Sa više od 5.000 slučajeva koronavirusa i 100 smrtnih slučajeva dnevno, Bugarska se brzo približava još jednom vrhuncu zaraze. Iako se broj smrtnih slučajeva povećava, a zdravstveni sistem je preopterećen, većina Bugara i dalje odbija vakcine protiv koronavirusa.
PROČITAJTE JOŠ:
Bugarska ima najnižu stopu vakcinacije u EU od 27 država, sa samo 21,8 odsto populacije koja je potpuno vakcinisana. Jedan od miliona Bugara koji ne žele da se vakcinišu je Dimo Indžov, 30-godišnji prodavac koji živi u Sofiji.
„Ne brinu me neželjeni efekti, svaki lek ima neželjene efekte. Umesto toga, činjenica je da su vakcine nove i da su njihova ispitivanja na ljudima ubrzana“, rekao je.
Dodao je da generalno nije protiv vakcina, ali da u ovom trenutku ne vidi potrebu za vakcinacijom protiv korone, jer je nekoliko puta bio izložen virusu i nije se razboleo, prenosi Al Džazira.
Oklevanje u vezi sa vakcinacijom koštalo je Bugarsku hiljade života. Otkako je počela kampanja masovne vakcinacije u martu, registrovano je oko 11.000 smrtnih slučajeva od koronavirusa.
Stučnjaci su rekli da su dezinformacije, loše organizovane kampanje vakcinacije i konfliktne poruke političara i zdravstvenih vlasti neki od razloga zašto je primena vakcina tako niska.
Mladi i zdravi ljudi poput Indžova će najverovantije oklevati da se vakcinišu, pokazalo je septembarsko istraživanje “Galupa intenernešenala”.
Oni su činili značajan deo od 45 odsto ispitanika. Još jedna anketa koju je “Trend” sproveo u novembru prošle godine pokazala je da su teorije zavere i dezinformaije oblikovale stavove javnosti prema koronavirusu.
“Moramo da bacimo vakcine ili da ih poklonimo”
Prema rečima dr Miroslava Spasova, lekara opšte prakse iz Sofije, širenje dezinformacija na društvenim mrežama šteti naporima lekara da vakcinišu ljude. Od njegovih 3.000 pacijanata, samo je 700 vakcinisano.
„Trenutno smo zatrpani vakcinama, ali moramo da ih ili bacimo ili damo drugim zemljama jer ljudi ne žele da se vakcinišu“, rekao je za Al Džaziru.
Rekao je da su vlada i medicinska zajednica odigrali ulogu u neuspehu, tvrdeći da grupe sa visokim rizikom nisu prioritet u vakcinaciji, dok vlasti nisu uspele da pokrenu kohezivnu informativnu kampanju.
Zvaničnici su takođe zakasnili da uključe lekare opšte prakse u akciju vakcinacije.
Lekari protiv vakcinacije
Dr Spasov je istakao da neki lekari obeshrabruju pacijente da se vakcinišu, uprkos brojnim dokazima o njihovoj efikasnosti.
Neki bugarski lekari su se javno izjasnili protiv vakcinacije. Dr Atanas Mangarov, redovni gost TV emisija i zagovornik imuniteta krda, lažno je tvrdio da ljudi koji su zaraženi koronavirusom razvijaju imunitet koji ih štiti od nove infekcije, a vakcine ne.
Skepticizam u vezi sa vakcinacijom među medicinskim radnicima se takođe ogleda u relativno visokim stopama nevakcinisanog osoblja. Prema bugarskom sindikatu lekara, oko 30 odsto lekara nije vakcinisano protiv koronavirusa. U nekim bolnicama u Sofiji, polovina osoblja nije vakcinisana.
Zamenik ministra zdravlja dr Toma Tomov, koji je nekada vodio odeljenje za koronavirus u jednoj od glavnih prestoničkih bolnica, priznao je da negativni stavovi prema kampanji vakcinacije među medicinskim radnicima prestavljaju problem. On je okrivio nedostatak finansijskih sredstava za nesposobnost ministarstva da sprovede sveobuhvatnu informativnu kampanju usmerenu na opštu populaciju.
Lažni sertifikati o vakcinama
Jedan od izazova je širenje lažnih sertifikata o vakcinama. Bugarska i druge zemlje EU koriste centralizovan sistem podataka za registraciju građana koji su primili vakcinu.
Međutim, poslednjih meseci su se pojavile ilegalne šeme u kojima lekari naplaćuju onima koji neće da se vakcinišu između 170 i 300 dolara da bi im izdali dokaz o vakcinaciji.
Dr Tomov kaže da će to biti teško da proveriti. Dodao je da ministarstvo svake nedelje prima na desetine izveštaja o lažnim sertifikatima koje prosleđuje agencijama za sprovođenje zakona.
Političari se plaše gubitka glasova
Paralelno sa krizom oko koronavirusa, Bugarsku je potresla i politička nestabilnost. Dva puta su ove godine održavani parlamentarni izbori, ali vlada nije formirana. Građani će na birališta i po treći put 14. novembra.
Akcija vakcinacije je zato postala politički fudbal. Bivši premijer Bojko Borisov okrivio je privremenu vladu za nisku stopu vakcinacije i rekao je da je ministarstvo dozvolilo upotrebu vakcina sa isteklim rokom trajanja.
Međutim, ministar zdravlja dr Stojko Kacarov je rekao da je poslednji kabinet Borisova odgovoran za neuspelu kampanju vakcinacije.
Petar Čolakov, vanredni profesor sociologije na Institutu za proučavanje društva i znanja pri Bugarskoj akademiji nauka, ističe da postoji nedostatak volje širom političkog spektra da se podstakne vakcinacija što je ozbiljno narušilo poverenje javnosti u kampanju.
BONUS VIDEO: Izraelci primaju treću dozu vakcine
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare