Velika većina ljudi kojima PCR test pokaže da su pozitivni na koronavirus ne zna u kom se tačno trenutku zarazila. Neki krug često sužavaju na članove domaćinstva, prijatelja ili kolegu koji je takođe ima simptome. Drugi deo se upušta u preispitivanje svoje memorije, koje sve bio na venčanju, sahrani ili večeri, da li se još neko zarazio. Većina njih ostaje bez konkrentog odgovora. Nedavno je čak i naslov na Njujork Tajmsku glasio: "Kako se Amerikanci zaražavaju? Sve češće nemaju pojma". Novi Zeland je jedno od retkih mesta na svetu gde to nije slučaj.
Poročitajte još:
Zemlja je eliminisala koronavirus zatvaranjem granica sredinom marta 2020. godine, uvođenjem obaveznog karantina za sve povratnike i uvođenjem niza rigoroznih mera. Ovo je dovelo do toga da Novi Zeland može detaljno da otkrije momente zaražavanja pojedinačnih slučajeva uz pomoć foreznike.
Koristeći mešavinu genomskog sekvenciranja i epidemiologije, u ovoj zemlji može se precizno utvrditi ko je kome preneo virus, a česti i u kom se okruženju to dogodio.
Ovo preciznijie mapiranje širenja pokazalo se ključnim za odgovor na pandemiju na Novom Zelandu, omogućivši izbegavanje dugotrajnog zaključavanja.
Sada i ostatak sveta želi da sazna kako se tačno i gde širi koronavirus. To dovodi do toga da ova država postaje laboratorija za ceo svet.
Uspešan start im omogućio detaljna ispitivanja
Ono što je ključno u ovim ispitivnaja je sekvenciranje genoma svakog pozitivnog slučaja koji uđe u zemlju. Na ovo se gotovo nijedna druga zemlja na svetu nije odlučila.
„To jednostavno nije moguće, jer su ostale zemlje pod velikim teretom zaraženih, punih bolnica…“, kaže dr Majkl Bunc, vrhunski naučnik novozelandske Agencije za zaštitu životne sredine.
„SAD ili Velika Britanija, iako su uspeli da se koliko toliko izbore sa koronavirusom, njihovi ciljevi su nisu isti kao naši. Ne bi mogli da postignu praćenje svake pojedine osobe i njenih kontakata “, dodao je on.
Evolucioni viruslolog dr Džima Džordžijan, jedna od naučnika koji vode analizu genomskih sekvenci virusa.
„Koronavirus ima genom od oko 30.000 slova. Kada virus nekoga zarazi, napravi povremenu grešku,- promeniti ili zameni njihov raspored. Upoređujući genome različitih slučajeva, naučnici mogu da mapiraju svojevrsno porodično stablo virusa, prateći male mutacije nastale usput“, kazala je ona.
„Ti događaji mutacija pomažu nam da pratimo i pratimo kako se ovaj virus širio kroz populacije, kroz prostor i vreme. Genomika igra ogromnu ulogu u svemu ovome, jer je to jedini alat koji zapravo može da poveže slučajeve kada ne postoji [poznata] fizička veza ljudi“, dodala je Džima.
Slučaj „kanta za smeće“
Dr Džošu Friman, vršilac dužnosti direktora za prevenciju i kontrolu infekcije u zdravstvenom odboru okruga Kanterburi, nedavno je podsetio na jedan slučaj iz novembra 2020. godine.
„Bavili smo se slučajevima zaraze izvesnog Dejvida i Džejn, koji su tada boravili u objektima za izolaciju i karantin. Dejvid je zaražen koronavirusom u avionu na putu za Novi Zeland, a zatim ga je, u nekom trenutku tokom boravka, preneo Džejn , koja je slučajno boravila u susednoj sobi“, prisetio se on.
Genomskim sekvenciranjem i analizom otkrili su ko je kome preneo virus. Tačna tačka prenosa između Dejvida i Džejn ostala je misteriozna, tokom boravka u izolovanom hotelu, par nikada nije bio u isto vreme izvan svojih soba ili zajedničkog prostora.
„U tom periodu, mnogi stručnjaci verovali su da se koronavirus prvenstveno širio kapljičnim putevima, da se prenosi kada ljudi kašlju, kijaju, pevaju, razgovaraju ili se nalaze u neposrednoj blizini od jednog ili dva metra“ rekao je Friman.
Tako su zdravstveni radnici tražili površinu koju bi Dejvid i Džejn mogli deliti. Proveravali su kvake, gelendere, vrata… Konačno, tim je pronašao jednu površinu, zajednički poklopac kante za smeće, koju su oboje dodirnuli.
Ali do januara ove godine Frimanu ovo objašnjenje nije bilo zadovoljavajuće.
„Kao prvo, njih dvoje su dodirnuli poklopac u razmaku od 20 sati, neobično dugo vremena da virus preživi na površini. Novija istraživanja pokazala su da je površinski prenos, posebno tokom tog vremenskog perioda, krajnje neverovatan, možda čak približniji neverovatnom“, kazao je Fridman.
Pročitajte i:
Friman je počeo da se češlja CCTV-ove zapise i beleške koje su vodili timovi javnog zdravlja, tražeći druge mogućnosti.
„Samo sam to pročešljao, kako se to, pobogu, dogodilo? Ne mislim da je to poklopac za smeće, ali kako se drugačije moglo dogoditi“, rekao je.
Konačno je pronašao: „Brisanje“.
Dvanaestog dana njihove izolacije, medicinske sestre posetile su i Dejvida i Džejn u njihovim sobama kako bi ih testirale na koronavirus. Na snimcima nadzornih kamera vidi se kako sestre prvo kucaju na Dejvidova vrata, on ih otvora, razgovara sa njima i spušta masku za bris.
Manje od minut kasnije, sestre su prešle kod Džejn. Testiranjem vazdušnog pritiska u dve hotelske sobe utvrđeno je da je pritisak u sobama pozitivan, što znači da će vazduh ističe u hodnik. Što znači da je vazduh iz njegove sobe, pun virusa bio prisutan u hodniku, kada je Džejn otvorila vrata.
SZO još uvek ne priznaje prenos manjim kapljicama u vazduhu
U novembru prošle godine stotine naučnika potpisalo je otvoreno pismo moleći zdravstvene organizacije, uključujući SZO, da priznaju prenos manjim kapljicama u vazduhu i aerosolima. Studije slučaja sa Novog Zelanda nisu presudne, ali uzimaju teorijske principe širenja bolesti i pokazuju vladama, poslodavcima, stručnjacima i običnim ljudima kako se to može dogoditi u praksi, prenosi Gardijan.
Ova pitanja, svakodnevno izazivaju međunarodne reakcije stružnjaka za oblasti javnog zdravlja.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar