Iako se svi pitaju šta će biti sa Nemačkom i Francuskom ukoliko njihove političke scene preuzmu Martin Le Pen ili Analena Berbok, ono čime se niko ne bavi jeste to u kojoj meri će ova promena uticati na sveoukupnu politiku Evrope.
Pročitajte još:
Angela Merkel vedri i oblači Nemačkom već skoro 16 godina. Sada, sa njenim odlaskom sa mesta kancelara biće narušena i politička stabilnost koju je ova zemlja uživala toliko dugo. Do nedavno je mišljenje većine bilo da će, uprkos tome što se povukla i pustila svog naslednika da se bori na septembarskim saveznim izborima, Merkelina Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i njena sestrinska stranka, Hrišćansko-socijalna unija (CSU) i dalje biti dominantna snaga nemačke politike.
Prošle nedelje, rezultati izbornih anketa su šokirali mnoge. Naime, stranka Zelenih pretekla je CDU za 7 odsto. Simpatizeri CDU-a ovo ocenjuju kao očekivani skok popularnosti zbog toga što je Analena Berbok proglašena za kanditata koji će predstavljati ovu stranku na septembarskim izborima. Mnogi veruju da će ova dominantna koalicija u svoj sastav uključiti i ovu sve popularniju stranku.
„Čak i ako Zeleni ne pobede, dovoljan udeo glasova primorao bi CDU sa njima uđe u koaliciju, jer oni nemaju mnogo mogućnosti“, kaže Katrin Ašbruk, izvršni direktor evropskog projekta za transatlantske odnose na Harvardu.
Uprkos rastu popularnosti Zelenih, malo ko očekuje bilo kakve radikalne promene politike u Nemačkoj, jer je CDU usvojio brojne političke predloge Zelenih tokom poslednjih nekoliko godina, a Zeleni su skrenuli udesno i primakli se centru.
Neće radikalno menjati sporna pitanja
Čak je i Sem Ozdemir, visoko pozicionirani član ove stranke, nedavno izjavio da njegova stranka neće radikalno menjati nemačku politiku prema NATO-u, evropsku politiku ili podršku Izraelu. Tri pitanja koja su u prošlosti bila sporna.
Nemačka kao najbogatija i najveća država članica, ima ogroman uticaj na pravac evropske politike. Za vreme Merkelove, Nemačka je u svemu podržavala agendu EU, vrlo retko blokirajući određene predloge.
Iako stranka naizgled ima malo apetita za vršenje radikalnih promena u EU, pobeda Zelenih u Nemačkoj označila bi kraj jedne ere u Briselu. Evropska narodna stranka (EPP), panevropska grupa desnog centra sa članovima iz svih država članica EU, dominantna je politička snaga u Briselu. Ima više izabranih lidera nego bilo koji drugi politički blok u EU i najzastupljeniji je i u Evropskom parlamentu i u Komisiji.
Ono što bi trebalo dodatno naglasiti jeste to da je rukovodstvo EPP-a usko povezano sa nemačkom kancelarkom. Čak je i Ursula von der Lajen, aktuelna predsednica Komisije i članica EPP-a, nedavno bila u kabinetu Merkelove. Nepostojanje konzervativca desnog centra u evropskom parlamentu jeste snažan pokazatelj da su evropske tradicionalne stranke suočene sa neizvesnom budućnošću.
Danijel Frenand, iz stranke Zelenih, objašnjava da dve najveće snage u evropskoj politici trenutno predstavljaju uspon progresivne politike naspram desničarskog nacionalističkog populizma, te da je to istisnulo stranke poput CDU-a sa političke scene.
„CDU je već neko vreme stranka koja menja oblik i prilagođava se svemu što bi moglo da bude potencijalna pretnja po nju. Nedavno je to bila krajnja desnica AfD, pa je krenula čak i protiv Evrope i imigracije. Oni jedu svoje glasove, pa ima smisla to što se ljudi sada okreću ka nama“, kaže on.
Diplomate i zvaničnici kažu da sada otvoreno razgovaraju o tome kako je CDU slabiji u odnosu na to kakav je bio pre pet godina.
„Iskreno govoreći, bliža je Zelenim, ako pogledate u šta ona veruje“, kaže nemački diplomata.
Čak i u slučaju da Zeleni ne pobede, koalicija sa CDU/CSU izgleda sasvim izvesno i većina u Briselu misli da bi bila savršeno stabilna.
Uskoro nova erupcija?
Međutim, za nešto više od godinu dana mogao bi naleteti drugi vulkan koji čeka na erupciju u evropskoj politici.
Naredni francuski predsednički izbori za Emanuela Makrona izgledaju daleko od sigurnih. Politikove ankete o izborima 2022. godine stavlja Marin Le Pen, liderku krajnje desničarskog Nacionalnog skupa, jedno mesto ispred Makrona. Njena stranka očigledno plaši Makrona, koji je optužen je za islamofobiju zbog komentara o borbi protiv radikalizma.
Mnogi koji dobro poznaju kako Brisel funkcioniše kažu da se zna da ako želite da se bilo šta uradi u Evropi, morate Francuze i Nemce dovesti na istu stranu. Vlada zeleno-crnih u Nemačkoj i predsedništvo Le Pen u Francuskoj mogli bi ovo izuzetno da otežaju.
„Teško je videti kako bi se progresivna, žestoko proevropska Nemačka i nacionalistička Francuska mogle usaglasiti oko velikih pitanja, poput onih o politici prema Kini i Rusiji“, kaže evropski diplomata.
Le Pen bliska sa Putinom
Poznato je da je Le Pen bliska sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i to bi moglo postati glavno pitanje, jer je politika Evrope usmerena protiv akcija Rusije u Ukrajini, njenom ophođenju prema opozicionim ličnostima i njihove agresije širom sveta, navodi CNN.
I dok stranka Zelenih nije određena po pitanju Kine, verovatno je da će ukoliko uđu u koaliciju nastaviti politiku Nemačke koja pokušava da utiče na promene u Kini i njenu trgovinu. Le Pen nije mnogo rekla o Kini, ali je upozorila da je u toj meri protiv sankcija Rusiji da bi pre podržala politiku Kine nego njih.
Bez sluha za novi pravac
„Evropska politika se menja brže nego što su mnogi u Briselu spremni da priznaju. Već smo videli velike pukotine između Francuske i Nemačke sa Makronom na čelu. Mislim da su ljudi previše paralizovani od straha da bi razmišljali o ovome, ali u stvarnosti je to mnogo opasnije od krize u evrozoni“, kaže Kluver.
„Čak i u slučaju pobede CDU-a i Makrona, politički establišment u Briselu mora da prizna da se apetit za nečim drugačijim već dugo razvija. Ako se ne pripremi na odgovarajući način, moglo bi se dogoditi da stari prijatelji u Parizu i Berlinu prestanu da budu toliko bezobzirni prema stilu vođenja koji je sve neprivlačniji za njihove glasače, prenosi CNN.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar