U Nemačkoj nastavlja da raste broj zaraženih, ali koje mere preduzeti, kad svaka od 16 saveznih pokrajina odlučuje sama za sebe? Da li bi to trebalo promeniti? O tome se trenutno žestoko raspravlja.
Svakog jutra državni epidemiološki Institut Robert Koh (RKI) objavljuje koliko je novozaraženih koronavirusom u Nemačkoj. Krivulja opet ide na gore: 561, 1390,1510, 1707, 2043… To su brojevi od prošle nedelje. Na početku sedmice brojke su uvek manje, ne zbog toga što se preko vikenda niko ne zarazi, već zato što sva pokrajinska predstavništva ne dostavljaju vrednosti od vikenda, što je samo jedna od nemačkih federalnih specifičnosti.
„Korona se vratila punom snagom“, upozorava bavarski premijer Markus Zeder. I dodaje: „Moramo ponovno da povučemo uzde“. Kao i tokom proleća, Nemačkoj preti eksponencijalni rast krivulje novih zaraza. Zeder zato želi da uvede jedinstvena pravila za čitavu Nemačku, bar što se tiče obaveze nošenja maski, visine kazni za nepridržavanje pravila, te dozvoljenog broja osoba na privatnim i javnim događajima. „Ako ne uvedemo jedinstvene mere, velika je verovatnoća da nećemo biti u stanju da sprečimo negativan razvoj događaja“, zaključuje bavarski premijer.
Pročitajte još:
O tome ko šta sme ili ne sme kad su u pitanju mere protiv korona-virusa, to u Nemačkoj, prema Zakonu o zaštiti od epidemija, odlučuju same savezne pokrajine. Rezultat: gotovo je nemoguće sagledati koje mere su u kojoj od 16 pokrajina na snazi. Tako recimo u Bavarskoj u javnosti sme da se sastaje najviše deset osoba, malo dalje u Baden-Virtembergu taj broj raste na 20, u Šlezvig-Holštajnu 150, a u Berlinu uopšte nema ograničenja po tom pitanju. Slično je i s okupljanjima u privatnom okviru.
Nejednakost postoji i kada je u pitanje nošenje maski. To se posebno odnosi na škole: različita pravila o tome kada bi trebalo nositi masku, za vreme nastave, odmora ili na hodnicima – to varira od pokrajine do pokrajine. Isto se odnosi i na kazne za nepridržavanje nošenja maski, npr. u javnom prevozu. Negde je kazna 50, a negde 500 evra. Ali ni kontrole nošenja maski ne sprovode se svuda.
Ovakva situacija je neodrživa – i to ne misli samo bavarski premijer Zeder, koji se od samog početka krize zalaže za stroža pravila – već i nemačka kancelarka Angela Merkel. Ona je poslednji put s premijerima saveznih pokrajina o korona-merama razgovarala pre puna dva i po meseca. Otada se mnogo toga promenilo. Letnja pauza je bila jednostavno suviše duga, kritikuju mnogi, među njima i premijeri nekih saveznih pokrajina.
Merkel i premijeri pokrajina zato ponovno raspravljaju ovog četvrtka i to ne o popuštanju, nego o uvođenju jedinstvenih mera na čitavom području zemlje. Koje mere pripremiti za jesen i zimu kada će ponovno više ljudi da se zadržava u zatvorenom prostoru. Kako regulisati silna božićna slavlja, ali i karneval koji zvanično počinje već u neovembru, a vrhunac doživljava u februaru?
Sve su glasniji oni koji u potpunosti žele da ove godine zabrane karneval. Ali te zahteve su u karnevalskim centrima, poput Porajnja, dočekali na nož. Premijer Severne Rajne-Vestfalije Armin Lašet, koji se bori i za poziciju naslednika Angele Merkel, tu uočava veliki potencijal za dalje svađe. On ukazuje da je karneval tradicionalno i simbol „protivljenja vlastima“, jer karnevalsko ludilo ima korene u tome da „mali čovek“ radi ono što država ne želi, naime da nesmetano luduje po ulicama. Zabraniti karneval je, prema njemu, zato veoma upitna mera.
Potencijal za konflikt ne leži samo u odnosu prema karnevalu, već i u odnosu prema merama protiv širenja zaraze, u zavisnosti od toga o kojoj pokrajini je reč. Istočne pokrajine od samog početka pandemije beleže mnogo manje vrednosti nego one na zapadu. „Kod nas nema potrebe za dodatnim merama“, kaže premijer Saksonije-Anhalt Rajner Hazelof. On i njegove kolege sa istoka i dalje su za regionalni i ciljani pristup.
Dve trećine novih zaraza otpada na samo tri zapadne savezne pokrajine: Severnu Rajnu Vestfaliju, Bavarsku i Baden-Virtemberg. I porast tih brojki ima veze s izlascima i zabavama, ali i sa alkoholom. Pod uticajem alkohola, oprez nestaje. Mere poput obaveznog upisivanja gostiju u restoranima i kafićima nisu preterano efikasne. Mnogi samo nervozno, bezvoljno i nečitko ispisuju svoje podatke. Ponekad se i namerno upisuju pogrešni podaci. Ugostiteljsko osoblje nema ni volje ni vremena da kod svakog gosta proverava tačnost podataka. Pritom stručnjaci praćenje karika zaraze smatraju jednim od najvažnijih oružja u borbi protiv širenja pandemije.
U takvim uslovima je teško ili nemoguće boriti se protiv širenja zaraze. A uz sve to, nakon što je vlada naložila svima koji se vraćaju iz rizičnih područja da se obavezno testiraju (a besplatno mogu da se testiraju i svi oni koji uopšte dolaze s odmora), laboratorije širom Nemačke „pucaju po šavovima“ i uskoro više neće moći da obrađuju toliku količinu testova. Predstavnik nemačkih socijaldemokrata (SPD) zaduđen za pitanja zdravstva Karl Lauterbah upozorava da laboratorijama već sada nedostaju sredstva za testiranje.
Neki stručnjaci ionako smatraju da su testovi u određenoj meri besmisleni, jer je kod mnogih zaraza sveža i kao takvu ju je nemoguće dokazati. Zato ministar zdravlja Jens Špan po najnovijem traži da se besplatni testovi ukinu i da se umesto toga uvede obavezan dvonedeljni karantin odnosno samoizolacija, koju je moguće prekinuti nakon pet dana ako test bude negativan. Povratak u Nemačku iz rizičnih područja neće biti više tako jednostavan.
A da li će svi koji se vraćaju iz rizičnih područja to vlastima zaista i da prijave – to je već drugo pitanje.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar