Sjedinjene Države, Britanija, Kanada i druge bogate zemlje rezervisale su više doza nego što im je potrebno za vakcinaciju stanovništva protiv korone, dok su mnoge siromašne zemlje ostale "kratkih rukava" i verovatno neće uspeti da imunizuju celokupno stanovništvo - bar ono koje želi i mora da se vakciniše.
Sa sve više vakcina protiv koronavirusa koje su u naprednim fazama kliničkog testiranja, bogate zemlje sve više šire već postojeći jaz u svetu, stavljajući šapu na više od polovine doza vakcina koje će se na tržišu pojaviti do kraja 2021. godine.
Dok će mnoge siromašne zemlje moći da vakcinišu najviše 20 odsto populacije naredne godine, neke od najbogatijih zemalja na svetu su rezervisale dovoljno doza da „pelcuju“ svoje stanovništvo više puta.
Pročitajte još:
Mogućnost višestrukog vakcinisanja stanovništva
Budući da nema garancija da će neka određena vakcina biti odobrena, ove zemlje sada svoje uloge stavljaju na više kandidata. Ali, ako sve doze koje su rezervisali stvarno i stignu, Evropska unija će imati dovoljno da dva puta vakciniše svoju populaciju, Britanija i SAD četiri puta a Kanada čak šest puta, pokazala je analiza Njujork tajmsa.
„Bogate zemlje su se progurale u prvi red i opustošile radnju“, rekla je Andrea Tejlor, istraživač Univerziteta Djuk koji proučava ugovore o vakcinama.
Sjedinjene Američke Države ulile su milijarde dolara u istraživanje, razvoj i proizvodnju pet najobećavajućih vakcina protiv kovida-19, poguravši ih napred brzinom i opsegom koji bi drugačije bio nemoguć. Ta podrška je, međutim, došla uz uslov: da Amerikanci dobiju prvi pristup dozama koje su napravljene u SAD.
Druge bogate zemlje pridružile su se Sjedinjenim Državama sa ogromnim narudžbinama vakcina, često uz mogućnost proširenja dogovora i nabavke još doza, čime su značajno umanjile šanse drugih, manje bogatih zemalja, da na vreme nabave cepivo koje im je preko potrebno.
SAD su obezbedile 100 miliona doza Fajzera, uz mogućnost kupovine još 500 miliona i 200 miliona od Moderne uz dodatak 300 miliona. Takođe su rezervisali i 810 miliona doza vakcina kompanija AstraZeneka, Džonson i Džonson, Novavaks i Sanofi, uz mogućnost da taj broj poraste do 1,5 miliona doza.
Britanija je obezbedila 357 miliona doza od svih tih kompanija, kao i vakcinu male kompanije Valneva, uz mogućnost kupovine još 152 miliona.
Evropska unija je obezbedila 1,3 miliona doza od istih kompanija, kao i od nemačke kompanije KjurVac, a ako se na to odluči može da dobije dodatnih 660 miliona doza.
Gotovo sve ove vakcine moraju da se daju u dve doze. Koliko brzo će bogate zemlje osigurati punu pokrivenost je neizvesno, mahom jer kandidati variraju u fazama razvoja vakcine.
Fajzerova vakcina, razvijena u saradnji sa Biontekom, sada je odobrena u Britaniji, Bahreinu, Kanadi, Meksiku, Saudijskoj Arabiji i SAD. Očekuje se da će i Moderna uskoro dobiti odobrenje. AstraZeneka, koja radi sa Oksfordskim univerzitetom, odobrenje će najverovatnije narednih nedelja dobiti u Britaniji, Indiji i drugim zemljama.
Valneva još nije krenula sa kliničkim testiranjima. Sanofi koji radi sa GalaskoSmitKlajnom nedavno je pomerio zahtev za odobrenje na kraj sledeće godine nakon što su rezultati testova pokazali da nije efikasna među starijom populacijom.
Sa druge strane, siromašne zemlje su suočene sa prilično sumornim ishodom. Zbog ograničenja u proizvodnji, mnoge siromašne zemlje će tek 2024. prikupiti dovoljno vakcina da u potpunosti imunizuju svoje populacije.
Problematična lokalna proizvodnja
Neće se sve siromašne zemlje suočiti sa teškim nestašicama. Neke su obezbedile značajan broj doza koje će se dogodine pojaviti na tržišu zahvaljujući svojim proizvodnim kapacitetima.
Indija će dogodine moći da proizvede više doza koronavirus vakcine nego bilo koja druga zemlja. Indijski serum institut, koji ima ugovore za velike količine AstraZeneka i Novavaks vakcina, obećao je indijskoj vladi polovinu proizvedenih doza. „Indija ima prioritet jer je moja domovina“, rekao je Adar Punavala, izvršni direktor Instituta.
Milijarder Karlos Slim finansirao je dogovor za 150 miliona doza AstraZenekine vakcine u Latinskoj Americi zahvaljujući proizvodnim kapacitetima u Argentini i rodnom Meksiku. AstraZenekina vakcina je dobra za siromašne zemlje jer nije skupa i lako se skladišti i čuva. Kompanija je obećala daleko više doza vakcine od bilo koje druge farmaceutske fimre: 3,21 milijardu doza od kojih će polovina otići siromašnim zemljama. Astra Zeneka nije precizirala kojim.
Kina, treći najveći proizvođač vakcina na svetu, nagovestila je da će učiniti šta može da zemlje u razvoju imaju pristup vakcinama. Prošle sedmice, Ujedinjeni Arapski Emirati su odobrili vakcinu Sinofarma, navevši da preliminarni rezultati testova pokazuju da je 86 posto efikasna.
Kako bi se pozabavili neravnopravnom raspodelom vakcina, Svetska zdravstvena organizacija i dve neprofitne organizacije koje podržava Bil Gejts, pokrenule su inicijativu obezbeđivanja milijarde doza vakcine za 92 siromašne zemlje. Još jedna milijarda će otići u desetak zemalja sa srednjim i višim prihodima.
Slično američkoj inicijativi, ali mnogo manjeg opsega, projekat poznat pod imenom Kovaks podržao je razvoj i proizvodnju potencijalnih vakcina, uključujući vakcine AstraZeneke i Novavaksa. Zauzvrat, ove dve kompanije su obećale Kovaksu stotine miliona doza.
Problem je što inicijativa ne može da prikupi dovoljno novca kako bi dostigli svoj cilj a čak i ako u tome uspeju, dve milijarde doza bi bilo dovoljno za manje od 20 posto populacije u siromašnim zemljama Afrike, Azije i Latinske Amerike.
Trka i među bogatima
Iako su bogate zemlje rezervisale veliki broj doza vakcina, moraće da sačekaju svoje doze. Proizvođačima treba vremena da po dobijanju odobrenja pokrenu proizvodnju, zbog čega zemlje neće dobiti sve doze odjednom.
„Samo zato što ste kupili 100 miliona doza, to ne znači da ćete dobiti 100 miliona doza u decembru“, rekla je Kendal Hojt, asistent profesora sa Dartmuta koja proučava globalnu distribuciju vakcina.
Kompanije su obećale različit vremenski okvir za isporuku vakcina. Prema nekim najavama, prve doze će stići 2021. godine, dok su druge daleko neodređenije i nagoveštavaju dolazak vakcina tek krajem sledeće godine. A pošto su ugovori privatna stvar, vladama i javnosti je teško da postave neke realne rokove.
Dok su Fajzerove vakcine već na putu za Britaniju, Kanadu i SAD, nejasno je kada će stići u druge zemlje. Meksiko je saopštio da bi prve vakcine mogle da stignu narednih 12 meseci.
Klemens Auer, glavni pregovarač EU rekao je da će na osnovu njihovog ugovora sa Fajzerom 200 miliona doza stići u „fiksnom dogovorenom roku“ ali nije naveo kom.
U Kanadi, vlasti su se našle na tapetu zbog ugovora sa Modernom. Vlada je još u avgustu postigla dogovor za 20 miliona doza uz mogućnost dobijanja još 36 miliona. Ubrzo potom, SAD su najavile da su postigle dogovor za 500 miliona doza, dok su Britanija i EU mesec dana kasnije objavile da su i oni postigli ugovor sa ovom farmaceutskom kompanijom.
Kada je Moderna nedavno saopštila da će prvih 20 miliona otići SAD, kanadski političari su optuženi da su napustili svoju zemlju. Ono što se nije znalo do tada je da je kao uslov za američku finansijksu podršku, Moderna obećala Amerikancima prve doze.
Doze možda jesu obećane, ali proizvodnja nije zagarantovana
Čak i ako drugi kandidati za proizvodnju vakcine poput Džonsona i Džonsona uskoro dobiju odobrenje i podele pritisak sa Fajzerom i Modernom, nema garancija da će komšanije moći da ispune svoje obaveze sledeće godine.
„Ljudi misle da samo zato što smo u trećoj fazi kliničkih testiranja pokazali da imamo bezbednu i efikasnu vakcinu, da će vakcina odmah biti upotrebljena“, rekao je dr Ričar Hačet, šef SZO-vog Kovaks programa. „Proizvodnja vakcina je veliki i ozbiljan izazov“, dodao je on.
Zbog problematične proizvodnje, neke kompanije su morale da promene svoje planove. Fajzer je prvobitno obećao 100 miliona doza do kraja godine, samo da bi prepolovio taj broj na pola. Novavaks je odložio klinička testiranja delom jer ne mogu da naprave dovoljno doza.
U drugim slučajevima, proizvođči vakcina i njihovi partneri su obećali daleko više doza nego što mogu da naprave. AstraZeneka se obavezala da će proizvesti 3,21 milijardu doza ali trenutna proiozvodnja omogućava svega 2,86 milijardi. Džonson i Džonson su obećali 1,3 milijarde ali mogu da proizvedu 1,1 milijardu.
Iz zemlje i sveta čitajte i:
Bogate da dele a ne da gomilaju
Sa sve očiglednijim jazom između bogatih zemalja sa gomilom vakcina i siromašnih bez vakcina, pritisak na bogate zemlje raste i sve češće se čuju pozivi da promene svoje planove i podele sa onima manje bogatim.
Australija, Britanija, Kanada, EU obećale su finansijska sredstva Kovaksu. Sada ih pozivaju da smanje narudžbine kako bi neke doze stigle i do siromašnih zemalja koje su na kraju reda.
„Najgori mogući ishod je da ponudite vakcine za celokupnu populaciju jedne zemlje pre nego što ste vakcinisali najrizičnije grupe u drugim“, rekao je dr Brus Ajlvard iz SZO.
Bogate zemlje kojima će vrlo verovatno ostati više doza nego što mogu da upotrebe pozvane su da doniraju te vakcine. Kanada je već počela da razmatra način na koji bi to mogli da urade.
Do sada, SAD se vrlo vidljivo nisu ukljućivale u raspravu o nepravednoj podeli vakcina. Najveća svetska sila nije ponudila nikakvu pomoć Kovaksu a odlazeći predsednik Donald Tramp promosivao je nacionalizam u vakcinaciji na svakom koraku.
On je, međutim, početkom meseca potpisao izvršnu naredbu na osnovu koje će se Amerika, kada obezbedi dovoljno zaliha za Amerikance, uključiti u međunarodne napore vakcinisanja „saveznika, partnera i drugih“.
Sa dolaskom Džoa Bajdena na čelo SAD, Kovaks zvaničnici se nadaju da će se Amerika više uključiti. Bajden je već obećao da će odbaciti odluku prethodnika da se SAD povuku iz SZO.
ALI…
Ali čak i ako bogate zemlje poklone svoje viškove, ostatak sveta neće imati sve potrebne doze do kraja sledeće godine. Neki eksperti predviđaju da će tek 2024. godine biti dovoljno vakcina za sve. Drugi, poput Hačeta, očekuju da će kako se sve više ljudi bude zaražavalo i svet sticao kolektivni imunitet, potreba za vakcinama opasti pa će već krajem 2022. biti dovoljno doza za sve.
Okreni, obrni, mnogo ljudi će umreti do tada.
A ako se ispostavi da je vakcinacija protiv korone potrebna svake godine, poput one protiv gripa, to će momentalno promeniti situaciju, kaže dr Krišna Udajakumar, direktor Djukovog centra za inovacije.
„A tada je sve moguće i ništa više ne važi“, rekao je on.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare