Vakcina protiv koronavirusa stiže, ali u većem delu Evrope, i pored epidemioloških mera, broj novozaraženih i umrlih raste. Neke zemlje ipak su uspele da broj umrlih drže pod kontrolom. Kako?
Pročitajte još:
Analiza podataka univerziteta Oksford i Džon Hopkins pokazala je da je dnevni broj umrlih u Finskoj, Norveškoj i Danskoj bio relativno nizak u periodu od 1. septembra do 30. novembra, uprkos relativno opuštenim epidemiološkim merama.
U ovim nordijskim zemljama, za razliku od na primer Nemačke, Francuske ili Slovenije, nije bila na snazi zabrana kretanja, niti su prodavnice i ugostiteljski objekti radili kraće. Sve se svodilo na nivo preporuka – preporuka da se nose maske, preporuka da se drži distanca, da se izbegavaju veća okupljanja, posete starijim osobama u domovina i tome slično.
Finska uspešna priča
Danska, Finska i Norveška brzo su reagovale na porast broja zaraženih i tokom leta uspele su gotovo da iskorene virus zahvaljujući jasnim smernicama, ali i spremnošću stanovnika da poštuju mere, masovnim testiranjem i praćenjem kontakata.
Finska je bila najuspešnija sa najnižim brojem zaraženih i umrlih po glavi stanovnika. Vlasti su uspevale da kontrolišu izbijanje lokalnih žarišta i istovremeno se drže najopuštenijih mera na kontinentu. Nije bilo zabrane kretanja, škole i firme su radile normalno, a nošenje maske nije bilo obavezno.
„Nema ovde ničeg magičnog – samo smo imali pragmatičan pristup“, kaže Peka Nuorti, profesor epidemiologije sa Tampere univerziteta.
Kulturni, politički i geografski faktori poput manjeg broja stanovnika, manjeg obima putovanja i visokog poverenja u vladu, pomogli su da Finska bude svetao primer u borbi protiv korone.
Finske vlasti su povećale broj testiranja sa oko 3.000 u maju na gotovo 23.000 testova krajem novembra, leto su iskoristile da se pripreme za jesenji nalet respiratornih infekcija i korone, ograničivši putovanja u inostranstvo i odlučivši se za preventivne mere umesto zatvaranja. Da bi pomogli ljudima da se izoluju i ostanu kod kuće, vlada je obezbedila i ekonomsku pomoć.
Norveški fokus
Norveška se pak fokusirala na najranjiviju populaciju. Posle prolećnog zatvaranja koje je bilo najstrožije u Skandinaviji, vlasti su se suočile sa ogromnom krizom mentalnog zdravlja i odlučile da promene strategiju. Analizom podataka utvrđeno je da je u julu 40 odsto novozaraženih bilo iz doseljeničke populacije zbog čega je norveška vlada pokrenula kampanju edukovanja imigranata vrednu 770.000 dolara, koja je urodila plodom i rezultirala značajnim padom broja zaraženih u tim zajednicama.
Šta se desilo sa Danskom?
Danska – gde je u međuvremenu broj umrlih počeo da raste zbog čega su prošle sedmice uvedene strože mere i zatvaranje na nivou cele zemlje, imala je uspešnu jesen zahvaljujući jasnim i koherentnim porukama koje su stizale sa vrha o rizicima i potrebi da se promeni način ponašanja i tako zaštite bližnji od virusa.
Danska vlada imala je i još jednu stvar koja joj je išla na ruku – poverenje građana u institucije i način na koji se kriza „hendluje“.
„Stvar je u ljudskom ponašanju“, rekao je generalni direktor danske zdravstvene administracije Soren Brostrom i dodao da ljudsko ponašanje pomaže u širenju bolesti i da je rešenje u kontrolisanju ponašanja. „Fizičko distanciranje, a ne lekovi ili vakcina, su medicinski magični metak kome se svi nadaju“, rekao je on.
Međutim, situacija se u decembru promenila. Premijerka Mete Fredriksen navela je da „na kraju, jedino što funkcioniše protiv korone je odgovornost za sebe i druge“.
Iz sveta i regiona čitajte:
Irski pristup
Sa druge strane, Irska je imala drugačiji pristup – zatvaranje i stroge restriktivne mere. To vladi možda nije donelo veliku popularnost, ali je uspelo da sačuva živote Iraca.
Iako su višenedeljna zatvaranja od leta dovela mnoge firme i preduzetnike do ivice bankrota i izbezumila Irce koji vole porodična okupljanja i druženja po pabovima, pokazalo se da su stroge epidemiološke mere urodile plodom, dovele do smanjenja kontakata i mogućnosti zaražavanja i oslobodile već preopterećen zdravstveni sistem „zelenog ostrva“.
Razlog je disciplinovanost građana da poštuju mere i odlučnost vlasti da ne popuste pod pritiskom krhke ekonomije i slušaju savete stručnjaka.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare