Krv za naftu: Upoznajte svetske lidere koji prodaju prljavu energiju Evropi

Podeli:
Foto:SalamPix/ABACA / Shutterstock Editorial / Profimedia; Bertrand GUAY / AFP / Profimedia; Pavel Byrkin / Sputnik / Profimedia

Evropska unija pokušava da na sve načine postane nezavisna od ruske nafte. Ali, čini se da ni distributeri koji bi mogli da postanu opcija B za dopremanje ove skupe energije nisu ništa manje "prljavi".

Kako drugih opcija nema, evropski lideri su prinuđeni da o dopremanju pregovaraju sa ratnim huškačima, autokratskim liderima koji ne poštuju ljudskih prava, kao i onima koji važe za najveće serijske zagađivače vazduha.

„EU je odlučila da se diverzifikuje od Rusije i da se okrene pouzdanijim partnerima od poverenja“, rekla je ovog meseca predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dok je pored nje stajao predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev.

Foto: EPA-EFE/MICHAEL KLIMENTYEV / SPUTNIK / KREMLIN POOL

Iz istog razloga je francuski predsednik Emanuel Makron u četvrtak zažmurio na optužbe koje prestolonaslednika Saudijske Arabije Mohameda bin Salmana targetiraju kao naručioca ubistva novinara Džamala Kašogija i ugostio ga u zvaničnoj poseti.

Njihove evropske kolege nemački kancelar Olaf Šolc i italijanski premijer Marijo Dragi, bili su zauzeti dodvoravanjem liderima severnoafričkih država.

Sve ove alternative su de fakto etički prljave - novi potencijalni dobavljači od Saudijske Arabije do Katara, preko Alžira i Irana su nisko rangirani na Indeksu ljudskih sloboda. Iz tog razloga Poltiko je sproveo istraživanje koje pokazuje čija je nafta "najkrvavija".

1. Rusija

Najgore rangirana je Rusija, sa kojom su Zapadne zemlje sasekle gotovo sve diplomatske odnose. Američki Senat u četvrtak je jednoglasno usvojio rezoluciju kojom se poziva da državni sekretar Entoni Blinken proglasi Rusiju državnim sponzorom terorizma.

Vladimir Putin Foto: EPA-EFE/MIKHAIL KLIMENTYEV / KREMLIN

2. Saudijska Arabija

Odmah nakon nje je Saudijska Arabija, čija nafta trenutno čini manje od 10 odsto ukupnog evropskog uvoza.

Ali, procenat će sigurno rasti, obzirom da je Američki predsednik Džo Bajden već posetio Bliski istok ovog meseca kako bi pokušao da obezbedi zalihe, odrekavši se svog ranijeg zaveta da će od saudijske kraljevske porodice učiniti „pariju“. Za to vreme, koalicija koju predvodi Saudijska Arabija nastavlja krvavi rat u Jemenu u kom je stradalo na hiljad ljudi. Uz to, saudijske vlasti vrše represiju nad disidentima i aktivistima za ljudska prava.

3. Iran

Iran ima najveće rezerve gasa na svetu, ali iskorištavanje toga za evropske fabrike i domaćinstva je otežano, pre svega zbog sankcija koje su uvedene zbog iranskog nuklearnog programa kojima su blokirane sve legalne isporuke nafte ili gasa.

Osim nuklearnog pitanja, Iran - na čelu sa vrhovnim vođom ajatolahom Alijem Hamneijem - nastavlja da vrši represiju nad svojim narodom, krši ljudskih prava, a takođe su i iranske snage duboko uključene u građanski rat u Siriji.

Foto: EPA-EFE/SERGEI SAVOSTYANOV / KREMLIN POOL MANDATORY CREDIT

4. Egipat

Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi složio se sa tim da pošalje više gasa Nemačkoj zajedno sa vodonikom koji je deo sporazuma o saradnji. Takođe je bioi u Parizu kako bi razgovarao sa Makronom. Uz to, Lajen je u junu najavila dogovor o dopremanju više gasa iz Egipta i Izraela u Evropu.

Ali el-Sisijev autoritarni režim ima velike probleme sa ljudskim pravima.

„Desetine hiljada vladinih kritičara, uključujući novinare i branioce ljudskih prava, ostaju u zatvoru zbog politički motivisanih optužbi“, napominje Hjuman Rajts Voč.

Pročitajte još:

5. Katar

Katar, kojim vlada šeik Tamim bin Hamad Al Tani, možda je mali, ali ove godine se suočava sa dva velika izazova- izgradnjom ogromnih fudbalskih stadiona, na kojima će se održati Svetsko prvenstvo i iznenadnom potražnjom Evrope za njihovim gasom. Nemački vicekancelar Robert Habek je posetio Dohu ranije ove godine, kako bi zaključio sporazum o gasu.

7. Azerbejdžan

O Azerbejdžanu se dugo govorilo kao o alternativnom izvoru energije, a zemlja je povezana sa EU preko Transanadolskog gasovoda za prirodni gas i Transjadranskog gasovoda.

Na putovanju u Baku ranije ovog meseca, Lajen je potpisala sporazum o povećanju isporuka za 50 odsto na 12 milijardi kubnih metara, koja će porasti na 20 milijardi kubnih metara kroz nekoliko godina.

Ali Azerbejdžan ima nikako nije neko u čiji budžet bi trebalo "upumpavati" novac. Od 2020. godine u Nagorno-Karabahu se odvija sukob između Azerbejdžana i Jermenije. Alijev, vladar zemlje, takođe ima problema sa nepoštovanjem demokratskih vrednosti. Zemlja se našla na udaru kritika zbog izborne prevare, ograničavanja slobode štampe i hapšenja i premlaćivanja opozicionih aktivista.

gasovod Foto:EPA/FILIP SINGER

8. Alžir

Mario Dragi je obezbedio nove isporuke gasa iz Alžira nakon sastanka sa predsednikom Abdelmadžidom Tebunom. Prema sporazumu koji je završen ovog meseca, alžirska državna energetska kompanija Sonatrak i italijanski Eni će razviti naftno polje i trgovati sa dodatnih devet milijardi kubnih metara gasa do 2024. godine. To će Alžir staviti iznad Rusije kao italijanskog snabdevača gasom broj 1.

Alžir ima svoje razloge da se igra politike sa gasom jer podržava pokret za nezavisnost Zapadne Sahare i nalazi se u dugogodišnjem diplomatskom sukobu sa Marokom, koji tvrdi da kontroliše teritoriju. To je već dovelo do toga da je Alžir odustao od sporazuma o saradnji sa Španijom (koja podržava Maroko) i time potvrdio da se energija koristi kao poluga u potpuno drugačijem sukobu. Vlada takođe ima lošu evidenciju o represiji političke opozicije i ograničavanju slobode govora.

9. SAD

Verovali ili ne na ovoj listi se nalaze i Sjedinjene Države. Iako neće moći da pokriju ruski udeo gasa same, Bela kuća obavezala da će iskoristiti svoj diplomatski uticaj da pomogne da se tereti sa drugih mesta dovezu u Evropu.

Kao razlog stavljanja na ovu "crnu listu" Politiko navodi to što se 6. januara u ovoj državi dogodio pokušaj državnog udara.

10. Holandija

Poslednja na listi je Holandija - snažna demokratija i najveći proizvođač gasa u EU. Ali problem sa ovom zemljom je to što bi ogromno gasno polje Groningen trebalo da bude povučeno iz upotrebe 2023. godine jer izaziva zemljotrese.

BONUS VIDEO Milanović: Hrvatska nikakav igrač, gas i naftu dobijamo iz Srbije

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram