Oprema na Finlej institutu za vakcine u Havani je možda zastarela u poređenju sa nekim drugim zemljama, ali naučni rad koji se tamo dešava je najsavremeniji mogući.
Pročitajte još:
Naučnici ostaju duže radeći na vakcini koja bi mogla da reši problem koronavirusa na Kubi: Soberana 2, lokalnoj vakcini protiv kovida 19.
Soberana 2 (suveren) je konkugatna vakcina što znači da ima antigen koji poboljšava stabilnost i efikasnost vakcine. Za nekoliko nedelja, biće testirana na desetinama hiljada volontera.
Rezultati prvih kliničkih testova su „ohrabrujući“ i „veoma važni“, rekao je direktor instituta, dr Vićente Veres Benkomo i kubanska vlada se nada da će do kraja godine vakcinisati sve na ovom ostrvu.
„Naš plan je, naravno, da prvo imunizujemo našu populaciju“, rekao je Veres. „Kada je reč o komercijalnoj proizvodnji, očekujemo da ćemo 2021. imati 100 miliona doza i dobar deo tih doza biće upotrebljen za potpunu imunizaciju naše zemlje“, dodao je on.
Bez upliva SAD
To je, piše BBC, ambiciozan ali realističan cilj budući da Kuba ima više od 30 godina iskustva u biotehnologiji i imunologiji.
Krajem 1980ih, kubanski naučnici napravili su prvu vakcinu protiv meningitisa B a tadašnji lider Fidel Kastro je otvorio Finlej institut delom sa ciljem da pronalazi načine da se izbori sa višedecenijskim embargom koje su Sjedinjene Države nametnule Kubi. Kako patenti američkih farmakoloških kompanija nisu dostupni Kubi, onda će ona naći svoje, smatrao je Kastro.
Međutim, mala je verovatnoća da će Kuba imati kapaciteta za proizvodnju 100 miliona doza vakcine bez neke međunarodne podrške. Pa ipak, čak i ako administracija Džoa Bajdena promeni tvrdu politiku koju je vodio Donald Tramp prema Havani, SAD neće učestvovati u proizvodnji Soberane.
„Naši glavni kontakti su u Evropi i Kanadi gde imamo ljude koji učestvuju iz Italije i Francuske“, rekao je Veres i dodao da „nažalost“ u ovom trenutku SAD ne učestvuju u razvoju vakcine. „Nadamo se da ćemo u budućnosti oći da se pomerimo korak napred ka saradnji“, rekao je on.
Međunarodne organizacije poput Panameričke zdravstvene organizacije, nadaju se da će Kuba postati prva latinoamerička zemlja koja će proizvesti svoju vakcinu.
„Veoma smo optimistični“, rekao je predstacnik PAZO na Kubi, dr Hose Moja. „U toku smo od pilot faze Soberane 2 i eksperimentalnih testova i znamo da Kuba radi na nekoliko vakcina od avgusta prošle godine“, dodao je on.
Zdravstveni sistem pod pritiskom
Ulozi za Kubu su visoki. Korona na Kubi sve više uzima maha. Broj zaraženih skočio je na preko 1000 dnevno prvi put od početka pandemije. Iako su te brojke male u poređenju sa Meksikom, Brazilom ili SAD, i dalje su dovoljno ozbiljne da dodatno opterete već nategnuti kubanski sistem zdravstvene zaštite.
Sredinom prošle godine Kuba je držala epidemiju pod kontrolom kombinacijom agresivne kampanje javnog informisanja i zatvaranjem aerodroma. U julu i avgustu nekoliko nedelja zaredom zaraza se minimalno širila a broj umrlih je bio vrlo nizak.
Sa porastom broja zaraženih, rastu i frustracije.
Dr Moja kaže da situacija i dalje nije van kontrole. „U jednom trenutku su sve zemlje morale da se otvore. To se desilo i ovde, dok su pokušavali da se postepeno približe takozvanoj ‘novoj normali'“, rekao je on.
Kratkotrajne teškoće
Kuba je, međutim, u najgoroj ekonomskoj situaciji od kraja Hladnog rata i od uspeha vakcine zavisi i opstanak ekonomije. Zatvaranja zbog korone bolno su pogodila ostrvo koje zavisi od turizma, da se ekonomija survala vrtoglavih 11 posto prošle godine.
Dugački redovi ispred prodavnica hrane i supermarketa, gde ljudi čekaju da pazare osnovne životne namirnice postali su svakodnevna pojava.
Vlada je izabrala baš ovaj trenutak da sprovede neke reforme koje su već predugo „na čekanju“, od ujedinjenja valute – Kubanci imaju svoju valutu i valutu koju koriste turisti, preko liberalizacije ekonomije i davanja dozvola za rad privatnim firmama.
Iako bi ti koraci mogu vremenom da ojačaju ekonomiju, oni će kratkoročno teško pasti mnogim porodicama, naročito onim koji nemaju rodbinu u inostranstvu da ih finansira.
Kubanci su, piše britanski servis, vrlo snalažljivi i izdržljivi – moraju da budu takvi sa američkim sankcijama i gvozdenom kontrolom države, ali su mnogi iscrpljeni beskrajno dugim restrikcijama i ekonomskim teškoćama.
Iz sveta i regiona čitajte:
Tračak nade
Sa đacima koji i dalje ne idu u školu, propadanjem firmi i policijskim časom u Havani, Kubanci su željni dobrih vesti a vakcina je jedna od njih.
Efikasna vakcina omogućila bi ostrvu da se otvori ranije i bezbednije. Soberana 2 bi takođe generisala i preko potrebne prihode ako bi je izvozili po regionu.
Sve to stavlja naučnike koji rade na vakcini pod dodatni pritisak jer je u njihovim rukama sada rešavanje ne samo zdravstvene krize već i ekonomske.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar