Sada je već opštepoznata teza da su "populisti" (eufemizam za ekstremne desničare) skloni da ignorišu opasnost koju predstavlja pandemija koronavirusa, da su se ti isti populisti ove godine ispostavili izbornim žrtvama pandemije, ali i da je pandemija konačno razotkrila političnu nekompetentnost populista na čelu nacionalnih vlada. Stvari, ipak, malo drugačije stoje.
Pročitajte još:
Komparativno istraživanje desničarskih stranaka u Evropskoj uniji pokazalo je da je jedini populista koji je zaista pretrpeo politički poraz zapravo američki predsednik u odlasku Donald Tramp, a da su evropski lajt diktatori ostali maltene netaknuti. Štaviše, nisu čak svi na isti način ni upravljali pandemijom.
Donald Tramp je izgubio predsedničke izbore u Americi od demokratskog protivkandidata Džoa Bajdena koji će 20. januara biti inaugurisan kao novi američki predsednik, i mnogi veruju da je pandemija bila jedan od ključnih faktora koji su Trampu onemogućili reizbor za Belu kuću. Dokazano je da ne samo da je znao da Americi preti opasnost od smrtonosne epidemije, već i da je umanjivao tu opasnost i značaj i tako doveo zemlju do toga da svakodnevno broji hiljade preminulih.
Sa druge strane, evropski desničari nisu ignorisali pandemiju. Naprotiv, išli su do drugog ekstrema, pošto su isticali opasnost virusa do tačke dizanja opšte uzbune, a mnogi od njih širili su i ogromne količine opasnih dezinformacija i laži o koronavirusu.
Mateo Salvini i njegova partija Liga u Italiji su virus predstavili kao ogromnu pretnju, ali su ipak obrnuli ploču kada se ispostavilo da je u najteže pogođenim oblastima u Italiji na vlasti upravo Liga.
Reakcije na pandemiju su se, piše Gardijan, na desnici u više navrata menjale.
Veliki broj desničarskih stranaka u opoziciji isprva su upućivale žestoke kritike svojim vlada, tvrdeći da su presporo reagovale, ali kada su vlade odlučile da uvedu mere poput lokdauna, iste desničarske stranke odmah su ovakve restrikcije nazivale „antidemokratskim“ i „neustavnim“.
Alternativa za Nemačku (AfD) tvrdila je da je sloboda govora „najočiglednija žrtva korone“, dok je austrijska Slobodarska partija upozoravala na „totalitaristički“ nadzor građana.
Velika je zabluda da su desničari najveći gubitnici pandemije. Istraživanje 31 desničarske stranke u EU pokazalo je da je tek polovina ovih stranaka izgubila deo podrške u prvom talasu koronavirua, između marta i juna. Pet je zabeležilo rast podrške, a deset stranaka ostale su na istom.
Pročitajte još:
Kako su se stranke kotirale u pandemiji zavisilo je i od toga da li su vlast ili opozicija. Desničarske stranke na vlasti u Mađarskoj i Poljskoj u prvom talasu su beležile rast podrške, a u drugom pad.
Ipak, važna je činjenica da su sve zemlje u čijim vladama učestvuje jaka desnica – u centralnoj i istočnoj Evropi, a te oblasti u prvom talasu nisu bile snažno pogođene pandemijom.
Suština istraživanja koje je preneo Gardijan je da je veliki deo javne debate o sprezi desnice, populizma i koronavirusa – pogrešan. Generalno posmatrano, desnica nije ignorisala virus, nije pretrpela zbog pandemije gubitke na izborima, niti ispala nesposobna.
Još važnije, ovo istraživanje pokazalo je da je bilo pogrešno posmatrati evropsku desnicu kroz prizmu Donalda Trampa. Američki predsednik u odlasku ipak je više izuzetak nego pravilo i dok se on priprema da napusti Belu kuću, evropska desnica i dalje je snažan i opasan igrač.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar