Kriza je šansa da se bogati konačno oporezuju kao siromašni

Svet 23. maj. 202022:31
Podeli:
Foto: Shutterstock

Neoliberalizam je na izdahu, i pravo je pitanje šta dolazi posle.

Milton Fridman je verovao da je kriza neophodna da bi se dogodila promena i da ako ova aktuelna zaista ubije neoliberalizam, nastaje prilika za suštinske društvene promene. Rutger Bergman piše da se u oktobru prošle godine na jednom od onih opskurnih desničarskih sajtova koji po pravilu šire lažne vesti pojavio tekst sa naslovom „Trojica ekonomista sa levice utiču na način na koji mladi ljudi posmatraju ekonomiju i kapitalizam“.

Jednog od te trojice, Tomasa Piketija, već je pominjao Branko Milanović, u pozitivnom kontekstu. Milanović je dugo bio jedan od tek nekoliko ekonomista koji su zapravo istraživali nejednakost, A Piketi je 2001. godine objavio knjigu u kojoj je prvi put iscrtana grafika koja prikazuje jedan odsto najbogatijih. Potom je sa drugim ekonomistom iz francuskog društvanceta s početka, Emanuelom Saezom, demonstrirao da je nejednakost u Americi sada na jednako visokom nivou kao i dvadesetih godina.

Foto: EPA-EFE/SANDER KONING

Upravo će Piketov rad inspirisati pokliče na mitinzima pokreta Okupirajmo Volstrit: „Mi smo onih 99 odsto.“

Piketi je do 2014. postao „rok zvezda među ekonomistima“, što je mnoge frustriralo; Fajnenšel tajms je među prvima lansirao frontalni napad. Obilazio je svet i delio svoj recept sa novinarima i političarima. Glavni sastojak bio je prost: porezi.

Tu na scenu nastupa treći ekonomista s početka, Gabrijel Zukman. Na dan kada su Leman Braders pali 2008, ovaj 21-godišnji student ekonomije je započeo praksu u jednoj francuskoj brokerskoj firmi. U narednim mesecima, Zukman je iz prvog reda posmatrao kako propada globalni finansijski sistem i kako, uprkos svemu, poreski rajevi u kojima najbogatiji skrivaju svoj novac opstaju.

Foto: JOSH EDELSON / AFP / Profimedia

Zukman je u roku od nekoliko godina postao jedan od vodećih poreskih stručnjaka. Napisao je knjigu u kojoj je otkrio da u poreskim rajevima leži čak 7,6 biliona dolara svestkog bogatstva, a u knjizi koju je napisao sa Saezom izračunao je da 400 najbogatijih Amerikanaca plaćaju niži porez nego bilo koja druga ekonomska grupa, od vodoinstalatera do penzionera.

Najvažniji korak je, prema njima, uvesti godišnje progresivno oporezivanje za sve multimilionere. Ispostavlja se da visoke poreske stope nisu nužno loše za ekonomiju. Naprotiv, mogu doprineti boljem funkcionisanju kapitalizma.

Pre pet godina su ovakve ideje smatrane previše radikalnim. Bivšem predsedniku SAD Baraku Obami su savetnici govorili da takvi porezi ne bi funkcionisali i da će bogati uvek pronalaziti načine da sakriju novac. Čak je i tim Bernija Sandersa odbio ponudu francuskog trojca da pomogne u kreiranju poreske politike za njegovu kampanju 2016. godine.

Ali 2016. godina je udaljena čitav u ideološku večnost od ovog trenutka. Sandersov „umereni“ rival Džo Bajden predlaže dvostruko veće poreske stope nego što je planirala Hilari Klinton pre četiri godine. Većina glasača danas je za značajno veće poreske stope za ultrabogate.

Ideologija koja je bila dominantna poslednjih 40 godina sada umire. Šta će je zameniti? Niko ne zna zasigurno. Nije teško zamisliti da bi aktuelna kriza mogla da postane još mračnija. Da će je oni koji vladaju iskoristiti da prigrabe još moći, da obustave građanske slobode i raspale rasizam, ksenofobiju i mržnju.

Foto: Shutterstock

Pročitaj i:

Ipak, stvari bi mogle da budu i potpuno drugačije, zahvaljujući radu aktivista, akademika, ekonomista. Ova pandemija bi teoretski mogla da donese nove vrednosti.

Dogma koja je definisala neoliberalizam bila je da su ljudi sebični; izvedena je iz ciničnog pogleda na ljudsku prirodu, a ostatak se nekako sam namertnuo – privatizacija, rast nejednakosti i erozija javne sfere.

Sada se otvara prostor za drugačije poglede na ljudsku prirodu, najpre za onaj da je čovečanstvo dovoljno evoluiralo da ume da sarađuje. Otuda bi se mogle izvesti vlada utemeljena na poverenju, poreski sistem ukorenjen u solidarnosti i održive investicije neophodne za sigurnu budućnost. I sve to na vreme da se pripremimo za najveći test koji nas čeka u ovom veku – klimatske promene.

Niko ne zna gde će nas definitivno odvesti ova kriza, ističe Bregman, ali smo u poređenju sa prošlom daleko bolje pripremljeni.

Komentari

Vaš komentar