Nakon što je predsednik Avganistana Ašraf Gani pobegao u inostranstvo, a njegova vlada pala, talibani su preuzeli kontrolu Avganistan. Iako obećavaju da neće biti odmazde i da će žene moći da se školuju, svet je skeptičan. Sećanja na njihovu vladavinu od 1996. do 2001. godine, kada su na snazi bili šerijat i brutalna javna kažnjavanja i pogubljenja, još su sveža. Ko su ljudi na čelu talibanskog pokreta od kojih sada zavisi sudbina ove zemlje?
PROČITAJTE JOŠ:
Hibatulah Akhundzada
Hibatulah Akundzada postao je vrhovni komandant talibana u maju 2016. godine. Osamdesetih godina je učestvovao u islamističkom otporu protiv sovjetske vojne kampanje u Avganistanu, ali njegov uticaj potiče više iz pozicije verskog vođe nego vojnog zapovednika.
Akhundzada je radio kao šef šerijatskih sudova tokom 1990-tih godina. Nakon što su talibani prvi put preuzeli vlast, uveli su kazne prema strogom tumačenju islamskog zakona prema kojem su ubice i preljubnici javno pogubljivani, a lopovima su amputirane ruke.
Pod vođstvom Akhundzada prethodnika Mule Mohameda Omara, talibani su zabranili muziku, televiziju, filmove, šminkanje, a devojčice starije od deset godina više nisu mogle da idu u školu.
Veruje se da ima oko 60 godina i da je veći deo života proveo u Avganistanu. Stručnjaci smatraju da održava bliske veze sa takozvanom grupom „Kveta Šura“, vođama avganistanskih talibana čije je središte u pakistanskom gradu Kveta.
Kao vrhovni komandant grupe zadužen je za politička, vojna i verska pitanja, piše BBC.
Abdul Gani Baradar
Mula Abdul Gani Baradar jedan je od četvorice osnivača talibana u Avganistanu 1994. godine. Bio je glavni pokretač pobune nakon što su invazijom SAD 2001. godine talibani srušeni sa vlasti.
Uhapšen je u zajedničkoj američko-pakistanskoj operaciji u južnom pakistanskom gradu Karačiju u februaru 2010. godine. U zatvoru je proveo osam godina, a pušten je na slobodu u sklopu plana za olakšavanje mirovnog procesa.
Baradar, koji je na čelu talibanske političke kancelarije u Kataru od januara 2019. godine, prvi je talibanski lider koji je direktno razgovarao sa nekim američkim predsednikom. To se dogodilo 2020. godine u vreme kada je na čelu Bele kuće bio Donald Tramp.
Danas, Abdul Gani Baradar je glavni politički lider talibana.
Mohamed Jakub
Mohamed Jakub, za kog se veruje da ima oko 30 godina, trenutno je vođa vojnih operacija grupe.
Sin je osnivača talibana Mule Mohameda Omara. Posle smrti bivšeg talibanskog vođe Aktara Mansura 2016. godine, deo talibana želeli su da ga postave za novog vrhovnog komandanta grupe, ali drugi su smatrali da je on još mlad i da nema dovoljno iskustva na bojnom polju.
Prema pisanju lokalnih medija, Jakub živi u Avganistanu.
Siradžudin Hakani
Hakani, sin istaknutog komandanta mudžahedina, vođa je mreže Hakani.
Ova teroristička grupa smatra se jednom od najopasnijih frakcija u borbi protiv NATO-a i SAD, prenosi Skaj njuz. Grupa je poznata po korišćenju bombaša samoubica i optužena za ubistva najviših avganistanskih zvaničnika i otmicu zapadnih državljana u Avganistanu.
Mnogi tvrde da je mreža Hakani uticajnija i od Islamske države u Avganistanu. Grupa, koju je SAD proglasila terorističkom organizacijom, zadužena je za finansijska i vojna sredstva talibana duž pakistansko-avganistanske granice.
Veruje se da Hakani ima oko 45 godina. Nije poznato gde se nalazi.
Abdul Hakem
U septembru 2020. godine, talibani su imenovali Abdula Hakema za novog šefa talibanskog pregovaračkog tima u Dohi.
Veruje se da Hakem ima oko 60 godina. Navodno je vodio medresu – islamsku versku školu u Kveti u Pakistanu, odakle je takođe nadgledao pravosuđe talibana.
Mnogi visoki talibanski lideri su se navodno sklonili u Kvetu, odakle su vodili grupu. Hakem je takođe na čelu moćnog saveta talibanskih verskih lidera i veruje se da je jedan od najbližih vrhovnom komandantu Akhundzadu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar