalo pametne mine, protivbrodske krstareće rakete, mogućnost sajber bezbednosti i specijalne snage koej mogu da neustrališu kineske napredne timove i sisteme protivvazdušne odbrane“, rekao je on.
Američki zvaničnici smatraju da je mobilnost kritična i ohrabruju Tajvan da kupi mobilne protivbrodske rakete Harpun na kompu. Protivvazdušne rakete Stinger bi takođe mogle biti dragocene za odbijanje kineskog napada.
Tempo kupovine oružja Tajvana je povećan. Od 2010. godine SAD su najavile više od 23 milijarde dolara prodaje oružja Tajvanu, prema izveštaju Pentagona iz prošle godine. Tajvanski godišnji budžet za odbranu iznosi više od 2 odsto njegovog bruto domaćeg proizvoda.
BONUS VIDEO: Tragedija na Tajvanu: Zgrada planula u tri ujutru
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare