U vreme korona-krize, zemlje-članice EU koncentrišu se same na sebe. Koordinacija u borbi protiv virusa trebalo bi da izgleda drugačije. Evropska komisija prisiljena je da reaguje, umesto da kreira zajedničke mere.
Putovanja bez granične kontrole kroz šengensku zonu, slobodna razmena roba, mogućnosti zaposlenja širom Evropske unije… Sve su to blagodeti koje omogućava ili koje je omogućavalo unutrašnje tržište EU. Ali takvog unutrašnjeg tržišta trenutno nema. Evropska unija predviđa doduše mogućnost ponovnog uvođenja kontrola i granica između država-članica u strogo definisanim vanrednim situacijama, ali tome bi trebalo da se pristupa ujednačeno i koordinirano, piše Dojče vele u novoj analizi.
Brzo širenje epidemije korona-virusa dovelo je međutim do toga da je svaka država postala sama sebi najvažnija. Vlade pojedinih članica EU samoinicijativno su uvele granične kontrole. Neke zemlje, poput Poljske, potpuno su zatvorile svoje granice, druge su zabranile putovanja ili ograničile izvoz medicinske robe.
„Možete videti da u Evropi solidarnost ne funkcioniše kada situacija postane ozbiljna“, požalio se u sredu austrijski kancelar Sebastijan Kurc. Pritom je i njegova vlada preduzela jednostrane mere.
Pročitaj i:
„Moramo da sarađujemo“, kaže predsednik Savetu EU Šarl Mišel u Briselu. On bi trebalo da se postara da Savet šefova država i vlada Unije i dalje radi, i da se dogovara. I konačno, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen želi da zatvaranje granica standardizuje – nakon što su je zemlje-članice stavile pred svršen čin. Komisija zadihano kaska za nacionalnim državama – a to nije baš bilo tako zamišljeno.
„Krivi su samo oni koji ne čine ništa“, branio je nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer jednostrane korake svoje zemlje. Dok se EU i većina zemalja-članica dogovore o zajedničkom načinu, prođe mnogo vremena. Zehoferu i većini njegovih kolega to traje suviše dugo, a pasivnost je posljednja stvar za koju on želi da ga građani optuže.
U ovim teškim vremenima nije zaustavljen samo međunarodni putnički saobraćaj, već se i teretni suočava s velikim zastojima. Kamioni su se zbog kontrole zaglavili na mnogim granicama. Pravovremenoj proizvodnji s nesmetanim lancem snabdevanja u Evropi preti kolaps – ili je već kolabirala s obzirom na to da su fabrike zatvorene zbog korone. Uz to, postoji problem što ljudi koji žive u pograničnom pojasu, a rade s druge strane granice ne mogu više lako da odlaze na posao.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen želela bi da ublaži kontrole granica unutar EU. Preduslov za to bilo bi rigorozno zatvaranje spoljnih granica EU. To je ista logika koja je važila za ilegalnu migraciju: države-članice mogu da odustanu od kontrole unutrašnjih granica samo ako se na spoljnim vrše efikasne provere.
Ursula fon der Lajen je predložila da, uz nešto izuzetaka, ulazak u EU bude suspendovan na 30 dana. Više od predloga, predsednica Komisije po tom pitanju ne može da uradi, jer države-članice same odlučuju da li će predlog da prihvate i realizuju ga ili neće.
Na spoljnim granicama EU do sada se, kako se čini, ništa nije promenilo. Tamo države vrše kontrole kao i pre – neke bolje, neke lošije. To mnogim članicama EU nije dovoljno. One žele da budu sigurne i da same uspostave kontrolu. To važi i za Nemačku.
Evropska komisija je u defanzivi. Njen portparol je u sredu doduše izrazio očekivanje da će vlade zemalja-članica primeniti smernice EU „u duhu saradnje i solidarnosti“, ali te smernice „nužno ne znače ukidanje kontrole na unutrašnjim granicama“.
I dok je unutrašnje tržište u nadležnosti Komisije, zdravstvena politika je odgovornost država-članica. Šta to znači u vreme korona-virusa, prva je osetila najteže pogođena Italija. Nemačka i Francuska su u početku ograničile izvoz zaštitne opreme u Italiju, kako bi mogle da prikupe zalihe za sebe. Nemačka sada ponovo dozvoljava isporuke. Komisiji kao mogući zadatak u toj oblasti ostaje da obezbedi zajedničku nabavku i distribuciju medicinske robe i opreme koja je važna za suzbijanje zaraze.
Vlade zemalja-članica EU se pre svega nadaju pomoći Brisela u borbi protiv nadolazeće recesije. Zatvaranje proizvodnih pogona, obustavljanje proizvodnje i pad vrednosti akcija ekonomski pad čine gotovo neizbežnim. Bude se sećanja na finansijsku krizu od pre desetak godina. Tada je Mario Dragi, šef Evropske centralne banke, rekao da će učiniti „sve što je potrebno“ za spas evra.
Tako bi trebalo da bude i sada. Evropska centralna banka je u noći između srede i četvrtka najavila program hitnih mera kako bi ublažila ekonomske posledice korona-krize. Navodno se radi o 750 milijardi evra. Banka planira da iskoristi taj novac za otkup državnih i korporativnih obveznica do kraja godine. Francuski predsednik Makron i španski premijer Sančez pozdravili su tu meru.
Na vrhuncu krize evra, mnogi su kritikovali politiku Evropske centralne banke. To se ponavlja i u jeku korona-krize. Markus Ferber, finansijski ekspert poslaničke grupe Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, upozorava: „Čak i najveći program otkupa obveznica ne može da popravi prekinute i poremećene lance snabdevanja. Evropska centralna banka ne sme da prekorači dozvoljeni prag kada je reč o finansiranju nacionalnih država.“ Taj program se mora okončati čim dođe do oporavka ekonomije.
Fabio de Masi na to gleda potpuno drugačije. On je zamenik predsednika poslaničke grupe levice u Evropskom parlamentu i nije zadovoljan time što Evropskabanka namerava da kupuje obveznice. Umesto toga, on poziva na stvaranje „zajedničke korona-obveznica kako bi se sprečila još jedna kriza evra“.
Poput Ferbera i De Masi razmišlja o vremenu nakon korona-krize. Međutim, on dolazi do potpuno drugačijeg zaključka: „Da bi se smanjio javni dug nakon krize, potrebno je uvesti porez na imovinu milionera i milijardera“.
Predstojeća recesija mogla bi lako da preraste u veliku finansijsku krizu. U tom slučaju ponovno preti izbijanje dužničke krize. Toga se pribojava predsednik minhenskog instituta Ifo, Klemens Fuest. To bi takođe otvorilo ozbiljne nesuglasice unutar EU oko mogućih kontramera. Sadašnji nedostatak solidarnosti pokazuje da se Evropskoj uniji, u slučaju takvog scenarija, ne piše ništa dobro.
