Koliko je do sada pandemija korone koštala svet

Svet 21. mar. 202116:25
Podeli:
Foto:Tanjug/Courtney Crow/New York Stock Exchange via AP

Pandemija koja je prvi istinski i neviđeno istovremeni globalni događaj u modernoj istoriji, udarila je dosad uglavnom razvijeni svet, piše danas grčki list "Efimerida ton sintakton" i iznosi kolika je zasad cena.

Pročitajte još:

Teške posledice pandemije po svetsku ekonomiju plaćaju pre svega radnici koji su veliki gubitnici duboke recesije, protivepidemijskih restriktivnih državnih mera i time izazvanog nasilnog restrukturiranja većine industrija i čitavih nacionalnih privreda.

U svetu je samo tokom prva dva meseca ove godine gubitak bruto-domaćeg proizvoda (BDP) iznosio 6,3 hiljade milijardi dolara biliona. To je najrealnija procena međunarodnih organizacija na osnovu globalne recesije od 4,5 odsto 2020. godine i s obzirom na to da je svetski BDP 2019. godine bio 86 hiljda milijardi dolara.

Globalni dug – javni i privatni – dostigao je krajem februara 281 hiljadu milijardi dolara. To je 355 odsto svetskog BDP-a.

Polovina porasta ukupnog duga u svetu za 24 hiljade milijardi dolara tokom pandemije, posledica je mera koje su preduzele države.

Druga polovina je novi dug preduzeća (povećan za 5,4 hiljade milijardi dolara), banaka (za 3,9 hiljada milijardi dolara) i domaćinstava (za 2,6 hiljada milijardi dolara).

Globalni javni dug dostigao je tako 123,9 odsto BDP-a, dok je 1946. godine, posle završetka najrazornijeg oružanog sukoba u ljudskoj istoriji  – Drugog svetskog rata, ukupan svetski dug bio 124,1 odsto BDP.

Zbog rashoda izazavanih pandemijom, budžetski deficit država sveta je dostigao 11,8 odsto svetskog BDP-a, a 2019. je bio 3,8 odsto.

Apsolutni rekord drže SAD, gde je budžetski deficit prošle godine dostigao 17,8 odsto (a 2019. je bio 6,4 odsto), dok je u evrozoni gde su uravnoteženi budžeti obavezni, deficit skočio sa 0,6 odsto 2019, na 8,4 odsto BDP 2020.

Do kraja 2020. godine širom sveta je izgubljeno 114 miliona radnih mesta. Od toga su 33 miliona nezaposleni, a 81 milion je čak napustio ekonomski aktivno stanovništvo i više ne traži posao.

Izgubljeni radni sati tokom pandemije – zbog otpuštanja, ili delimičnog ili potpunog prestanka poslovanja, ravni su radnom vremenu 255 miliona stalno zaposlenih.

Evropa je zabeležila najveći procenat (14,6 odsto) radnika koji su nezaposleni, ne rade zbog prestanka poslovanja ili im je skraćeno radno vreme.

Svetski rekord po gubitku radnih mesta postavljen je u SAD aprila prošle godine, kada se gotovo 21 milion radnika prijavio za pomoć za nezaposlene.

Prihod zaposlenih u svetu se 2020. godine smanji za 3,7 hiljada milijardi dolara. To je ravno padu prosečne zarade od 8,7 odsto, odnosno iznosi 4,5 odsto svetskog BDP-a. Najveća smanjenja prihoda zaposlenih (prosečno 12,3 odsto) su u najsiromašnijim zemljama sveta.

Procenjuje se da se ukupan obim svetske trgovine (uvoz i izvoz) smanjio za 9,2 odsto u 2020. godini, što je 4,5 odsto svetskog BDP-a.

Najveći spoljnotrgovinski udarac 2020. godine pretrpela je Latinska Amerika (sa gubitkom od 7,5 odsto BDP-a) i Evropa (sa 7,3 odsto gubitka), a najmanji gubitak je imala Azija (samo 2,5 odsto), zahvaljujući brzom rastu izvoza Kine.

Vrednost akcija na svim svetskim berzama (globalna kapitalizacija) dostigla je 110 hiljada milijardi dolara jer je tokom pandemije vreednost akcija porasla za 20 odsto u poređenju sa 2019. godinom.

Iz sveta i regiona čitajte:

„Berzanski lešinari“ – piše grčki list – „primenili su do maksimuma staru izreku: ‘Kad vidiš krv, kupuj, kupuj, kupuj!’ „, što je berze dovelo „do mahnitog rasta“.

Baš u godini pandemije (mart 2020-mart 2021.), najpopularniji berzanski indeks, njujorški „Dau Džons“, rastom od 65 odsto postavio je rekord svih vremena (preko 33.000 poena).

Tehnološki indeks Volstrita „Nasdak“ zaradio je 81 odsto, deonice digitalnih giganata poskupele su od 60 do 110 odsto.

Akcije američkog proizvodjača električnih automobila TESLA su za godinu dana poskupele za čak 670 odsto.

I sve evropske berze su zabeležile rast, neke i do 100 odsto, piše grčki list koji je članak napisao na osnovu podataka EUROSTAT-a, MMF-a, OECD-a, Medjunarodne organizacje rada (ILO), Instituta za medjunarodne finansije (IIF) i službe EU za istraživanje informacija EUROFOUND.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar