Kineski naučnici otkrili su nedavno čak 30 vrsta mutacija koronavirusa, od kojih je najteži oblik stigao u Evropu i Njujork, mutirao i postao daleko smrtonosniji od onog blažeg oblika, koji se od Kine probio do zapadne obale SAD-a.
Prema novoj studiji iz Kine, moglo bi da postoji čak 30 različitih vrsta koronavirusa. Naučnici sa Univerziteta „Zeiang“ proučavali su određeni broj pacijenata sa koronom i otkrili 30 mutacija, od kojih 19 nikada ranije nisu viđene, piše Daily Mail.
Neke mutacije pojačale su sposobnost virusa da napadnu ćelije u telu, a druge su pomogle da se bolest brže razmnoži.
Genetski najsmrtonosniji sojevi bili su slični onima koji su se širili u Evropi i u Njujorku, izvestila je Južna Kina „Morning Post“.
U međuvremenu, slabiji sojevi bili su slični onim koji su pronađeni u drugim delovima SAD-a, kao što je država Vašington. Naime, ovi autori kažu da su njihovi nalazi zasnovani na samo 11 pacijenata, a prvi su koji su pokazali da mutacija može uticati na težinu bolesti. Oni veruju da bi ranije neprijavljene mutacije mogle biti razlog za pogubne smrtne slučajeve Evrope i Njujorka.
Još uvek nije jasno zašto se agresivni soj COVID-19 proširio na Evropu, a blaža verzija pogodila velike delove SAD-a. Ipak, naučnici kažu da virusi neprestano mutiraju kako bi prevazišli otpornost imunološkog sistema u različitim populacijama.
Tu se dolazi do pete studije koje tvrde da su SAD pogodile dve različite grupe koronavirusa, da tip A dominira na Zapadnoj obali, a smrtonosniji je tip B u Njujorku. Stručnjaci kažu da se epidemija tipa A proširila na SAD iz Kine, a kriza u Njujorku verovatno je došla iz Evrope, koju je takođe raketirao tip B.
Pročitajte još:
Za poslednju studiju, objavljenu na servisu za štampanje medRkiv.org, tim je analizirao viruse sojeva 11 pacijenata sa kineskim koronavirusom. Tim, koji je vodio profesor Li Lanjuan i njegove kolege, testirao je koliko efikasno virus može da inficira i ubije ljudske ćelije u laboratoriji. Opterećenje virusa – količina virusa – procenjeno je u svim ćelijama posle jedan, dva, četiri i osam sati, kao i sledećeg dana i 48 sati kasnije.
Stručnjaci su takođe pogledali citopatske efekte, bilo da je virus strukturno promenio ćeliju tokom infekcije, pa sve do tri dana nakon eksperimenta.
Rezultati pokazuju da su najagresivniji sojevi stvorili do 270 puta veće količine virusa od najmanje moćnog tipa. Sojevi koji su proizveli najviša virusna opterećenja doveli su do „veće smrtnosti ćelija“, otkrila je profesorka Li i njen tim.
Pišući u svom radu, oni su naveli:
„Naši rezultati pokazuju da posmatrane mutacije mogu imati direktan uticaj na opterećenje virusa i CPE. i sugerišu da mogu značajno da utiču na patogenost (sposobnost izazivanja bolesti) SARS-CoV-2.“ Ovaj tim pronašao je neke od najsmrtonosnijih mutacija u Zeiangu, gde je univerzitet. Te su mutacije viđene i u nekoliko teško pogođenih evropskih zemalja kao što su Italija i Španija, pre nego što su se proširile na američki epicentar Njujork.
Međutim, neke od blažih mutacija bile su sorte, uglavnom pronađene u SAD-u, uključujući i saveznu državu Vašington, što bi mogao biti soj koji je zatvorio Vuhan, odakle virus potiče. Međutim, naučnici su priznali da je „puna mutaciona raznolikost virusa u Vuhanu u ranim danima još uvek nepoznata“.
Istraživači su upozorili da samo zato što su mutacije blaže, ne znači da postoji nizak rizik od smrtnosti. Deset od 11 ispitivanih pacijenata imalo je jasne veze sa Vuhanom, gradom u kojem je pandemija počela u decembru. Svi pacijenti, starosti između četiri meseca i 71 godine su se oporavili. Bilo je osam muškaraca i tri žene. Dva pacijenta u Zeiangu, jedan u 30-ima i jedan u 50-ima, teško su se razboleli nakon što su dobili slabije sojeve.
Iako su se oba pacijenta oporavila, stariji je lečen na odeljenju intenzivne nege. Istraživači su otkrili oko 30 mutacija, a oko 60 odsto njih, ili 19, bili su novi. Pacijenti sa koronom, primili su svi isti tretman bez obzira na soj koji imaju. Međutim, sojevima biti potrebni različiti napori u borbi protiv virusa, koji podvrgava jednu mutaciju mesečno, kažu naučnici.
„Razvoj lekova i vakcina, iako je hitan, mora da uzme u obzir uticaj ovih mutacija koje se gomilaju… kako bi se izbegle potencijalne zamke“, rekli su ovi istraživači.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare