Laura Kovesi: Lovac na korupciju kog se plaši pola EU

Svet 03. jun. 202114:45
Podeli:
Laura Codruta Kovesi
Laura Codruta Kovesi Foto:EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Novo Javno tužilaštvo Evropske unije počelo je sa radom 1. juna. Cilj ove novosnovane institucije je borba protiv korupcije u zemljama-članicama, a za šeficu je izabrano dobro poznato i već dokazano ime u toj oblasti - Laura Kovesi.

PROČITAJTE JOŠ:

Pre imenovanja na funkciju prvog evropskog glavnog tužioca, Laura Kovesi bila je glavni tužilac rumunskog Nacionalnog direktorata za borbu protiv korupcije (DNA/DNK). Pre toga je od 2006. do 2012. godine bila glavni tužilac Rumunije, pri Visokom kasacionom sudu. Po imenovanju, Kovesi je bila prva žena i najmlađi generalni tužilac u istoriji Rumunije. Ona je ujedno i jedini javni službenik koji je obavljao funkciju generalnog tužioca tokom celog svog mandata.

Laura Codruta Kovesi
Laura Codruta Kovesi Foto:EPA-EFE/ROBERT GHEMENT

Njen mandat je značajno povećao poverenje javnosti u institucije, kako u Rumuniji tako i u širom EU, a anketa iz 2015. godine je pokazala da oko 60 odsto Rumuna veruju DNA.

Godina 2018. nije bila dobra za Kovesi. Vlada koju je predvodila Socijaldemokratska partija je osnovala Odeljenje za istragu sudskih prestupa radi istrage tužilaca. Ovaj potez kritikovala je Venecijanska komisija koja je smatrala da će to telo podrivati nezavisnost rumunskih tužilaca i poverenje javnosti u pravosuđe.

Vlada je napredovala u svojoj zamisli pa je Kovesi pozvala od strane ove institucije kao osumnjičena u slučaju u kojem se navodi zloupotreba položaja, primanje mita i lažno svedočenje. Kovesi je u martu 2019. godine pozvala na saslušanje. Kasnije su je obavestili da je osumnjičena u drugoj istrazi, gde je optužena za koordinaciju „organizovane grupe tužilaca“ koja je navodno nezakonito procesuirala ljude.

Laura Codruta Kovesi
Laura Codruta Kovesi Foto:EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Tužioci su posle odbacili disciplinsku akciju koju je Sudska inspekcija pokrenula zbog bivšeg šefa DNK. Rumunski Viši kasacioni sud ju je smatrao nevinom. Ljudi iz tadašnje vlade su isterali svoje i uspeli su da je otpuste.

Evropski sud za ljudska prava je 5. maja 2020. godine utvrdio da je pomenutim otpuštanjem prekršeno njeno pravo na pravično suđenje, kao i pravo na slobodu govora.

Viktor Ponta, bivši premijer Rumunije i najviši vladin zvaničnik, optužio je Kovesi svojevremeno, da je „totalno neprofesionalan tužilac koji pokušava da se proslavi izmišljanjem činjenica i neistinitih situacija od pre deset godina“. Ovi komentari su objavljeni na njegovoj zvaničnoj stranici na Fejsbuu nakon optužnice u kojoj ga optužuju za falsifikovanje, pranje novca i utaju poreza.

Vlasti u Rumuniji protiv Kovesi

Činjenica da je upravo Laura Kovesi jedan od glavnih kandidata na ovu fuknkciju gde je na kraju i izabrana nikako nije radovala vladu njene zemlje, čiji je nekadašnji ministar pravde Tudorel Toader najavio da Rumunija neće podržati njenu kandidaturu i čak optužio EU zvaničnike da su bili „pogrešno informisani“ i „nesvesni zloupotreba“ koje je ona počinila u Rumuniji, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Toader je bio taj koji je praktično prisilio nevoljnog predsednika Rumunije Klausa Iohanisa da u julu 2018. godine potpiše otkaz i ukloni je sa dužnosti.

Kovesi je vodila DNA agenciju za antikorupciju od 2013. i pod njenom upravom osuda visokopozicioniranih zvaničnika za kriminal i korupciju naglo je porasla. Vladajuće socijaldemokrate (PSD) pak tvrde da je njen rad politički motivisan i da doseže nivo „lova na veštice“.

Mogućnost da Kovesi postane evropski javni tužilac stigla je u momentu eskalacije spora između EU i Rumunije u kojem blok traži razjašnjenje od vlade u Bukureštu za mere za koje kritičari kažu da će predstavljati još veću kontrolu nad pravosuđem u zemlji.

Laura Codruta Kovesi
Laura Codruta Kovesi Foto:EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Mnogi mediji pisali su da će rumunske vlasti učiniti i rizikovati sve da spreče imenovanje Kovesi za evropsku javnu tužiteljku.

Prema pisanju Euroaktiva, Toader planirao je da podrije imenivanje Kovesi pismom ministrima 27 članica EU koji sede u Veću za pravdu i unutrašnje poslove (JAI), sa razlozima za odbacivanje njene kandidature.

Borba protiv korupcije

Evropski parlament već godinama se zalagao za uvođenje Kancelarije javnog evropskog tužioca. Doduše, postojala je antikorupciona institucija OLAF, ali njena nemoć je dovela do nekažnjivosti prilikom zloupotrebe novca Evropske unije. Nedostajali su tužioci koji bi izdejstvovali optužnicu.

Sedište tužilaštva je u Luksemburg, ali će dobrim delom biti upućeno na nacionalne tužioce, a njih su dužne da imenuju države-članice. Tu počinju problemi. Najpre je Malta odugovlačila sa imenovanjem svojih tužilaca, a sada blokira Slovenija. Slovenački premijer Janez Janša sprečava imenovanje slovenačkog kandidata, jer valjda želi da spreči rad antikorupcionog Tužilaštva Evropske unije.

„Skandalozno je to što se radi u Sloveniji… Kad Janša pušta poruke na Tviteru kao Tramp, onda to pokazuje koliko su velike poteškoće na putu nove institucije“, kaže poslanik nemačkih liberala (FDP) u Evropskom parlamentu Moric Kerner.

On dodaje da bi Slovenija sebe trebalo da poštedi te „bruke“ na početku svog predsedavanja Evropskoj uniji. A šefica nove evropske institucije Kovesi je u slovenačkom dnevnom listu „Delo“ napisala: „Nedostatak saradnje otežava nam (…) da popravimo zaštitu budžeta Evropske unije i da sačuvamo vladavinu prava“.

Uprkos tome Tužilaštvo se posmatra kao značajan putokaz. Socijaldemokratska poslanica u Evropskom parlamentu Katarina Barli kaže da Evropska unija prvi put doživljava opasnost od erozije iznutra.

„Korupciju smo imali oduvek, ali sada postoje snage koje žele da pomere naše vrednosti“. Zato ona vidi novo evropsko tužilaštvo kao deo evropske samoodbrane, prenosi Dojče vele.

Transnacionalna istraga, nacionalno krivično gonjenje

Kovesi i njen zamenik, nemački pravnik Andres Riter, na čelu su pravnog organa od 23 tužioca. Tu se odlučuje da li istraženi slučajevi korupcije moraju da se krivično gone. U zemljama-članicama s tim telom sarađuju pravnici koji se često specijalno imenuju za taj posao. U Luksemburgu praktičnu istragu sprovode finansijski analitičari i drugi stručnjaci koji mogu da istražuju međunarodne ilegalne tokove novca.

Ako je EPPO uveren da ima dovoljno dokaza o zloupotrebi novca Evropske unije onda slučaj mora da se iznese pred nacionalne sudove zemlje gde se dešava korupcija. To je osveta za ranije nedovoljno angažovanje Unije za nezavisnost pravosuđa u zemljama-članicama: tamo gde vlade imaju uticaj na pravosuđe, poslušne sudije mogu da sabotiraju proces.

Andes Riter vidi čitavo brdo posla pred Tužilaštvom. Od 2017. kada je institucija osnovana, u njenu nadležnost spada 3.000 slučajeva.

„Mi smo obećanje građanima Evrope“, kaže taj nemački pravnik i dodaje da je posebno u slučaju pandemije važno da se pomoć „ne otuđi“. On se žali na činjenicu da je u luksemburškoj centrali samo polovina odobrenih radnih mesta mogla da se popuni. Hitno se traže specijalizovani islednici.

Mađarska i Poljska ne sarađuju

Saradnja sa Javnim tužilaštvom Evropske unije je dobrovoljna, jer je dogovorena u okviru „pojačane saradnje“, mehanizma koji Uniji omogućava nove projekte bez menjanja važećih propisa. Pored Mađarske i Poljske, saradnju su odbili i Danska, Švedska i Irska. Skandinavci često idu svojim putem u oblastima pravosuđa i unutrašnje politike.

U Mađarskoj se godinama kritikuju unosni ugovori kojima se sledbenicima i okruženju Orbana obezbeđuje pristup budžetskim sredstvima Brisela. Mnogi veruju da bi tu bilo posla za evropsko Tužilaštvo. Saradnji se protivi lično premijer Orban, prenosi Dojče vele.

Poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Sergej Lagodski, smatra da Tužilaštvo neće biti „bezubi tigar“: „Ne možemo dopustiti da nas te zemlje zaustave“. On dodaje da ni te zemlje ne mogu baš potpuno da ignorišu rezultate rada Tužilaštva, te da neke istrage mogu da se iskoriste makar kao politički pritisak.

Na negativnoj listi međunarodne nevladine organizacije „Transparensi internešenal“ (Transparency International), pet zemalja Evropske unije su u donjem delu tabele: Mađarska, Poljska, Rumunija, Hrvatska i Grčka. U poslednjem godišnjem izveštaju te organizacije navodi se da je u tih pet zemalja bilo mnogo slučajeva prevare u vezi sa sredstvima Evropske unije.

Laura Kovesi ne želi da komentariše odbijanje pojedinih zemalja da sarađuju s Tužilaštvom. Ona izbegava političke izjave da bi zaštitila svoju instituciju. Ipak, očekivanja su velika. Na Malti je ubijena Dafne Karuana Galicija, a u Slovačkoj Jan Kucijak, oboje su novinarski istraživali korupciju. Njihove porodice pozdravljaju imenovanje Laura Kovesi i kažu da je ona „najprikladnija kandidatkinja za taj posao“. To je i pohvala i obaveza za Rumunku koja je preuzela tešku dužnost.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar