Krivokapić: Želim dobre odnose sa Srbijom, ali neću ucene

Svet 13. mar. 202120:31 > 21:3211 komentara
Podeli:
Zdravko Krivokapić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

“Mnogo toga ukazuje na postojanje kriminalnih aktivnosti kod predstavnika bivše vlasti, ali oni su se za 30 godina tako zaštitili da ih vi zakonski ne možete pomeriti ni za jotu. Dakle, postoje utemeljene indicije da je u sve umešan vrh crnogorske države, ali to je na nekom drugom da dokazuje. Ne mogu da kažem da ne bih želeo da imamo najbolje odnose sa Srbijom, međutim moram da naglasim da nikada nigde nisam išao nepozvan, ali ću biti radostan ukoliko dobijem poziv da dođem u Beograd. Nemam nikakve loše namere prema gospodinu Vučiću, ja sam samo rekao jednu rečenicu koja je apsolutno tačna - a to je da se on viđao sa gospodinom Đukanovićem više puta nego što sam ja sa jednim mojim kumom”, istakao je u velikom intervjuu za Nova.rs premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić.

Prvi čovek Vlade Crne Gore govorio je za naš portal o prvih sto dana od uspostavljanja njegovog kabineta, osvrnuvši se istovremeno na sve izazove sa kojima se susretao – od zaostavštine prethodne vlasti, preko trzavica sa liderima Demokratskog fronta, pa sve do izbora u Nikšiću.

Prema njegovim rečima, izbegavao je na bilo koji način da se umeša u izborni proces u svom rodnom gradu, jer je, kako kaže, premijer svih građana, dodajući da izborni rezultati, kakvi god bili, neće predstavljati „smak sveta“.

„U ponedeljak će svi da ponovo šetaju jedni pored drugih“, navodi on.

Krivokapić se osvrnuo i na odnose sa Srbijom, ponavljajući da nema komunikaciju sa šefom srpske države Aleksandrom Vučićem. On za naš portal otkriva i dokle se stiglo u izradi zakona koji će omogućiti građanima Srbije i Crne Gore dvojno državljanstvo, kao i hoće li predstojećeg leta postojati prepreke za dolazak na crnogorsko primorje.

Zdravko Krivokapić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Dokle se stiglo sa izmenama zakona koji se odnose na dvojno državljanstvo. Hoće li moći građani Crne Gore i Srbije da imaju dva pasoša?

Kad smo napravili prvu analizu, mi smo videli da je određeni broj naših građana oštećeno, iako žive ovde, imaju porodice i plaćaju porez. To je jedan vid diskriminacije. Mi smo se opredelili da sve što liči na diskriminaciju rešimo i već smo otpočeli proceduru izrade zakona o državljanstvu. Taj zakon predstavlja problem određenim političkim partijama, jer oni misle da taj čovek koji je tu, a došao je iz Srbije ili Republike Srpske, unapred profilisan birač, a to nije tačno. Svaki čovek ima pravo da se određuje slobodno, nezavisno šta je po nacionalnosti. Uvek se išlo tom linijom da mi imamo najmanje liberalni zakon o državljanstvu, jer valjda je logika kako najmanja država treba da ima najmanje liberalni zakon. Baš naprotiv, postoje mnogobrojni primeri malih država koje imaju izuzetno liberalan zakon o državljanstvu. Mi ćemo tu da nađemo meru koja je prihvatljiva u korist ovih građana o kojima sam malopre pričao. Nacrt tog zakona, prema našim planovima, bi trebalo očekivati u maju mesecu, a onda sledi skupštinska procedura koja ne zavisi od vlade.

Svojevremeno ste izjavili kako predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Milo Đukanović imaju veoma bliske odnose. Nakon te izjave, Vučić vas je pozvao da navedete dokaze za to. Postoje li takvi dokazi?

Vidite, javnost mnogo više zna nego i sam premijer. Ja sam samo rekao jednu rečinicu koja je apsolutno tačna – a to je da se gospodin Vučić viđao sa gospodinom Đukanovićem više puta nego što sam ja sa jednim mojim kumom. A to je apsolutno tačno. Za to postoje materijalni dokazi i ja ne želim da sada budem policijac. Tačno znam šta sam rekao i zašto sam to rekao, a da li je neko povređen više ili manje, to ne zavisi od mene. Ja ništa loše nisam mislio. Dobra namera je osnovna karakteristika mog bitisanja. Nemam nikakve loše namere prema gospodinu Vučiću. Meni je žao što sam morao da kažem ono što je tačno.

Kakav je sada vaš odnos sa Vučićem? Imate li komunikaciju?

Sa predsednikom Srbije, gospodinom Vučićem sam se sreo dva puta. Prvi put na sahrani mitropolita Amfilohija, a drugi put na sahrani patrijarha Irineja. To su mesta gde se ne odvijaju dogovori i priče, jer u pitanju je čin odnosa čoveka prema onome ko je otišao na drugi svet. Mi smo tu kurtoazno, vrlo korektno, razmenili nekoliko rečenica i to je sve. Posle toga nije bilo nikakvog kontakta. To su činjenice.

POGLEDAJTE JOŠ:

Zašto je to tako?

Ja sam čovek na kojeg vi ne možete da utičete. Može da grimi i da seva, ali ja sam taj koji jesam. Ne mogu da budem drugačiji. Ja ne želim da imam bilo koji uticaj, niti iz Crne Gore u odnosu na delovanje ove vlade, niti iz druge države, niti iz stranih ambasada. Ja želim da čujem, saslušam i izaberem ono što je najbolje za Crnu Goru, a ne kako bi neko voleo da izgleda naša zemlja. Spreman sam na sve dogovore, jer, naravno, ne mogu da kažem da ne bih želeo da imamo najbolje odnose sa Srbijom. Ja nigde nisam otišao nepozvan, ali ću biti radostan da se odazovem na svaki poziv, pogotovo ako on dolazi iz Srbije.

Vlada Srbije je tražila da povučete odluku o proterivanju srpskog ambasadora, a premijerka je navela da je to razlog zašto nije prihvatila vaš poziv da dođe u službenu posetu Crnoj Gori. Postoji li šansa da to učinite?

U ovom trenutku sigurno niko u vladi ne razmišlja da povuče tu odluku. Ja ne želim da ulazim u sukob sa pravnim mišljenjem, a prema Bečkoj konvenciji sve je završeno čim prođe 72 sata. Zašto je gospodin Tarzan Milošević povučen u roku od 72 sata i ostao ambasador? Zato što je to vreme ispoštovano. Mi danas vodimo naše relacije na tome da li je gospodin Božović formalno ili neformalno postao persona non grata i da li je on bitan za buduće odnose i relacije dveju država. U Srbiji postoje brojne diplomate koje sigurno mogu da učine da odnosi između Srbije i Crne Gore budu kvalitetniji i plodonosniji, nego što je to gospodin Božović. Ako Srbija smatra da je on njen najbolji predstavnik u Crnoj Gori, onda neka ga predlože normalnom procedurom. Ne vidim zašto bi to sad predstavljalo problem i bilo smetnja dobroj saradnji i vezama. To mi liči na onu reč koju najmanje volim – ucena. Ja na ucene najgore reagujem. Dajte da to ne radimo, već da rešavamo probleme koje imamo zajednički, razgovorom i dijalogom, poštujući obe države i radeći u interesu i jednih i drugih građana.

Brojne ugledne međunarodne organizacije i deo srpske javnosti smatraju da Srbija nije demokratska zemlja, što, između redova, može da se porčita i u izveštaju Evropske komisije. Kako vama Srbija izgleda iz Crne Gore?

Ja nisam imao vremena da se bavim Srbijom, jer sam se samo i isključivo bavio Crnom Gorom. Ja znam da je Fridom haus za 2020. godinu Srbiju smestio u kategoriju „hibridnog režima“. To nije dobro. Sloboda građana treba da bude mera života u svakom pogledu, a da bi sloboda bila primenjena u praksi – demokratija to treba da obezbedi. Demokratski sistem je dobar zato što potencira onu najvažniju karakteristiku čoveka, a to je da ima pravo biranja bez pritiska. Ovo su čudni prostori i vreme, zbog kojih sam ja u nekoliko navrata citirao Šarl de Gola, koji kaže: „Jednom kad pobedite, vi ste pobedili. Drugi put kad pobedite, vi ste dokazali da vaša pobeda vredi. Treći put ako pobedite, vi ćete biti diktator“. Možda je to mera naših prostora i ako bi želeli da svi budemo bolji i kvalitetniji, to ne treba da zavisi niti od jednog čoveka, niti od jedne partije, nego od najboljeg izbora za građane bilo koje države. Ovo što pričam se odnosi na moj stav i ne govorim to zbog gospodina Vučića ili bilo koga drugog.

Kako ocenjujete odluku Vlade Srbije da vam donira 2.000 doza vakcina? Da li to tretirate kao humanitarni gest ili politički potez?

To sam doživeo isključivo i samo kao humanitarni gest, iako znam da je sve politika.

Da li bi korak ka unapređenju odnosa sa Srbijom moglo da bude eventualno izručenje Svetozara Marovića Crnoj Gori?

Mi smo kao vlada sve uradili kako bi gospodin Marović bio isporučen Crnoj Gori. Uputili smo čak i jednu novu zamolnicu, koja nije deo uobičajene diplomatske prakse, već naš pokušaj da podstaknemo nekoga da razmišlja šta je razlog zašto je gospodin Svetozar Marović toliko bitan da ne može da dođe u Crnu Goru, iako svi znaju da poseđuje kafiće i slobodno se kreće po Srbiji. Podsetiću vas da je za njim Interpol raspisao poternicu. Nas zabrinjava što je nekome sve moguće, a drugom je sve uskraćeno. Šta je to što Srbija ne može da uradi da bi isporučila gospodina Marovića? Pošto je u jednom vremenskom periodu postojao stav da je medicinska pomoć ključni element zašto je on i dalje u Srbiji, mi smo u našem dopisu posebno notirali da želimo da sve medicinske ekipe budu oko njega kako bi imao sve ono što ima i u Beogradu. Pravda mora da bude iznad svega i poznaniju prava se moraju privesti i premijer i predsednik, ako to oni zaslužuju.

Delite li želju dobrog dela vernika SPC u Crnoj Gori da vladika Joanikije treba bude novi mitropolit crnogorsko-primorski? 

Da, a sad ću da vam objasnim zašto – nekada su narodno-crkveni sabori bili mera izbora određenog vladike. Naravno, to se vremenski svelo na Sabor Srpske pravoslavne crkve. Vladika Joanikije je svim svojim dosadašnjim delovanjem postao jedan od najuglednijih episkopa SPC. On je rođen ovde, baš u Nikšiću i čitavo svoje vreme, monaškog, a kasnije episkopskog života, je vezao za Crnu Goru i on najbolje poznaje prilike u ovoj zemlji. On je čovek koji je pokrenuo litije i neko ko je bio, na određeni način, targetiran kao glavni problem litija. Njega su hapsili zbog Crkve, što govori da je dostojan trona Svetog Petra Cetinjskog.

Čini se da ste od preuzimanja vlasti naišli na otpor, ne samo bivšeg režima, već i predstavnika opozicije. Kakve danas odnose imate sa liderima Demokratskog fronta, Mandićem, Medojevićem i Kneževićem?

Ti odnosi apsolutno nisu na onom nivou na kakvom bi trebalo da budu. Ne želim da ulazim u to ko je kriv za takvo stanje, ali ako pogledamo broj “otrovnih strela” koje određeni lideri upućuju prema meni i Vladi Crne Gore, onda treba svi da se zapitamo o čemu se radi. Samo ću da citiram jednu karakteristiku koju je svojevremeno iskazao Aristotel: „Dobar možete biti samo na jedan način, a rđav možete biti na hiljadu načina“. Ako zaista želimo da Crna Gora bude drugačija, onda dajte da se poštujemo. Minimum svega je poštovanje. Ne želim dalje da komentarišem naše odnose, koji sigurno nisu na zavidnom nivou.

Zdravko Krivokapić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

A kakvi su vaši odnosi sada sa Dritanom Abazovićem i Aleksom Bečićem?

Svojevremeno sam rekao, iako nije lepo predviđati, da se radi o ljudima koji imaju potencijal da budu, ne samo crnogorski, već evropski političari, jer će Crna Gora, sigurno, ubrzo postati punopravna članica Evropske unije. Pošto je gospodin Abazović član Vlade, smatram da bi bilo ružno da ja ocenjujem člana vlade koji ima izuzetan politički šarm. U institucionalnom smislu, maksimalno sarađujem sa predsednikom Skupštine Aleksom Bečićem. On u svakom pogledu ispunjava izuzetan demokratski kapacitet. To je ujedno i nada da ćemo mi u budućem vremenskom periodu prevazići mnogobrojne probleme koje imamo u ovom izazovu tranzicije vlasti. Gospodin Bečić, profesionalno i prijateljski, želi da dobronamerno doprinese da ovaj proces iznesemo svi zajedno.

Jedan od izazova jesu i predstojeći izbori u Nikšiću. Hoće li oni ukazati da se u crnogorskom društvu zaista nešto promenilo?

Nažalost, pomenuti izbori su se našli u žiži interesovanja medija i političara. Ja mislim da nije smak sveta, kakav god ishod da bude – u ponedeljak će svi da ponovo šetaju jedni pored drugih. Nadam se da će Nikšić iskazati svoj slobodarski karakter i atmosferu izbora pretvoriti u nešto što je u korist Nikšića, a ne politike. Nažalost, politika dominira u svim segmentima društva, pa i u ovom slučaju. Jedino ako živite u Nikšiću, vi možete da razumete Nikšić, jer je to jedan izuzetan grad, gde je ljudski kapacitet najveći potencijal. Na ljude iz Nikšića ne možete da izvršite pritisak, oni će pokazati šta je njihova volja. Najvažnije je da sve protekne u miru.

Nakon što ste došli na vlast, istakli ste da je dobar deo vladine dokumentacije od 2016. do 2020. godine uništen. Govorilo se da je reč, između ostalog, o podacima koji se odnose na prisluškivanje opozicionara. Jeste saznali ko je naredio da se unište dokumenta?

Sve je krenulo odavde (Vlade Crne Gore). Mi nismo našli niti papir, niti bilo šta u nekom od računara. Kad smo krenuli u proceduru traženja tačnih podataka za dodelu stanova, mi nismo mogli da pronađemo ni jedan jedini podatak, što je onda pokrenulo čitavu priču. Nakon što je Dejan Vukšić postao v.d. direktora Agencije za nacionalnu bezbednost i pošto smo mu mi rekli šta se ovde dešavalo, onda je na isti način pokušao da dođe do određenih dokumenata, jer su postojale priče u narodu da je veliki broj tih dokumenata odvožen, paljen i uništavan. To su svi pričali. Verujte, ovaj narod nije ni malo naivan i u svakoj priči sigurno ima i neki deo istine. U toj proveri istine, gospodin Vukšić je došao do određenih saznanja na osnovu tačno definisanih izjava, čini mi se sedam svedoka, i to je procesuirano. Kasnije je usledila loša poruka koju je poslalo Tužilaštvo, koje je trebalo da istraži i procesuira sve do kraja, na najbolji mogući način. Tada bi se videlo ko je nalogodavac uništavanja dokumenata. Za sada se pretpostavlja da je nalogodavac bivši direktor Agencije za nacionalnu bezbednost.

Imajući u vidu da je nedavno obeleženo sto dana rada Vlade Crne Gore, šta biste izdvojili kao najveći uspeh vašeg kabineta u prethodnom periodu?

Ja sam to sveo na sedam elemenata.

Prvi element je ovaj koji se odnosi na pandemiju i brobu sa koronavirusom, gde smo mi, ipak, bili u zatečenom stanju. Bukvalno niko nije, od jula do dolaska na vlast nove vlade, pokušao da bilo šta uradi. Onda je to bila trka sa vremenom i mogućnostima koje su uslovljene tržištem i stavom koji je ova vlada pre toga donela, a odnosi se na činjenicu da želimo da imamo samo kontakte direktno sa proizvođačima vakcina ili vladama drugih država. Naravno, to u javnosti mnogi nisu blagonaklono prihvatili, ali je to naš stav kako bismo sačuvali bezbednost, sigurnost i kako bismo vodili računa o ekonomskim efektima koji su vezani za nabavku vakcina. Dolaskom vakcine, prvi put iz Srbije, a kasnije iz Rusije i Kine, mi smo krenuli u jedan proces u kome ćemo do kraja aprila imati više od 300 hiljada vakcina. To nam garantuje da će dočekati turističku sezonu sa našim građanima koji će biti vakcinisani. To je prvi značajni element, jer zdravlje nema cenu.

Drugi element, koji je veoma značajan, to je trenutak kad smo lansirali obveznice tri dana posle zvaničnog formiranja nove Vlade Crne Gore. Lansirane su obveznice u iznosu od 750 miliona evra. Bilo je raznih komentara, biće ih uvek, ali ono što je sigurno to je da smo na taj način obezbedili ekonomsku održivost koja će zasigurno trajati do 2022. godine.

Treći element se odnosi na izmene i dopune određenih zakona, a jedan od ključnih, zbog kojeg je došlo do podele u Crnoj Gori, je Zakon o slobodi veroispovesti. Pored pomenutog, mi smo primenili sve druge zakone koji utiču na to da možemo da obezbedimo funkcionisanje sistema na pravi način. Jedan od njih je i Zakon o fiskalizaciji, čije je pomeranje vezano za šest meseci odlaganja, kako bi na taj način omogućili privredi da se pripremi i kako bi svi jednako primenjivali taj zakon.

Četvrti element možda nismo promovisali na pravi način, a odnosi se na paket mera koji je po prvi put dat za prvi kvartal ove godine. Tim iznosom, koji je možda za neke druge države na nivou statističke greške( oko 160 miliona evra) se daje podrška privredi i građanima. Ovim paketom mera je pokriveno najmanje sto hiljada građana Crne Gore i proširen je dijapazon privrednih subjekata koji mogu da koriste benefite koji proizilaze iz ovog paketa mera. Mi smo na taj način dali podsticaj kako bi nezaposleni mogli da se vrate na svoje poslove, jer su naše mere podrazumevale dodatnu stimulaciju privrednika koji imaju mogućnost da to učine.

Peti element se odnosi na dipolomatiju, koja je do sada u Crnoj Gori nije bila zakonski utemeljena, jer se nije poštovao zakon. Broj političkih dipolamata u odnosu na karijerne je bio duplo veći. To želimo da promenimo i da težište pomerimo ka ekonomskoj diplomatiji.

Šesti element je vezan za našu esecijalnu karakteristiku i opredeljenost ove vlade – a to je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Iako nam mnogi prigovaraju da su rezultati veoma slabi u odnosu na očekivanja, mi smo uradili sve što je u našoj moći kako bismo obezbedili i procesuirali odgovarajuće slučajeve. Po prvi put je formiran i Nacionalni koordinacioni tim za borbru protiv kriminala i korupcije. Taj tim radi bukvalno danonoćno, kao i čitava vlada, kako bismo uspeli da sve sagledamo i procesuiramo. Ostatak posla, naravno, prepuštamo tužilaštvu i sudstvu.

Takođe, ukazao bih ukazao na jedan element koji bih želeo posebno da podstaknemo, a to je dobro upravljenje kompanijama, odnosno korporativno upravljanje. Za to smo pripremili odgovarajuće metode i modele, tako da ćemo ve već na nekoj od narednih sednica ćemo odabrati najbolji put kojim treba Crna Gora da se kreće kad je u pitanju upravljanje kompanijama koje su u naležnosti države. Te kompanije trebaju da rade profitabilno, da imaju dobar menadžement i da zapošljavaju najbolje ljude, kompetentne kadrove koji svojem znanjem mogu da doprinesu da te firme postanu uspešne.

Pomenuli ste borbu protiv kriminala i korupcije. U Srbiji je, kako predstavnici vlasti tvrde, borba protiv mafije. U prošlosti se često govorilo da se problem mafije i međusobni sukob klanova preneo iz Crne Gore na beogradske ulice. Jeste li vi, sagledavajući taj šesti element, razmatrali informacije koje su dolazile iz Beograda? Koliko su one utemeljene?

Verujete, radi se o informacijama koje se u nadležnosti Uprave policije i ja ne želim da se bavim tim informacijama kako ne bih svojim stavom remetio ono što su stručne karakteristike rada institucija. Uprava policije je tek pre 15 dana izvršila promenu kadrova kroz konkurs. Na pomenutom konkursu je bilo 19 kandidata, a mi smatramo da je izabrano najbolje kadrovsko rešenje i da je novi direktor postavio pomoćnike koji mogu kompetentno da odgovore svim izazovima, koji su brojni. Nadam se da će dobra saradnja između institucija Srbije i Crne Gore doprineti da sve bude sve tačno, egzaktno i u korist pravde. Najviše mi smeta što u poslednje vreme se međusobno optužujemo oko toga ko je odakle došao. To mi govori da nemamo zajedničko delovanje. Na kriminal i korupciju ne mogu da deluju nijedna, a ni druga država, stoga moraju da se pronađu modusi kako to da se prevaziđe u korist one esecijalne činjenice – da svi građani budu bezbedni.

POGLEDAJTE JOŠ:

Mislite li da je on to mogao na svoju ruku da uradi ili je ipak bio neko iznad njega ko mu je to naredio?

U Crnoj Gori ne može ništa da bude slučajno. Smatram da to treba prepustiti pravosuđu, bez obzira što postoji naša strepnja da se ponovi ono što je bilo u slučaju „Snimak“, gde je na kraju ispalo da i ono što ste videli – nije tačno. Nadam se da ipak tužilaštvo smoći snage i procesuirati ovaj slučaj na pravi način. Nažalost, nikada do sada u istoriji Crne Gore se nije desilo da dođemo do nalogodavca. Ja mislim da je došlo vreme da vidimo ko je to naručio, zašto je to uradio i šta je to toliko bilo značajno da treba da bude uništeno.

Jesu li vas prisluškivali dok ste bili u opoziciji?

Ja moram da se prvo vratim u devedesete godine. Tokom ’96. godine, ja sam, želeći da pomognem određenoj grupaciji u informatičkom smislu, bio, uslovno rečeno, politički učesnik. Tada sam se susreo sa materijalnim dokazom da neko prisluškuje moj kabinet. U prethodnih pet godina sam se dva puta obraćao povodom ovog pitanja. Prvo Agenciji za nacionalnu bezbednost, s pitanjem zašto sam bezbednosno interesantan. Tada sam imao dokaz koji se odnosio na korišćenje mobilnih telefona – to ponašanje mobilnog telefona je pokazivalo da vas neko prisluškuje. Ja sam tražio da mi neko pruži obrazloženje zašto se to čini. Takođe, svojevremeno mi je jedan rođak, koji se malo bavio tim poslovima, dao jedan broj telefona i rekao: „Ovo je taj broj, ako ti se neko javi kad pozoveš, znaj da si prisluškivan“. To sam i uradio i osoba s druge strane se javila i ja sam samo rekao: „Samo ti radi svoj posao i sve će biti u redu“. Prethodno je moja supruga pozvala isti taj broj, ali joj se niko nije javio. To znači da su zaista postojale indicije da vas neko prisluškuje, ali ja, svakako, nemam čega da se plašim. Ono što govorim vama, to govorim i u svom kabinetu, kod kuće, a i na ulici. Ja nemam taj problem. Zašto bih se opterećivao da li me neko prisluškuje ili ne? Danas tvrde da je nemoguće da vas neko ne prisluškuje. Jedino je pitanje da li je to ovlašćeno zakonski. Znate, ima paralelnih sistema, a možda neko iz takvih sistema vas prisluškuje iz nekog razloga. Međutim, zašto bi se opterećivali ako govorite i svedočite istinu? Čovek koji govori istinu nema razloga da se plaši da li ga neko prisluškuje i zašto to čini. Šta ja to mogu da uradim i kao premijer? Je želim da bude otvoreni predsednik vlade koji će svakom građaninu da podnese račun za svaki potrošeni cent. Za sve što uradim, ja želim da predstavlja meru istinske dobrote prema građanima, ne prema meni lično ili mom privatnom interesu. Mi smo izokrenuli stvari, živimo u vremenu kad je privatni interes jači od društvenog i državnog. To je nedopustivo.

Složićete se, ipak, da bi bilo skandalozno da neko neovlašećno prisluškuje premijera države?

Verujte i ako to radi neovlašćeno – ja nemam problem. Jedino što je to nelegitimno. Ja želim da sve bude legitimno. Ako je neko dao nalog za prisluškivanje, taj neko ima svoje pretpostavke zašto je to uradio. Možda da bi moja bezbednost bila bolja, ne znam. Ako rade u interesu države i ako je to legimino, onda neka.

Zdravko Krivokapić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Verujete li da iza prisluškivanja opozicije stoji vrh DPS, odnosno Milo Đukanović?

Ja nemam dokaz, stoga to može samo da bude pretpostavka. Ja sam shvatio i da politika ima svoje tržište i u tom nadmetanju svako radi svoj posao. Nažalost, imate partije koje žele da unište druge, jer su im konkurencija. Ja mislim da treba da razvijamo koncept u kojem oni koji su najbolji i najkvalitetniji dođu do izražaja.

Da li dosadašnja istraga o aktivnostima prethodne vlasti ukazuju na kriminalne radnje?

Mnogo toga ukazuje na to, ali oni su se za 30 godina tako zaštitili da ih vi zakonski ne možete pomeriti ni za jotu. Juče sam se na Savetu za privatizaciju prvi put susreo sa činjenicom da je dat na zakup najlepši deo crnogorske pjene od mora, sa ogromnom površinom, na, zamislite – 90 godina. Zamislite, zakup u prvih 30 godina iznosi 0,77 centi, sledeće tri decenije 0,88, a poslednjih 30 godina 0,99. Osobu koja je to dala u zakup bih pitao da li bi tako postupio da je to njegova lična imovina. Ovde može da se postavi pitanje da li je bilo korupcije i zašto je ta cena tako niska? To je samo jedan slučaj, a ima ih mnogo. Sve ovo govori o nesistematskom pristupu prethodne vlade, koja nije celovito sagledala sve elemente i dala rešenje u kom ni država, a ni investitor nisu oštećeni i gde građani osećaju benefite investicije.

Dakle postoje utemeljene indicije i rezultati istrage koji upućuju na sam vrh crnogorske države?

Da, to postoji, ali to je na nekom drugom da dokazuje.

Rekli ste da imate mnogo prijatelja u Beogradu, kad ćete u doći u prestonicu Srbije na kafu?

Ja sam otišao nedavno do Trebinja, nakon čega je većina medija i političara to ocenilo kao presedan. Zamislite šta bi bio kad bih došao u Beograd. Znam gde sam najčešće bio i gde me poznaju čak i konobari, ali sad kad bih to uradio, verujte da bih bio ličnovan ovde. Da ne kažem čak i u regionu. Svakako, želim da imam privatnost, ali je izgleda ne mogu imati. Ja sam jedan od retkih premijera koji se toliko prati i koji je uvek na tapetu, ukoliko uradi bilo šta što određeni deo javnost smatra da je neprimerno. Neka bude tako, ali neka bude dobro za sve nas i poruka da će to važiti jednako za svakog predsednika države, premijera, predsednika parlamenta. Ljudi istog ranga moraju da budu jednako tretirani. Zašto sam samo ja na tapetu? Verujte, jedva čekam da dođem u Beograd i da posetim jednu poslastičarnicu i jednu kafanu. Naravno, u glavnom gradu Srbije imam veliki broj prijatelja, to su najčešće ljudi iz moje profesije, ali isto tako imam i brojne rođake koje bih rado posetio.

Zdravko Krivokapić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

A hoće li građani Srbije ove godine bez problema moći da dođu u Crnu Goru na more?

Znam da je prošle godine preovladao politički stav, ali to ovog puta neće biti. Mi ćemo sve učiniti da, pogotovo turisti iz regiona, budu naši dragi gosti ove turističke, ali i svake sledeće sezone. Takođe, iz kontakta sa ruskim ambasadorom smo dobili saznanja da veliki broj turista iz Rusije želi da dođe na turističko primorje. Mi ćemo se potruditi da spremni dočekamo turističku sezonu i da ugostimo sve turiste, a pogotovo one iz Srbije koji su najbrojniji. Iako je bio stav pojedinih ljudi da bez PCR testa ne možete da uđete u Crnu Goru, mi smo se opredelili da evropski kriterijum bude vezan za države koji nastoje da pristupe Evropskoj uniji.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar